Spelta

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Крупник)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Spelta
Spelt.jpg
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Poales
Porodica: Poaceae
Rod: Triticum
Vrsta:
T. spelta
Binomijalno ime
Triticum spelta

Spelta (Triticum spelta; Triticum dicoccum, Krupnik, krupnica ili pir) je vrsta pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere.[1]

Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namirnicu u mnogim delovima Evrope. Danas je to reliktna vrsta koja se uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi i severnoj Španiji. Često se smatra podvrstom obične pšenice (Triticum aestivum) s kojom je u bliskom srodstvu, i u tom slučaju njeno botaničko ime bilo bi Triticum aestivum subsp. spelta. Heksaploidna je pšenica, što znači da ima šest setova hromozoma.

Istorija[уреди | уреди извор]

Istorija spelte je dosta kompleksna. Genetski dokazi ukazuju na to da se radi o hibridu tetraploidnih pšenica. Ova hibridizacija se najverovatnije desila na Bliskom istoku, i to pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum).

Prema grčkoj mitologiji, speltu je Grcima poklonila boginja Demetra. Najraniji arheološki nalazi o spelti potiču iz Južnog Kavkaza, severoistočno od Crnog mora (5. milenijum pre nove ere), mada su najbrojniji i najbolje dokumentovani nalazi zabeleženi u Evropi. Ostaci spelte pronađeni su na nekim neolitskim lokalitetima u centralnoj Evropi[2][3] (2500–1700. pre nove ere). Tokom bronzanog doba spelta je bila široko rasprostranjena u centralnoj Evropi. U gvozdenom dobu (750–15. pre nove ere) postaje glavna vrsta pšenice u južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj.

U srednjem veku je uzgajana u delovima Švajcarske, Tirola, Nemačke, severne Francuske i južne Holandije[4]. U 9. veku pre n. e. postaje glavni usev u Evropi, verovatno zbog svoje ljuske koja štiti zrno, zbog čega se bolje prilagođava hladnijoj klimi od ostalih žitarica, a samim tim je i pogodnija za skladištenje.

U Srbiji počinje da se uzgaja početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.

Nutritivna vrednost[уреди | уреди извор]

Spelta, nekuvana
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija1.415 kJ (338 kcal)
70,19 g
Skrob53,92 g
Prehrambeno vlakno10,7 g
2,43 g
Polinezasićene1.258 g
14,57 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(32%)
0,364 mg
Riboflavin (B2)
(9%)
0,113 mg
Niacin (B3)
(46%)
6,843 mg
Vitamin B6
(18%)
0,23 mg
Folat (B9)
(11%)
45 μg
Vitamin E
(5%)
0,79 mg
Minerali
Kalcijum
(3%)
27 mg
Gvožđe
(34%)
4,44 mg
Magnezijum
(38%)
136 mg
Mangan
(143%)
3 mg
Fosfor
(57%)
401 mg
Kalijum
(8%)
388 mg
Natrijum
(1%)
8 mg
Cink
(35%)
3,28 mg
Ostali konstituenti
Voda11,02 g

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Sadrži 338 kalorija na 100 grama. Odličan je izvor proteina, dijetetskih vlakana, B vitamina i brojnih minerala. Jako je bogata manganom (143% DV), fosforom (57% DV) i niacinom (46% DV). Sadržaj ugljenih hidrata je oko 70%, dijetetskih vlakana 11%, dok je procenat masti nizak.

Spelta sadrži gluten pa je pogodna za pečenje, ali se ne preporučuje osobama koje su intolerantne na gluten.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Извори за научна истраживања сродности врста пшенице: нпр. P. Bertin, D. Grégoire, S. Massart, D. de Froidmont: High level of genetic diversity among spelt germplasm revealed by microsatellite markers., из „Генома“ (Genome) 47, 2004, стр. 1043–1054
  2. ^ Belton, Peter S.; Taylor, John R. N. (2002-07-10). Pseudocereals and Less Common Cereals: Grain Properties and Utilization Potential (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-42939-5. 
  3. ^ „Plant remains from a Bell Beaker site in Switzerland, and the beginni…”. archive.vn. 2012-12-27. Приступљено 2020-05-19. 
  4. ^ Bakels, Corrie C. (2005-06-21). „Crops produced in the southern Netherlands and northern France during the early medieval period: a comparison”. Vegetation History and Archaeobotany. 14 (4): 394—399. ISSN 0939-6314. doi:10.1007/s00334-005-0067-x. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]