Круна Стефана Првовенчаног

С Википедије, слободне енциклопедије
Цртеж круне Стефана Првовенчаног каква је приказана на грбу Котроманићa
Круна Стефана Првовенчаног на краљу Урошу (био је краљ јер када се његов отац Душан крунисао за цара, Урош је крунисан за краља)
Приказ краљевске круне на динару краља Милутина
Круна Стефана Првовенчаног на динару краљева Драгутина, Душана и Стефан
Kруна на новцу краља Радослава

Стефан Првовенчани је затражио краљевску круну од папе око 1200. године,[1] али је добија тек 1217. године, или 1219. године од папе Хонорија III када је и крунисан у Жичи за краља Србије.[2] То је била круна западног типа и користила се као круна за крунисања искључиво српских краљева, а не и царева јер су цареви Стефан Урош IV Душан и Стефан Урош V користили другу круну као царску круну за разлику од ове која је била краљевска.

Краљеви крунисани круном Стефана Првовенчаног[уреди | уреди извор]

Слика Краљ Лоза Напомена
Stefan the First-Crowned, fresco from Mileševa.jpg Стефан Првовенчани Немањића Крунисан 1217. године, или 1219.године
Stefanradoslav.jpg Стефан Радослав Немањића Крунисан 1228. године
Fresco of Stefan Vladislav, Mileševa.jpg Стефан Владислав Немањића Крунисан 1234. године
King Stefan Uroš I with his son Stefan Dragutin.jpg Стефан Урош I Немањића Крунисан 1243. године
StefanDragutin.jpg Стефан Драгутин Немањића Крунисан 1276. године
Milutin Kraljeva crkva.jpg Стефан Урош II Милутин Немањића Крунисан 1282. године
Konstantin Gracanica loza lik.jpg Стефан Константин Немањића Крунисан 1321. године
Stefan Decanski ktitor.jpg Стефан Урош III Дечански Немањића Крунисан 1322. године
Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg Стефан Урош IV Душан Немањића Крунисан 1331. године за краља, а за цара 1346. године, када је његов син Стефан Урош V крунисан за краља Србије као његов савладар.
UrosV.jpg Стефан Урош V Немањића Крунисан 1346. године за краља као савладар цара Стефана Уроша IV Душана.
King Vukašin, Psača.jpg Вукашин Мрњавчевића Крунисан 1365. године као савладар цара Стефана Уроша V.
MonMichaelMARKO.jpg Марко Мрњавчевића Крунисан за краља 1371. године као наследник краљевине свога оца, а требало је да наследи и Српско царство по смрти цара Стефана Уроша V који није имао деце.
Илустрација краља Стефана Твртка I Котроманића.jpg Стефан Твртко I Котроманића Крунисан 1377. године за "краља Срба и Босне".[а] Узео је и заједничко владарско име Стефан као наставак традиције Немањића. Од тада су сви "краљеви Срба и Босне" као и Немањићи пре њих имали и заједничко владарско титуларно име Стефан.[3]
Стефан Дабиша Котроманића Крунисан 1391. године
Јелена Груба Котроманића Крунисана 1395. године
Стефан Остоја Котроманића Крунисан 1398. године
Стефан Твртко II Котроманића Крунисан 1408. године
Стефан Остојић Котроманића Крунисан 1418. године
Stjepan tomas.jpg Стефан Томаш Котроманића Крунисан 1443. године
Kralj Stefan Tomasevic.jpg Стефан Томашевић Котроманића Крунисан 1461. године

Изглед круне Стефана Првовенчаног[уреди | уреди извор]

Грб Котроманића са љиљановом круном

Нема прецизних података о круни Стефана Првовенчаног која је стигла из Рима 1217. године, или 1219. године, али се на основу новца и неких фресака може закључити да се састојала од љиљановог венца. Пошто се Србија све више ширила на територије Византије, самим тим је византијски утицај појачан и зато се ова круна слабо појављује на фрескама али се и даље може наћи на кованом новцу. Изглед круне се може знати и на основу грба Котроманића који су је на грб додали након што је Босна постала краљевина, односно након што се Стефан Твртко I крунисао њоме.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У титули Твртка I је употребљено прво име народа (Срби), а после тога име једне земље, области (Босна).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Логос 2017, стр. 155.
  2. ^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
  3. ^ Логос 2017, стр. 127-133.

Извори и литература[уреди | уреди извор]