Пређи на садржај

Крушева Глава

Координате: 42° 43′ 04″ С; 21° 54′ 28″ И / 42.7178° С; 21.9078° И / 42.7178; 21.9078
С Википедије, слободне енциклопедије
Крушева Глава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2022.52
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 04″ С; 21° 54′ 28″ И / 42.7178° С; 21.9078° И / 42.7178; 21.9078
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина940 m
Крушева Глава на карти Србије
Крушева Глава
Крушева Глава
Крушева Глава на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Крушева Глава је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на истоку Пољанице, на око 4 км од центра Власа. Према попису из 2022. било је 52 становника (према попису из 1991. било је 197 становника).

Положај и историја

[уреди | уреди извор]

Заузима изворишни део Крушоглавског потока, све до природне границе Пољанице, тј. развођа Крушоглавског потока (притоке Градњанске реке) и Лепенице и Суве Мораве, које су притоке Јужне Мораве. Доста је удаљено од добрих путева, па је због тога и своје надморске висине релативно тешко приступачно. Прилаз селу најлакши је из правца Власа, бољим путем до центра Градње, а одатле је слабијим путевима могуће стићи једним правцем преко Лазине, а другим уз Крушоглавски поток. Може се доћи, по сувом времену, и из Владичиног Хана преко Јагњила. Некада је изнад села пролазио стари Турски пут од Лесковца за Врање, а који је ишао гребеном на развођу Ветернице и Јужне Мораве. Слабо је пошумљено, храстове шуме местимично има по забранима (забјима) у близини кућа. Познати извори воде су Смрдан, Пиљот, Змијевче, Вирови, Церје, Ливађе, Липа, Средорска, Риљак, Стража и Студени кладанац.

Спада у старија села Пољанице. У почетку, село се налазило испод Горње махале, где је сада селиште. Било је збијеног типа. Ту су становници до скоро налазили металне предмете, делове алата, ћерамиде, и новчиће. Касније су се становници населили на своја имања и пашњака, тако да је настало садашње село, разбијеног типа, а осим староседелаца многе породице су се доселиле из других села Пољанице или из околине Врања и Владичиног Хана. Изражене су махале: Горња (на заравни у врху села), Доња (са десне стране Крушоглавског потока) и Здравковска (око долине Дулан). Познате старе породице су Бошковци, Миленковци, Кесманци, Баба-Стојини, Здравковци, Ивчинци, Стајинци, Кесерци и Павуновци.

У центру села, где је заветина, постоји црквиште, а ту је наводно била црква о којој нема никаквих података. На десној страни долине је, по предању, било неко латинско гробље о коме се такође ништа не зна. Село је до пред крај 20. века имало основну четвороразредну школу, која је сада затворена. Становништво се бави претежно пољопривредом, нарочито ратарством, сточарством и воћарством. У новије време многи су се иселили у ниже пределе Пољанице, Врање и друга места у Србији.

Сеоска слава (крсте, заветина, литије) је Велика Госпојина (Богородица).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Крушева Глава живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,2 година (53,7 код мушкараца и 58,4 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 453
1953. 471
1961. 456
1971. 401
1981. 294
1991. 197 197
2002. 135 139
2011. 89
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 135 100,0%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 0
  
  
 3
75—79 4
  
  
 9
70—74 13
  
  
 9
65—69 9
  
  
 17
60—64 6
  
  
 5
55—59 5
  
  
 6
50—54 3
  
  
 6
45—49 5
  
  
 5
40—44 4
  
  
 0
35—39 3
  
  
 2
30—34 3
  
  
 1
25—29 0
  
  
 2
20—24 3
  
  
 1
15—19 0
  
  
 1
10—14 1
  
  
 1
5—9 1
  
  
 4
0—4 3
  
  
 0
Просек : 53,7 58,4
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 69 73 76 69 66 63 56


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 11 30 6 3 3 2 1 0 0 0 2,41
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 58 9 43 6 0 0
Женски 67 3 48 16 0 0
УКУПНО 125 12 91 22 0 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 52 41 0 0 8
Женски 46 44 0 0 2
Укупно 98 85 0 0 10
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 1
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 1 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 194. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крушева_Глава&oldid=29895583”