Кузњечноје

Кузњечноје
Кузнечное, Kaarlahti
Кузњечноје; Кузнечное, Kaarlahti
	Локални Дом културе
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Приозерски рејон
Варошица од	1961.
Стара имена	Каарлахти
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	4.390
Географске карактеристике
Координате	61° 07′ 00″ С; 29° 52′ 00″ И / 61.116667° С; 29.866667° И
Временска зона	UTC+3
	Кузњечноје Кузњечноје на карти Русије
	Кузњечноје Кузњечноје на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	188751
Позивни број	+7 81379
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 239 554
ОКТМО код	41 639 154 051

Кузњечноје, до 1949. Карлахти (рус. Кузнечное, фин. Kaarlahti) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Приозерском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 4.390 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1961. године.

Географија

Варошица Кузњечноје налази се у северозападном делу Лењинградске области, у источном делу Карелијске превлаке недалеко од обале језера Ладога и границе према Карелији. Варошица се налази на неких 20 километара удаљености од административног центра рејона града Приозерска, односно на неких 200 километара северно од Санкт Петербурга.

Историја

Село Карлахти у писаним изворима се помиње још од XVI века и од свог оснивања наизменично се налазило у границама Шведске и Русије. Од средине XVIII века постаје делом Виборшке губерније, а од 1812. постаје интегралним делом Финског војводства (северозападне покрајине Руске Империје).

До интензивнијег развоја села долази тек почетком XX века након што је на том подручју започела интензивнија експлоатација гранита. У периоду од 1917. до 1940. било је у саставу Финске, да би по окончању Зимског рата прешло у границе Совјетског Савеза. Садашње име носи од 1949. године. Административни статус урбаног насеља типа варошице носи од 1961. године.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.458 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 4.390 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
---	---	3,365	4,348	5,017^[2]	4,738^[3]	4,458^[4]	4,390

Привреда

Најважнија привредна делатност у варошици је експлоатација гранита. Стене које се налазе недалеко од вароши популарна су туристичка дестинација за љубитеље пењања.

Види још

Референце

^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Насеља Лењинградске области Руске Федерације
Градови рејонске субординације (31)	Бокситогорск Волосово Волхов Всеволошк Виборг Висоцк Гатчина Ивангород Каменогорск Кингисеп Кириши Кировск Комунар Лодејноје Поље Луга Љубањ Никољскоје Новаја Ладога Отрадноје Пикаљово Подпорожје Приморск Приозерск Сјастрој Светогорск Сертолово Сланци Соснови Бор Тихвин Тосно Шлисељбург
Варошице (32)	Бољшаја Ижора Будогошч Важини Вирица Вознесење Дружнаја Горка Дубровка Јефимовски Красни Бор Кузњечноје Кузмоловски Лебјажје Лесогорски Мга Морозовљева Варош Назија Никољски Павлово Приладошки Рахја Рјабово Рошчино Свердловљева Варош Свирстрој Сиверски Сињавино Совјетски Тајци Токсово Толмачјово Уљановка Форносово