Кубањ (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кубањ
Кубань
Krasnodar Kuban.JPG
Река Кубањ код Краснодара
Kuban basin.svg
Мапа басена реке Кубањ
Опште информације
Дужина 870 km
Басен 57.900 km2
Пр. проток 425 m3s
Слив Азовско море
Водоток
Извор падине Елбруса
Коор. извора 43°27′40″N 42°05′46″E / 43.46111° СГШ; 42.09611° ИГД / 43.46111; 42.09611 (Извор реке Кубањ)
В. извора 1.339 m
Ушће Темрјучки залив
Коор. ушћа 45°20′21″N 37°24′11″E / 45.33917° СГШ; 37.40306° ИГД / 45.33917; 37.40306 (Ушће реке Кубањ)
В. ушћа 0 m
Про. пад 1,53 mkm тока
Географске карактеристике
Држава/е  Русија
Област Карачајево-Черкезија
Ставропољски крај
Краснодарски крај
Адигеја
Насеља Черкеск, Невиномиск, Армавир, Кропоткин, Краснодар, Темрјук
Притоке Уруп, Лаба, Мали и Велики Зеленчук, Белаја
Језера Краснодарско језеро

Кубањ (рус. Кубань; адиг. Псыжъ; чер. Псыжь; абз. Къвбина; стгрч. ‛Ύπανις; лат. Hypanis, Vardanes) велика је руска река која протиче географском регијом Северни Кавказ, на југозападу европског дела Русије. Протиче преко територија Карачајево-Черкезије, Ставропољске и Краснодарске покрајине и Републике Адигеје.

Са дужином тока од 870 км највећа је река на северном Кавказу, и после Дона највећа притока Азовског мора. Пловна је низводно од Уст-Лабинска. Највећи градови који леже на њеним обалама су Черкеск, Невиномиск, Армавир, Кропоткин, Краснодар, Темрјук

Укупна површина њеног сливног подручја је око 57.900 km2, а просечан проток око 425 m3s. У реку Кубањ се улива готово 14.000 мањих и већих притока, а занимљиво је да се готово све притоке уливају са леве стране. Највеће притоке Кубања су Уруп, Лаба, Мали и Велики Зеленчук, Белаја, Пшиш и друге. У доњем делу тока Кубањ протиче кроз вештачко Краснодарско језеро површине око 420 km2, највећу језерску површину у том делу Русије. У Азовско море се улива у виду простране речне делте површине око 4.300 км².

Етимологија[уреди]

Савремено име реке − Кубањ − један је од скоро три стотине назива који се могу пронаћи у литератури, а односе се на овај водоток.[1] Антички историчар Херодот описивао је ову реку под именом Ύπανις (Ипанис), док је у латинским изворима била позната и као Hypanis и Vardanes. Савремени назив реке изведен је највероватније из карачајево-балкарског језика, односно од речи Къобан која може имати два значења − „велика река која се излива” или просто „поток”.[1]

Немачки филолог Паул Кречмер изхедначава савремени назив реке са ведским називом реке Кабул, притоке Инда (Kubhā).

Географско-хидролошке карактеристике[уреди]

Ушће Теберде у Кубањ код Карачајевска

Река Кубањ свој ток започиње на северозападним обронцима планине Елбрус на Кавказу и настаје спајањем река Улукам и Учкулан на надморској висини од 1.339 метара. У горњем делу тока, све до града Невиномиска, тече у смеру севера кроз уски и дубоки кањон и на том делу тока карактеришу је велики и нагли падови и бројни мањи водопади и брзаци. У средњем делу тока тече преко доста равнијих и терасастих подручја, а затим нагло скреће ка западу и у том делу тока уз леву обалу формира се широка наплавна равница која код Уст-Лабинска достиже ширину и до 4 km. У том делу тока у кориту се налазе бројни плићаци и брзаци. Низводно од ушћа Лабе река се нагло шири и до 20 км, и у том делу се налази вештачко Краснодарско језеро, највећа ујезерена површина на Северном Кавказу површине 420 км². Подручје између ушћа Лабе и Афипса је уједно и најнижи део и на тој територији се дуж реке формирала пространа Адигејска мочвара површине око 300 км². Мочварна подручја у доњем делу тока су знатно пространија и заузимају подручја површине око 800 км² (Закубањске мочваре). На 116. км узводно од ушћа, од главног тока одваја се рукавац Протока и на том месту почиње пространа Кубањска делта површине око 4.300 км². Више од половине воде из Кубања се у Азовско море улива управо преко рукавца Протока. На неких 20 км узводно од ушћа главног тока у Темрјучки залив издваја се рукавац Стари Кубањ који преко Кизилташког лимана један део воде из реке односи ка Црном мору.

У горњем делу тока река се углавном храни водом из глечера и водом од отопљеног снега са високопланинских врхова (око 50%). У средњем и делу тока највећи прилив воде долази из подземних извора и од кишнице (око 60%). Вода у реци се никада не мрзне, чак ни у горњем делу тока, превасходно захваљујући великим брзинама тока. Карактерише је 6 до 7 периода максималног водостаја током летњег и зимског дела године. Колебање нивоа воде у реци достиже до 5 метара, са макскмалним водостајем у јуну, и минималним у фебруару месецу. Ниво воде у реци је доста стабилизован након градње Невиномиског канала и Краснодарског и Шапсушког језера.

Укупна дужина водотока је 870 км, односно 906 км уколико се за исходишну тачку узима извориште реке Улукам (на надморској висини од 2.970 м). Површина сливног подручја Кубања је око 58.000 км². Просечан проток воде у реци код Краснодара је око 425 m3s, док је просечан проток у горњем делу тока код Армавира око 163 m3s. Сваке године река Кубањ у Азовско море у просеку улије 12−13 km3 воде, око 8 милиона тона седимената и око 4 милиона тона растворених минералних соли. Количина нерастворивих материја у речној води је у просеку око 682 г/м3, а салинитет воде у доњем делу тока може достићи вредности и до 1.000 мг/л (у просеку је између 50 и 400 мг/л). Просечан пад речног корита је око 1,53 м/км тока.

Готово све најважније притоке Кубања имају северни правац тока, теку са северних обронака Великог Кавказа и уливају се у Кубањ као његове леве притоке. Занимљиво је да низводно од Невиномиска река Кубањ не прима ни једну притоку са десне стране. Најважније притоке су Велики и Мали Зеленчук, Уруп, Лаба, Белаја, Пшиш, Псекупс, Афипс и Адагум (све леве притоке). Низводно од Уст Лабинска пловна је и за веће бродове. У басену реке Кубањ налази се преко 14.000 већих и мањих река укупне дужине речне мреже од чак 9.482 км.

Геологија и историја[уреди]

Пре неколико десетина хиљада година на месту уз данашњи доњи ток Кубања налазио се пространи залив Азовског мора који се простирао од Таманског полуострва до Приморско-Ахтарска на северу и Краснодара на југу. Река је постепено засипала залив великим количинама седимената, што је довело до формирања пруда који је залив одвојио од мора и претворио га у лагуну. У наредном периоду и сама лагуна је испуњена седиментима и претворена у данашњу делту. Значајан допринос у засипању првопитног залива дали су и бројни блатни вулкани који су дали значајан допринос у формирању јужног дела савремене делте.

Све до краја XIX века највећи део воде из реке отицао је ка Црном мору али је услед интензивних мелиорационих радова који су уследили у наредном периоду речна делта исушена, а токови бројних рукаваца регулисани. Регулисању нивоа воде у реци умногоме је допринела и градња вештачког Краснодарског језера које је испуњено водом у периоду 19731975. године. Тако је некада мочварна и плавна делта Кубања данас исушена и претворена у пољопривредно земљиште и једно од најважнијих подручја узгоја пиринча у Русији.

Најважнија градска насеља која леже на обалама реке Кубањ су градови Карачајевск, Уст-Џегута, Черкеск, Невиномиск, Армавир, Новокубанск, Кропоткин, Уст-Лабинск, Краснодар и Темрјук.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „«Родословная» реки Кубани”. Активный туризм на Юге России. Приступљено 21. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]