Крњево (Велика Плана)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крњево
Krnjevo.JPG
Поглед на центар села са ауто-пута
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 3777
Географске карактеристике
Координате44°24′20″ СГШ; 21°02′29″ ИГД / 44.405666° СГШ; 21.0415° ИГД / 44.405666; 21.0415Координате: 44°24′20″ СГШ; 21°02′29″ ИГД / 44.405666° СГШ; 21.0415° ИГД / 44.405666; 21.0415
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина89 м
Крњево на мапи Србије
Крњево
Крњево
Остали подаци
Поштански број11319
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Крњево је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3777 становника.

Историја[уреди]

Споменик културе-Црква брвнара
Поглед са ауто-пута
Мотел


Крњево се налази северозападно од Великог Орашја, Подунавски округ општина Велика Плана. И за постанак Крњева постоји исто као и за Велико Орашје. По томе предању Крњево је постало од старог насеља Ливада, и то на овај начин: Становништво Ливадице пошло је у три правца: једни су основали Ливадицу (пожаревачку), други Велико Орашје, а трећи су дошли у Савановац, где је била велика шума. Како је ово место било у близини друма, и како ни овде нису били мирни од Турака, уклоне се и одавде, па једни оду у трње, ближе Морави, и оснују Трновче, а други оду дубље у шуму, око Чоклиновачког Потока, и оснују село, на месту, које се зове Старо Крњево.

Крњево долази у ред великих насеља. По арачким списковима имало је 1818. г. 100, а 1822. г. 109 кућа. Године 1846. Крњево је имало 195 кућа, а по попису из 1921. г. 948 кућа са 4916 становника.

Подељено је на више крајева – сасеока, од којих су значајна два: Савановац и Баре. Крај Савановац је око железничке станице Цариградског друма, и ту је, као што је поменуто, основа данашњег Крњева. Баре су 1818. г. биле самостално насеље и имале су тада 10 кућа. Да би груписао села, кнез Милош је раселио из Бара, Јовиће и Миловановиће па их насели у Милошевац, где су они данас познати под именом Барани.

За најстарије породице сматрају се: Бајићи, који не знају од куда су старином, али причају да су од својих старих слушали, да се један део од њихове породице, још док су били у Селишту, одвојио и прешао у околину Ковина; Чолаковићи и Миленковићи, чији су преци дошли из Старе Србије; Перићи и Живановићи, старином од Дебра; Цветковићи и Богићевићи, који имају рођаке у пожаревачкој Ливадици; Шулејићи, старином „из Влашке;“ Бранковићи (Хранисављевићи, Јовановићи) чији предак Сима дошао пре Устанка из Пештери; Арсићи старином из околине Прокупља и Тирнанићи, чији су преци три брата, дошли „од Тиране“ одакле су побегли од Турака. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налазе Железничка станица Крњево-Трновче и ФК Јединство Крњево.

Демографија[уреди]

У насељу Крњево живи 3467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,0 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1257 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.751
1953. 5.853
1961. 5.876
1971. 5.623
1981. 5.437
1991. 5.101 4.726
2002. 4.253 4.803
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.213 99,05 %
Македонци
  
5 0,11 %
Хрвати
  
4 0,09 %
Црногорци
  
3 0,07 %
Словенци
  
2 0,04 %
Руси
  
2 0,04 %
Румуни
  
2 0,04 %
Мађари
  
2 0,04 %
Бугари
  
1 0,02 %
Југословени
  
1 0,02 %
непознато
  
11 0,25 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић:. Смедеревско подунавље) и из „Летописа“ општине Крњево Бр.1993.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су дошли насељеници
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]