Крути смрчак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крути смрчак
Morchella esculenta - DE - TH - 2013-05-01 - 01.JPG
Крути смрчак
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Ascomycota
Пододељак: Pezizomycotina
Класа: Pezizomycetes
Ред: Pezizales
Породица: Morchellaceae
Род: Morchella
Врста: M. esculenta
Биномијална номенклатура
Morchella esculenta
Fr.
Morchella esculenta occurrences.svg
Мапа дистрибуције гљиве Morchella esculenta
Синоними

Helvella esculenta (L.) Sowerby
Phallus esculentus L.

Крути смрчак је јестива гљива. Распрострањен је дуж кречњачких ријека: Сава, Драва, Дунав и притоке.[1]

Morchella esculenta

Клобук[уреди]

Крути смрачак

Клобук је величине 4-12(16) сантиметара, на наједбљем мјесту изнад доњег руба 4-9-(12) сантиметара широк. Округласт је или чак спљоштен као глобус, или је ипак јако и кривудаво издужен, често чак и чуњаст. У раној фази развоја јамисце су сиве, а ребра свјетлија, готово бијела, убрзо обоје све жуће, најприје жућкастосиво, па окер, на крају често и риђежуто. Алвеоле су полигоналне, сасвим неправилно распоређене и вијугаве, до 1 сантиметар широке, равног дна; секундарна ребра већином нецјеловита, прекидају се прије него што дођу до сусједног примарног. Ова гљива нема валекуле.[1]

Morchella esculenta

Отрусина[уреди]

Отрусина је окер боје.

Стручак[уреди]

Крути смрчак

Стручак 6-12-(14)/2,5-6(8) сантиметара у дну, које је јако задебљано и дубоко избраздано (и до 12 бразди). У дну је често и јамичаст. Површина му је зрнаста, бијела, код старијих и жута, па шак и риђожута. Жилав, шупаљ, постепено прелази у клобук, не чинећи валекулу.[1]

Месо[уреди]

Крути смрчак - пресјек

Месо је код крупнијих примјерака и до 2,5 милиметра дебело, воштано, еластично-жилаво, посебно у стручку, старије ломљиво. Укус је угодан (не јести сирово), мирис је непримјетан.

Morchella esculenta
Morchella esculenta

Микроскопија[уреди]

Споре су hyaline, с низом спјених капљица понекад попут заставице изван стијенки, издужено елиптичне: (16)-18-24-(27,5)/(9,5)-10,5-14,5 mi. Asci неамилоидни унисеријатни или непријатно бисеријатни 225-310 mi дуги, а 17-24 mi широки. Парафизе гисту септиране, у врху широке 8,5-13 mi.[1]

Станиште и распрострањеност[уреди]

Распрострањена је дуж наших кречњачких ријека (Сава, Драва, Дунав и притоке), у пи9јеску и близу топола најзаступљенији је смрчак; премда на његовим теренима расту и чуњасти и високи смрчак, никад се не јављају у толиким количинама. На једној малој парцели може га бити на стотине, затим километрима да нема ни једног. Најлакше се може наћи на ниским обалама, гдје ријека плави и тиме доноси кречњак.[1]

Диоба[уреди]

Период диобе је април - мај.

Јестивост[уреди]

Укусна је гљива, али прилично жилава. Препоручљиво је бирати млађе примјерке. Спрма се као и остали смрчци.[1]

Сличне врсте[уреди]

Веома тешко га је разликовати од обичног смрчка.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Кључ за гљиве; Иван Фоцхт; Итро "Напријед"; Загреб 1986.

Спољашње везе[уреди]