Ксавер Шандор Ђалски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ксавер Шандор Ђалски
Ксавер Шандор Ђалски.jpg
Ксавер Шандор Ђалски
Пуно име Љубомир Бабић
Датум рођења (1854-10-26)26. октобар 1854.
Место рођења Гредице
Аустријско царство
Датум смрти 9. фебруар 1935.(1935-02-09) (80 год.)
Место смрти Гредице
Краљевина Југославија
Школа Универзитет у Бечу

Ксавер Шандор Ђалски (хрв. Ksaver Šandor Gjalski; Гредице, 26. октобар 1854Гредице, 9. фебруар 1935) је био хрватски књижевник.

Биографија[уреди]

Један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка 20. века, Ксавер Шандор Ђалски, правим именом Љубомир Бабић, рођен је 26. октобра 1854. у Гредицама у Хрватском загорју, у племићкој породици, што ће знатно утицати на избор његових књижевних тема. У својим приповеткама "Под старим крововима“, „За материнску ријеч“ и „На рођеној груди“, он је не само хроничар, већ и осетљиви лирик, те истанчан и зрео уметник. До изражаја долази његов емоционални однос према природи и загорском ладању.

За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у Пешти. Велики жупан Загребачке жупаније постао је 1917. После Првог светског рата је постао члан Народног представништва у Београду.[1] Живео је на свом поседу у Гредицама. [1]

Ђалски се окушао и у многим другим темама и мотивима, обухвативши готово читаву друштвену проблематику својега доба. Остаје забиљежен као први критичар и уопште први хрватски писац који је покушао дати свеобухватну литерарну синтезу хрватског друштва у коме је живео.

Књижевни рад[уреди]

Представник је најпознатијих приповедача у доба реализма. Његова прва новела (лат. „Illustrissimus Battorych“) је штампана у Вијенцу 1884. Написао је књиге приповедака[1]:

  • Под старим крововима (1886)
  • Три приповијести без наслова (1887)
  • Биједне приче (1889)
  • Из варвеђијских дана (1891)
  • Мале приповијести (1894)
  • Диљем дома (1899)

Написао је и романе[1]:

  • У ноћи (1887), коју је прештампао из Вијенца (1886)
  • Ђурђица Агићева (1903) из Вијенца (1886)
  • Јанко Бериславић (Вијенац 1887)
  • На рођеној груди (1890)
  • Освит (1902)
  • Радмиловић (Вијенац 1894)
  • За материнску ријеч (1906)

Свој књижевни рад је штампао под насловом Сабрана дела Кс. Ш. Ђалског 1913. године.[1]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]