Куков пролаз

С Википедије, слободне енциклопедије
мини

Куков пролаз (енгл. Cook Strait) је морски пролаз (теснац или тјеснац) између Сјеверног и Јужног острва Новог Зеланда. Повезује Тасманово море на западу са јужним Пацификом на истоку. Он је широк 22 km (14 mi) на најужем месту,[1] и сматра се једном од најопаснијих и непредвидивих вода на свету.[2] Редовне трајектне линије саобраћају између Пиктона у Марлборо Саундсу и Велингтона.

Пролаз је добио име по Џејмсу Куку (James Cook), првом Европљанину који је прошао кроз њега 1770. године.[3] На маорском се зове Те Моана-о-Раукава, што значи Море Раукава. Раукава је врста дрвенастог грмља пореклом са Новог Зеланда.[4]

Куков пролаз се сматра једним од најопаснијих морских тјеснаца на свијету, због јаких морских струја, подводних стијена и непредвидљивих циклуса плиме и осеке.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре отприлике 18.000 година током последњег глацијалног максимума, када је ниво мора био преко 100 метара нижи од данашњег нивоа, Куков мореуз је био дубока лука Тихог океана, одвојен од Тасманског мора огромним обалским равницама које су се формирале у Јужнотаранакиском заливу који је повезивао северно и јужно острво. Ниво мора је почео да расте пре 7.000 година, на крају је одвојио острва и повезао Куков мореуз са Тасманским морем.[5]

Куков мореуз је привукао европске насељенике почетком 19. века. Због његове употребе као пута за миграцију китова, китоловци су успоставили базе у Марлборо Сaундсу и у области Капити.[6][7] Од касних 1820-их до средине 1960-их острво Арапаоа је било база за китолов у Саундсу. Перано Хад на источној обали острва била је главна китоловска станица за то подручје. Куће које је изградила породица Перано сада се користе као туристички смештај.[8]

Године 1866, први телеграфски кабл је положен у Куковом мореузу, повезујући телеграфски систем Јужног острва са Велингтоном.[9][10]

Бројни бродови су овде разбијени уз значајне губитке живота, као што су Марија 1851. године,[11] Град Дунедин 1865,[12] Сент Винсент 1869,[11] Ластингем 1884,[13] Пингвин у 1909,[14] и ТЕВ Вахине 1968.[14] and TEV Wahine in 1968.

Транспорт[уреди | уреди извор]

Трајекти у Куковом мореузу у луци Велингтон
Види још: Транспорт на Новом Зеланду § Трајектне услуге и Марлборо Саундс § Трајекти и морске фарме

Редовне трајектне линије саобраћају између Пиктона у Марлборо Саундса и Велингтона, којима управљају KiwiRail Interislander) и Strait Shipping (Bluebridge). Обе компаније обављају услуге неколико пута дневно. Отприлике половина прелаза је у мореузу, а остатак унутар Саундса. Путовање покрива 70 km (43 mi) и траје око три сата. Теснац често доживљава бурну воду и јаке таласе од јаких ветрова, посебно јужних. Положај Новог Зеланда директно испред бурних четрдесетих значи да мореуз усмерава западне ветрове и одбија их у северне. Као резултат тога, пловидба трајекта је често ометана, а Куков мореуз се сматра једном од најопаснијих и непредвидивих вода на свету.

Године 1968, ТЕВ Вахине, трајект Велингтон-Лителтон компаније Јунион, насукао се на улазу у луку Велингтон и преврнуо се. Од 610 путника и 123 члана посаде на броду, 53 је погинуло.[15]

Године 2006, таласи од 14 метара довели су до тога да се трајект ДЕВ Оратире предузећа Интерајландер насилно окренуо и нагнуо на 50 степени. Повређена су три путника и један члан посаде, пет железничких вагона је преврнуто, а велики број камиона и аутомобила је тешко оштећен. Поморски вештак НЗ Гордон Вуд је тврдио да би, да се трајект преврнуо, већина путника и посаде била заробљена унутра и да не би имали упозорење или времена да ставе прслуке за спашавање.[16][17]

Пливање[уреди | уреди извор]

Траг пута пливача који су препливали Куков мореуз 1972. године.

Према усменом предању, прва жена која је препливала Куков мореуз била је Хајн Пупу. Пливала је од острва Капити до острва Дувил уз помоћ делфина.[18] Други извештаји Маора говоре о најмање једном пливачу који је прешао мореуз 1831. У модерно доба, мореуз је препливао Бари Девенпорт 1962. Лин Кокс је била прва жена која га је препливала 1975. године.[19] Најплоднији пливач мореуза је Филип Раш, који је прешао осам пута, укључујући два дупла прелаза. Адитија Раут је био најмлађи пливач са 11 година. Кејтлин О'Рајли је била најмлађа пливачица и најмлађа Новозеланђанка са 12 година. Пам Диксон је била најстарија пливачица са 55 година.[20] Џон Кутс је био прва особа која је препливала мореуз у оба смера.[21] До 2010. године, 74 појединачна преласка извршило је 65 особа, а три двострука преласка су направила два појединца (Филип Раш и Меда Макензи). У марту 2016. Мерилин Корзеква је постала прва Канађанка и најстарија жена, са 58 година, која је препливала мореуз.[22]

Времена преласка пливача у великој мери су одређена јаким и понекад непредвидивим струјама које делују у мореузу.[20] Године 1980, океанограф Рон Хит је објавио анализу струја у Куковом мореузу користећи трагове пливача. То је било из времена када је детаљно мерење океанских струја било технолошки тешко.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ McLintock, A H, Ed. (1966) Cook Strait from An Encyclopaedia of New Zealand, updated 18-Sep-2007. Note: This is the distance between the North Island and Arapaoa Island; some sources give a slightly larger reading of around 24,5 km (15,2 mi), that between the North Island and the South Island.
  2. ^ McLauchlan, Gordon (Ed.) (1987) New Zealand encyclopedia, Bateman. ISBN 978-0-908610-21-1. стр. 121.
  3. ^ Reed, A.W. (2002) The Reed dictionary of New Zealand place names. Auckland: Reed Books. ISBN 0-790-00761-4..
  4. ^ „TE MOANA-O-RAUKAWA”. Wellington City Libraries. Приступљено 27. 5. 2017. 
  5. ^ „Estuary origins”. National Institute of Water and Atmospheric Research. Приступљено 3. 11. 2021. 
  6. ^ McNab 1913
  7. ^ Martin 2001
  8. ^ Perano Homestead
  9. ^ Telegraph line laid across Cook Strait - 26 August 1866 New Zealand History Online, Ministry for Culture and Heritage. Updated: 9 July 2020.
  10. ^ Mander, Neil (2011). „COMPAC Submarine Telephone Cable System”. Ур.: La Roche, John. Evolving Auckland: The City's Engineering Heritage. Wily Publications. стр. 195—202. ISBN 9781927167038. 
  11. ^ а б Disasters and Mishaps – Shipwrecks, from An Encyclopaedia of New Zealand, edited by A. H. McLintock, originally published in 1966, updated 2007-09-18.
  12. ^ „Steamer 'City of Dunedin'- Mysterious Sinking”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 11. 02. 2023. 
  13. ^ „Dive Lastingham Wreck”. Архивирано из оригинала 2011-07-24. г. Приступљено 2008-10-03. 
  14. ^ а б SS Penguin wrecked in Cook Strait - 12 February 1909 New Zealand History Online, Ministry for Culture and Heritage. Updated: 6 Oct 2020.
  15. ^ Initially the official toll was 51, but two names were added 22 and 40 years later respectively. Williamson, Kerry (9. 4. 2008). „Recognition 53rd Wahine victim”. The Dominion Post. Приступљено 10. 4. 2008. [мртва веза]
  16. ^ Cook Strait ferry Aratere 'nearly capsized' NZ Herald, 22 June 2006
  17. ^ New rules for ferries after horror crossing Stuff, 31 January 2009.
  18. ^ Polynesian History Архивирано 14 октобар 2008 на сајту Wayback Machine
  19. ^ First woman swims Cook Strait - 4 February 1975 New Zealand History Online, Ministry for Culture and Heritage. Updated: 25 March 2021.
  20. ^ а б „Cook Strait Swim”. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2014. 
  21. ^ „Swimming: Coutts thrived outside comfort zone”. Hawke's Bay Today. 13. 4. 2012. Приступљено 12. 12. 2015. 
  22. ^ Maxwell, Joel (19. 3. 2016). „Canadian psychiatrist becomes oldest female swimmer to cross Cook Strait”. The Dominion Post. 
  23. ^ Heath, R.A., 1980. Current measurements derived from trajectories of Cook Strait swimmers. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research, 14(2), pp. 183-188.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Куков пролаз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куков_пролаз&oldid=26054886”