Крсто Шканата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крсто Шканата
Датум рођења(1924-01-12)12. јануар 1924.
Место рођењаТиват
Краљевина СХС
Датум смрти18. фебруар 2017.(2017-02-18) (93 год.)
Место смртиБеоград
Србија
IMDb веза

Крсто Шканата (Тиват, 12. јануар 1924Београд, 18. фебруар 2017) био је југословенски и српски филмски редитељ.

Биографија[уреди]

Крсто Шканата рођен је у Тивту 12. јануара 1924. године. После рата завршио је филмски техникум, од када се бави документарним филмом.

У каријери дугој 40 година режирао је преко 40 документарних филмова, међу којима су многи ушли у антологије документарног жанра: У сенци магије, Велико столеће, Тамо где престаје закон, Први падеж - Човек, Одричем се света, Ратниче, вољно!, Хвала на слободи, Носталгија вампира, Терористи … Његови филмови су били жртве честих забрана.

Момо Капор је у ТВ рецензији за Ратниче, вољно! приметио следеће:

Иако најстроже забрањен за телевизију, филм је добио Прву награду на филмском фестивалу документарног филма у Оберхаузену те ушао у све светске антологије. […] Занимљиво је, гледајући филм, откривати зашто се овај филм нашао на листи ТВ забрана?! […] Такође је непознато због чега је филму одсечена шпица тако да се не знају поуздано сви аутори?![1]

Слично је са кратким филмом Ловћен из 1974. о рушењу Његошеве заветне капеле 1972, да би се онда баш на том месту подигао маузолеј. Изузев фактографског уводника, филмска камера даље без речи прати раднике и машине, на свом послу. У крупном плану видимо лица мештана, они нас посматрају без емоција, немо. Нема назнаке каквом одушевљењу али ни огорчењу. Па ипак, цензори су и овај филм нашли да је опасан и − забранили га.

Речи Срђана Вучинића, уметничког директора 21. Фестивала ауторског филма:

Људи говоре у Шканатиним филмовима, али не само речима и реченицама. Још више и сугестивније говоре они својим ћутањем, погледом, изразима лица, замуцкивањем, читавом физиономијом коју је на њима избраздало длето приватне и колективне историје. Као документи прошлог времена, Шканатина дела несумњиво су вреднија од већине данашњих писаних историја, посебно од историјиских уџбеника састављаних за једнократну употребу. Разлог за ово не лежи само у пристрасности сваке актуелне историографије, у њеној нужној условљености одређеном идеолошком матрицом, у селективном приступу чињеницама које се свесно инструментализују са јасном намером да се жељена политика и идеологија бране или оспоре. За разлику од било какве историографије, накнадно утврђене и писане, у којој је прошлост нужно деформисана у огледалу садашњег тренутка – Шканатин редитељски стил, његова естетика директног филма, обезбеђује непосредни доживљај давно минулог тренутка; живи утисак “изгубљеног времена”, утолико вреднији јер нам га у том облику не може прибавити чак ни новинска ни архивска грађа (пошто је и она увек посредована нечијим језиком, појмовним апаратом и мишљењем).[2]

Преминуо је 18. фебруара 2017. године у Београду.[3][4]

Филмографија[5][уреди]

1990−93[уреди]

1980−89[уреди]

1970−79[уреди]

1960−69[уреди]

1953−59[уреди]

Награде, почасти и признања[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Момо Капор у најави за Ратниче, вољно!. РТС, YouTube. 
  2. ^ „Срђан Вучинић, уметнички директор фестивала у 'Људи говоре'. 21. Фестивал ауторског филма. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2016. Приступљено 30. 08. 2016. 
  3. ^ Preminuo reditelj Krsto Škanata
  4. ^ Преминуо редитељ Крсто Шканата („Политика”, 19. фебруар 2017)
  5. ^ Листа преузета са Крсто Шканата на сајту IMDb (на језику: енглески) и проширена за наслове који су уврштени у Ретроспективу, тако да је листа сигурно непотпуна.

Спољашње везе[уреди]