Крушева Глава
Крушева Глава | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Град | Врање |
| Градска општина | Врање |
| Становништво | |
| — 2011. | 135 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 43′ 04″ СГШ; 21° 54′ 28″ ИГД / 42.7178° СГШ; 21.9078° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 940 м |
.svg)  Крушева Глава Крушева Глава на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 17507 |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Крушева Глава је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на истоку Пољанице, на око 4 км од центра Власа. Према попису из 2002. било је 135 становника (према попису из 1991. било је 197 становника).
Положај и историја[уреди | уреди извор]
Заузима изворишни део Крушоглавског потока, све до природне границе Пољанице, тј. развођа Крушоглавског потока (притоке Градњанске реке) и Лепенице и Суве Мораве, које су притоке Јужне Мораве. Доста је удаљено од добрих путева, па је због тога и своје надморске висине релативно тешко приступачно. Прилаз селу најлакши је из правца Власа, бољим путем до центра Градње, а одатле је слабијим путевима могуће стићи једним правцем преко Лазине, а другим уз Крушоглавски поток. Може се доћи, по сувом времену, и из Владичиног Хана преко Јагњила. Некада је изнад села пролазио стари Турски пут од Лесковца за Врање, а који је ишао гребеном на развођу Ветернице и Јужне Мораве. Слабо је пошумљено, храстове шуме местимично има по забранима (забјима) у близини кућа. Познати извори воде су Смрдан, Пиљот, Змијевче, Вирови, Церје, Ливађе, Липа, Средорска, Риљак, Стража и Студени кладанац.
Спада у старија села Пољанице. У почетку, село се налазило испод Горње махале, где је сада селиште. Било је збијеног типа. Ту су становници до скоро налазили металне предмете, делове алата, ћерамиде, и новчиће. Касније су се становници населили на своја имања и пашњака, тако да је настало садашње село, разбијеног типа, а осим староседелаца многе породице су се доселиле из других села Пољанице или из околине Врања и Владичиног Хана. Изражене су махале: Горња (на заравни у врху села), Доња (са десне стране Крушоглавског потока) и Здравковска (око долине Дулан). Познате старе породице су Бошковци, Миленковци, Кесманци, Баба-Стојини, Здравковци, Ивчинци, Стајинци, Кесерци и Павуновци.
У центру села, где је заветина, постоји црквиште, а ту је наводно била црква о којој нема никаквих података. На десној страни долине је, по предању, било неко латинско гробље о коме се такође ништа не зна. Село је до пред крај 20. века имало основну четвороразредну школу, која је сада затворена. Становништво се бави претежно пољопривредом, нарочито ратарством, сточарством и воћарством. У новије време многи су се иселили у ниже пределе Пољанице, Врање и друга места у Србији.
Сеоска слава (крсте, заветина, литије) је Велика Госпојина (Богородица).
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Крушева Глава живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,2 година (53,7 код мушкараца и 58,4 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 3 | ||
| 75—79 | 4 | 9 | ||
| 70—74 | 13 | 9 | ||
| 65—69 | 9 | 17 | ||
| 60—64 | 6 | 5 | ||
| 55—59 | 5 | 6 | ||
| 50—54 | 3 | 6 | ||
| 45—49 | 5 | 5 | ||
| 40—44 | 4 | 0 | ||
| 35—39 | 3 | 2 | ||
| 30—34 | 3 | 1 | ||
| 25—29 | 0 | 2 | ||
| 20—24 | 3 | 1 | ||
| 15—19 | 0 | 1 | ||
| 10—14 | 1 | 1 | ||
| 5—9 | 1 | 4 | ||
| 0—4 | 3 | 0 | ||
| Просек : | 53,7 | 58,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 58 | 9 | 43 | 6 | 0 | 0 |
| Женски | 67 | 3 | 48 | 16 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 125 | 12 | 91 | 22 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 52 | 41 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 46 | 44 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 98 | 85 | 0 | 0 | 10 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 194. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
