Крузер
Крузер је велики брод са кабинама за спавање и превози људе коју су на одморима или празницима. Стотине хиљада људи иду на крстарења сваке године. Крстарења коштају просечно око 600 долара за недељу дана. То укључује оброке на броду у њиховом ресторану као и малу кабину за спавање.[1]
Данашњи крузери су као плутајући хотели. Имају потпуну угоститељско особље. Оно служи храну и помаже путницима на разноврсне начине. Највећи светски крузери имају казина, продавнице, бројне ресторане, по неколико базена, као и атлетске стазе. Најскупља крстарења углавном имају већи број особља него путника. То значи да људи који су запошљени на крузеру могу у потпуности дати најквалитетнију могућу услугу. Данас, стотине крузера плови по целом свету. Неки носе и преко 3000 путника. То су неки од највећих бродова који су икада направљени. За нека места, попут Антарктика, туристима крузер представља једини начин на који је могуће обићи такве дестинације.
Савремени бродови за крстарење имају тенденцију поседовања мање јачине трупа, брзине и окретности у односу на океанске бродове.[2] Међутим, они су додали додатне погодности како би задовољили потребе наутичких туриста, при чему су недавна пловила описана као „плутајући кондоминијуми са балконима”.[3]
Према подацима из децембра 2018. године у свету је радило 314 крузера, укупног капацитета 537.000 путника.[4] Крстарење је постало главни део туристичке индустрије, са процењеним тржиштем од 29,4 милијарди долара годишње, и са преко 19 милиона путника угошћених широм света према подацима из 2011. године.[5] Због брзог раста индустрије, девет или више новоизграђених бродова који опслужују северноамеричку клијентелу додаје се сваке године од 2001, као и других који опслужују европску клијентелу све до пандемије Ковида-19 2020. године, која је довела до потпуног заустављања целе индустрије.[6]
Према подацима из 2021. године највећи путнички брод на свету је Симфонија мора Краљевских Кариба.[7][8]
Историја
[уреди | уреди извор]Порекло
[уреди | уреди извор]
Италија, која је традиционални фокус Гранд тура, понудила је рано искуство крстарења на Франциску I, који је вијорио заставу Краљевине две Сицилије. Изграђен 1831. године, Франциско I је испловио из Напуља почетком јуна 1833. године, чему је претходила рекламна кампања. Племићи, власти и краљевски принчеви из целе Европе укрцали су се на брод за крстарење, који је за нешто више од три месеца отпловио до Таормине, Катаније, Сиракузе, Малте, Крфа, Патраса, Делфа, Закинтоса, Атине, Смирне и Цариграда, одушевљавајући путнике излетима и обиласцима са водичем,[9][10] плесом, столовима за карте на палуби и забавама на броду. Међутим, био је ограничен на европску аристократију и то није био комерцијални подухват.
Предузеће П&О је прво увело услуге крстарења путника 1844. године, оглашавајући морске туре до одредишта попут Гибралтара, Малте и Атине, која су пловила из Саутемптона. Као претеча модерних одмора на крстарицама, ова путовања су била прва те врсте. П&О Црузес је најстарија линија за крстарење на свету.[11] Компанија је касније увела кружна путовања до одредишта попут Александрије и Цариграда. Тај бизнис је прошао кроз период брзе експанзије у другој половини 19. века, са пуштањем у рад већих и луксузнијих бродова за опслуживање све већег тржишта. Значајни бродови тог доба укључују СС Равену изграђену 1880. године, која је постала први брод изграђен са потпуном челичном надградњом, и СС Валета изграђена 1889. године, који је био први брод који је користио електрична светла.
Крстарење немачког брода Августа Викторија по Средоземљу и Блиском истоку од 22. јануара до 22. марта 1891. са 241 путника (укључујући Алберта Балина и његову супругу)[12] популаризирало је крстарења на ширем тржишту. Кристијан Вилхелм Алерс је објавио илустровани приказ тог путовања као Backschisch (Бакшиш).
Прво пловило изграђено искључиво за луксузно крстарење била је немачка Принцеза Викторија Луис, коју је дизајнирао Алберт Балин, генерални директор линије Хамбург-Америца. Брод је завршен 1900. године.[13][14]
Пракса луксузних крстарења постојано је улазила у успостављено тржиште трансатлантских прелаза. У конкуренцији за путнике, океански лајнери - при чему је Титаник најпознатији пример - додали су раскоши, попут финог вечеравања, луксузних услуга и кабине за приватније састанке. Крајем 19. века, Алберт Балин, директор линије Хамбург-Америка, први је послао своје трансатлантске бродове на дуга јужна крстарења током најгоре сезоне у северноатлантским зимама. Друге компаније су то следиле. Неки од њих су градили специјализоване бродове дизајниране за лаку трансформацију између летњих прелаза и зимских крстарења.[15]
Године 1897. три луксузна брода линијске пловидбе, сви у европском власништву, нудили су превоз између Европе и Северне Америке. Године 1906. број се повећао на седам. Британска Инман Лајн поседовала је пловило Град Париз,[16] а фирма Канард Лајн је имала Кампанију и Луканију.[17] Вајт Стар Лајн је поседовала Маџестик[18] и Тутоник.[19] Ла Лорен и Ла Савој су пловили за француску фирму Compagnie Générale Transatlantique.[20]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Морски путник у луци Кобе у марту 2013 -
Крузер Краљица Елизабета у Хамбургу -
-
-
"Disney Wonder " крузер у Ванкуверу 2023.године -
-
-
.jpeg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Compare: Mayntz, Melissa. „Cruise to Nowhere”. Cruises.lovetoknow.com. Приступљено 2018-11-02. „A two-night, three-day cruise to nowhere can offer a quick vacation for a very reasonable price. Ships depart from their home port and sail in a loop to and from the same port, without any other stops.”
- ^ „What Is the Difference Between an Ocean Liner and Cruise Ship?”. www.cruisecritic.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-20.
- ^ Klassen, Christopher (6. 9. 2017). „What's the Difference between a Cruise Ship and an Expedition Vessel in Galapagos?”. Santa Cruz Galapagos Cruise. Приступљено 11. 6. 2019.
- ^ „2018 Worldwide Cruise Line Passenger Capacity”. Приступљено 2020-05-01.
- ^ „Cruise Market Watch Announces 2011 Cruise Line Market Share and Revenue Projections”. Cruise Market Watch. 2010-12-11.
- ^ Yeginsu, Ceylan (19. 3. 2021). „Why U.S. Cruises Are Still Stuck in Port”. The New York Times. Приступљено 28. 6. 2021.
- ^ Leasca, Stacey (23. 3. 2018). „Royal Caribbean Just Beat Its Own Record For World's Largest Cruise Ship”. Travel + Leisure.
- ^ LeRosasca, Miquel (4. 12. 2018). „15 biggest cruise ships in the world”. CNN.
- ^ London, Wendy; Farias, Wallace (6. 12. 2019). „Forever Young and New: Cruise Tourism”. Ур.: Yeoman, Ian; McMahon-Beattie, Una. The Future Past of Tourism: Historical Perspectives and Future Evolutions. Bristol: Channel View Publications (објављено 2019). ISBN 9781845417093. Приступљено 21. 6. 2020. „The first known effort to advertise cruising with all of the imagery associated with leisure cruising surfaced in 1833, when the Francesco I, a Sicilian vessel, advertised a three-month Mediterranean cruise to Taormina, Catania, Syracuse, Malta, Corfu, Patras, Delphi, Zante, Athens, Smyrna and Constantinople.”
- ^ Collard, Ian (2009). The British Cruise Ship: An Illustrated History 1844-1939. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing Limited (објављено 2013). ISBN 9781445621302. Приступљено 21. 6. 2020. „It has been claimed that Francesco I was the first cruise ship, as in 1833 she sailed from Naples with nobility from all over Europe. The three-month cruise took her to Taormina, Catania, Syracuse, Malta, Corfu, Patras, Delphi, Zante, Athens, Smyrna and Constantinople, and offered excursions and guided tours at each port of call.”
- ^ „CRUISE NEWS JUNE 2012”. Приступљено 2014-01-09. „There is no argument that P&O is the world's oldest cruise line and Southampton the longest-established cruise port.”
- ^ Gerhardt, pp. 35–36 (pdf pp. 37–38)
- ^ Peter Quartermaine (2006). „History and Culture”. Cruise: Identity, Design and Culture. Laurence King Publishing. ISBN 9781856694469.
- ^ The History of the World’s First Cruise Ship Built Solely for Luxurious Travel: At the turn of the 20th century, a German Jewish shipping executive had an innovative idea for a new revenue stream: the cruise. by Daryl Austin SMITHSONIANMAG.COM, JULY 22, 2021.
- ^ „The history of cruises”. Hamburg Cruise Days. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014.
- ^ Kludas, Arnold (1999). Record breakers of the North Atlantic, Blue Riband Liners 1838–1953. London: Chatham.
- ^ Warren, Mark (1993). The Cunard Royal Mail Steamers Campania and Lucania. Patrick Stephens Limited. ISBN 978-1-85260-148-5.
- ^ „RMS Majestic (I) - The White Star Line History Website”. Whitestarhistory.com. Приступљено 2014-01-13.
- ^ „TGOL – Teutonic”. Thegreatoceanliners.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 2014-01-13.
- ^ „Ships of Compagnie Générale Transatlantique”. Frenchlines.com. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 2014-01-13.
Литература
[уреди | уреди извор]- Berger, Arthur Asa (2004). Ocean Travel and Cruising: A Cultural Analysis. New York: Haworth Hospitality Press. ISBN 978-0789021984.
- Butler, Manuel (2010). Cruise Tourism: Current Situation and Trends. Madrid: World Tourism Organization. ISBN 9789284413645.
- Cartwright, Roger; Baird, Carolyn (1999). The Development and Growth of the Cruise Industry. Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0750643849.
- Cudahy, Brian J. (2001). The Cruise Ship Phenomenon in North America. Centreville, MD, USA: Cornell Maritime Press. ISBN 978-0870335297.
- Dawson, Philip (2000). Cruise Ships: An Evolution in Design. London: Conway Maritime Press. ISBN 9780851776606.
- Dickinson, Robert H.; Vladimir, Andrew N. (2008). Selling the Sea: An Inside Look at the Cruise Industry (2nd изд.). Hoboken, NJ, USA: John Wiley & Sons. ISBN 9780471749189.
- Douglas, Norman; Douglas, Ngaire (2004). The Cruise Experience: Global and Regional Issues in Cruising. Frenchs Forest, NSW, Australia: Pearson Hospitality Press. ISBN 978-1862505124.
- Dowling, Ross K., ур. (2006). Cruise Ship Tourism. Wallingford: CAB International. ISBN 978-1845930486.
- Klein, Ross A. (2002). Cruise Ship Blues: The Underside of the Cruise industry. Gabriola Island, BC, Canada: New Society Publishers. ISBN 978-0865714625.
- Garin, Kristoffer A. (2005). Devils on the Deep Blue Sea: the dreams, schemes, and showdowns that built America's cruise-ship empires. New York: Viking. ISBN 978-0670034185.
- Middlemiss, Norman L. (1997). World Cruise Ships: The History and Development of Cruising. Newcastle-upon-Tyne, UK: Shield Publications. ISBN 978-1871128154.
- Munsart, Craig (2015). A Cruise Ship Primer: History & Operations. Atglen, PA, USA: Schiffer Publishing. ISBN 9780870336386.
- Peter, Bruce (2017). Cruise Ships: A Design Voyage. Ramsey, Isle of Man: Ferry Publications. ISBN 9781911268086.
- Quartermaine, Peter; Peter, Bruce (2006). Cruise: Identity, Design and Culture. London: Laurance King Publishing. ISBN 9781856694469.
- Saunders, Aaron (19. 12. 2013). Giants of the Sea: The Ships that Transformed Modern Cruising. Seaforth Publishing. ISBN 978-1848321724.
- Ulrich, Kurt (1998). Monarchs of the Sea: The Great Ocean Liners. London: Tauris Parke. ISBN 978-1860643736.
- Ward, Douglas, Berlitz Ocean Cruising and Cruise Ships, published annually
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Cruise-related resources на веб-сајту Curlie (језик: енглески)
- Cruise-ship-tracker
- Fran Golden (6. 12. 2019). „Why cruise lines keep cutting their ships in half”. Bloomberg (на језику: енглески).
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
