Крунисање Николаја II и Александре Фјодоровне

С Википедије, слободне енциклопедије
Крунисање Николаја II и Александре Фјодоровне

Крунисање цара Николаја II Александровича и царице Александре Фјодоровне последње је крунисање једноц цара и његове супруге у Руској Империји. Оно се догодило у уторак 14. (26.) маја 1896. године у Успенској катедрали у Московском кремљу.

Припреме за крунисање[уреди | уреди извор]

Објава о крунисању
Свечана поворка

1. (13.) јануара 1896. године објављен је Врховни манифест „О предстојећем светом крунисању њихових царских величанстава“ , према којем је церемонија крунисања требало да се одржи у мају. Одговорност за организацију церемоније додељена је Министарству Царског суда, на основу којег су организоване Комисија за крунисање и Кронарни уред.[1]

Предложено је да све особе које учествују 9. маја у церемонијалном уласку царског пара у Москву 9. маја, дођу у Москву најкасније 5. маја. Свечани улазак требао је бити из палате Петровски на Петербуршкој магистрали и даље Тверском-Јамском и Тверском улицом.[2]

За припрему прославe био је одговоран министар царског двора гроф Иларион Воронцов-Дашков. Врховни маршал био је гроф Константин Пален, а врховни церемонијал кнез Александар Долгоруков. Дужност гласника обављао је Јевгениј Прибилски, службеник Сената. Јединица за крунисање формирана је од 82 батаљона, 36 ескадрила, 9 чета и 28 батерија, под командом великог војводе Владимира Александровича. Под његовом командом био је и посебан штаб са правима Генералштаба на челу са генерал-потпуковником Николајом Бобриковим.[3] Владимир Александрович је стигао у Москву и преузео команду 3. маја 1896. године.[4]

У априлу 1896. године из Санкт Петербурга у Москву довезено је преко 8.000 пуда прибора за јело, а од тога златних и сребрних сетови било је 1.500 пуда. Кремљ је средио 150 специјалних телеграфских жица за повезивање свих амбасада.[5]

Дана 6. маја, на рођендан Николаја II, цар и царица стигли су на железничку станицу Смоленски у Москви. Дочекали су их чланови царске породице, великодостојници, царски званичници и пуно људи. Генерални гувернер Москве велики војвода Сергеј Александрович, ујак цара и супруг царичине сестре Елизабете Фјоодоровне дочекао је цара и царицу. Од станице царски пар је затвореним кочијом наставио до палате Петровски.[6] Припрема крунисања, знатно је премашила претходна.[7]

Марија Фјодоровна, мајка Николаја II, стигла је 8. маја на железничку станицу Смоленски где ју је дочекао велики број људи.[8] Исте вечери, испред палате Петровски, царском пару је одржана серенада у извођењу 1.200 људи, међу којима су били хор Царске руске опере, студенти конзерваторијума и чланови руског хорског друштва.[9]

Свечани улазак у град догодио се 9. маја. Прво је дошла полицијска пратња с водом жандара, затим царски конвој, низ кочија са угледним људима, коњски стражари, царски лични конвој, козачки гардијски пук, пук Његовог Величанства и тако даље.

На дан крунисања литургија и захвалне молитве служене су у свим црквама у Санкт Петербургу. Престоничке цркве нису могле да приме све ходочаснике, због чега су се молебани служили и на трговима у близини одређеног броја катедрала и неких цркава.[10]

Свето крунисање[уреди | уреди извор]

Крунисање царице Александре

Служба је започела у 10 сати ујутро на посебној подигнутој платформи постављеној усред катедрале. Непосредно пре почетка крунисања цар је седео на престолу цара Михаила Фјодоровича, царица Марија Феодоровна на престолу цара Алексија Михајловича Тихог, а царица Александра Фјеодоровна на престолу великог кнеза Јована III.[11].

Церемонијом је председавао митрополит Паладијум из Санкт Петербурга, најистакнутији члан светог правитељствујушчег синода, митрополит Паладиј. На крају литургије цар и царица су помазани, а затим су се причестили светим тајнама у олтару. У служби литургије, између осталих, учествовао је и Јован Кронштатски.[12]

Свечаности после крунисања[уреди | уреди извор]

После церемоније, истог дана, служен је краљевски оброк у палати, коме су присуствовали позвани руски поданици и страни представници. Следећег дана, 15. маја (САД), у 10.30 часова, одржан је пријем за амбасадоре. Од 11.30 до 15 часова, цар и царица су прихватили поздраве из депутација, из целе Русије.

Ујутро 16. маја, у Кремаљској палати одржан је први бал, који је био први од низа прослава и балова.[13]

Ходинска трагедија[уреди | уреди извор]

Рано ујутро 18. маја 1896. године, на дан „националног празника“ дошло је до трагедије на јавној гозби на пољу Ходинка у част крунисања. Према званичним подацима дошло је до стампеда у коме је 1.389 људи страдало а 1.300 је остало са тешким повредама. Према незваничним подацима страдало је 4.000 људи.[14]

Ходинска сматрана је мрачним предзнаком владавине Николаја II,[15] а крајем двадесетог века неки су је наводили као један од аргумената против његове канонизацијe.[16]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The complete collection of laws of the Russian Empire
  2. ^ The highest approved ceremonial of ceremonial entry into the city of Moscow before the holy coronation of their imperial majesties, the sovereign, Emperor Nicholas Alexandrovich, the autocrat of Russia and the sovereign, Empress Alexandra Feodorovna. // "The addendum to No. 91 of the newspaper" Government Gazette "on April 24, 1896". page. 1 (a detailed description of the ceremonial entrance ceremony plan); the text is reprinted in No. 92 of the same edition along with the ceremonial of holy coronation.
  3. ^ "Government Gazette". 4 (16) May 1896, № 98, p. 3.
  4. ^ Government Gazette. 5 (17) May 1896, № 99, p. 2.
  5. ^ Preparation for coronation celebrations // "St. Petersburg Vedomosti". 24 April (6 May) 1896, № 111, p. 4.
  6. ^ "St. Petersburg Vedomosti". 8 May 1896, № 125, p. 1.
  7. ^ Moscow before the coronation // "St. Petersburg Vedomosti". 8 May 1896, № 125, p. 2.
  8. ^ Coronation days in Moscow // "St. Petersburg Vedomosti". 10 (22) May 1896, № 127, p. 1.
  9. ^ On the eve of the coronation // "St. Petersburg Vedomosti". 11 (23) May 1896, № 128, p. 1—2.
  10. ^ 14 мая в Петербурге // «Санкт-Петербургские ведомости». 16 (28) мая 1896, № 132, стр. 6.
  11. ^ В память священного коронования их императорских величеств Николая Александровича и Александры Феодоровны. Со множеством иллюстраций лучших художников. — СПб.: Книгоизд. Герман Гоппе, 1896, Часть II, стр. 182.
  12. ^ "Government Gazette Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2021)". 16 May 1896, No. 105, p. 6.
  13. ^ Keenan, P. (24. јун 2013). St Petersburg and the Russian Court, 1703–1761. Springer. стр. 50. ISBN 978-113731160-3. Приступљено 4. април 2021. 
  14. ^ Pushkareva, Irina. „HODYNSKAYA CATASTROPHE”. Krugosvet. Приступљено 15. 10. 2018. 
  15. ^ „Crowd! History Lesson – Hodynka// Journal "National Security". Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  16. ^ On the canonization of Nicholas II

Спољашње везе[уреди | уреди извор]