Кузњечноје

Координате: 61° 07′ 00″ С; 29° 52′ 00″ И / 61.116667° С; 29.866667° И / 61.116667; 29.866667
С Википедије, слободне енциклопедије
Кузњечноје
Кузнечное, Kaarlahti
Локални Дом културе
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонПриозерски рејон
Варошица од1961.
Стара именаКаарлахти
Становништво
Становништво
 — 2015.4.390
Географске карактеристике
Координате61° 07′ 00″ С; 29° 52′ 00″ И / 61.116667° С; 29.866667° И / 61.116667; 29.866667
Временска зонаUTC+3
Кузњечноје на карти Русије
Кузњечноје
Кузњечноје
Кузњечноје на карти Русије
Кузњечноје на карти Лењинградске области
Кузњечноје
Кузњечноје
Кузњечноје на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188751
Позивни број+7 81379
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 239 554
ОКТМО код41 639 154 051

Кузњечноје, до 1949. Карлахти (рус. Кузнечное, фин. Kaarlahti) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Приозерском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 4.390 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1961. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Варошица Кузњечноје налази се у северозападном делу Лењинградске области, у источном делу Карелијске превлаке недалеко од обале језера Ладога и границе према Карелији. Варошица се налази на неких 20 километара удаљености од административног центра рејона града Приозерска, односно на неких 200 километара северно од Санкт Петербурга.

Историја[уреди | уреди извор]

Село Карлахти у писаним изворима се помиње још од XVI века и од свог оснивања наизменично се налазило у границама Шведске и Русије. Од средине XVIII века постаје делом Виборшке губерније, а од 1812. постаје интегралним делом Финског војводства (северозападне покрајине Руске Империје).

До интензивнијег развоја села долази тек почетком XX века након што је на том подручју започела интензивнија експлоатација гранита. У периоду од 1917. до 1940. било је у саставу Финске, да би по окончању Зимског рата прешло у границе Совјетског Савеза. Садашње име носи од 1949. године. Административни статус урбаног насеља типа варошице носи од 1961. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.458 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 4.390 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
------3,3654,3485,017[2]4,738[3]4,458[4]4,390

Привреда[уреди | уреди извор]

Најважнија привредна делатност у варошици је експлоатација гранита. Стене које се налазе недалеко од вароши популарна су туристичка дестинација за љубитеље пењања.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]