Кукута

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Conium maculatum
Conium.jpg
Кукута у Калифорнији
Научна класификација
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Потпородица: Apioideae
Род: Conium
Врста: maculatum
Биномна номенклатура
Conium maculatum
(L., 1753)
Синоними[1]

Кукута (лат. Conium maculatum L.) је отровна биљка која успева у областима са умереном и влажном климом. Пореклом је из Европе и Северне Африке [2].

Опис[уреди]

То је зељаста двогодишња биљка чија стабљика расте и до 2,5m висине. Припада породици Apiaceae (раније Umbelliferae). Кукута изгледа безопасно: има беле или жућкасте цветове, груписане у сложене штитасте цвасти, шупљу стабљику, плавкасту, у доњем делу са црвенкастим пегама и отужан мирис. Сви делови биљке су глатки, листови су састављени од два до четири листића у облику пера због чега је често називају „барски перушун“.[3][4] Плод је јајаст, бочно стиснут. Производи велики број семена што биљци омогућава раст на запуштеним местима. Цвета у јуну и јулу.[5]

Име[уреди]

Кукута је позната по неколико заједничких имена. Потиче од античког назива код Грка за ову биљку - koneion који је постао од грчке речи kone = убиство (због отровног деловања). По другом тумачењу потиче од грчке речи konao = обртати се, преносно ошамутити (уколико се жваће). У српском језику је позната под многим називима: болиглава, бологлав, водена мрква, велика кукута, мишје зеље, мишјак, комин, кукута пегава, смрдљивац, смрдљиви корен, трбуља, трбуљика, цволика, бучумиж.[6][7]

Распрострањеност[уреди]

Расте у умереним регионима Европе, Западне Азије и Северне Африке. Касније је распрострањена у другим областима Азије, Северне Америке, Аустралије, Новог Зеланда. Припада евроазијском флорном елементу. Често се налази на испошћеном земљишту, нарочито у близини потока, ровова и површинских вода. Расте поред путева, ограда и међа, по рушевинама и ђубриштима.[7]. Сматра се инвазивном врстом у 12 америчких држава [8]

Главни отровни састојци и њихово деловање[уреди]

Кукута је смртоносна у већој количини. Отровна је биљка, нарочито стабло, лист, цвет и плод, али у каснијим фазама развоја. Са сушењем биљке отровност се смањује, што указује да су отровни састојци нестабилни и да се разлажу у току чувања биљака, али не нестају у потпуности.[7]

Отров[уреди]

Хемијска структура кониина
Молекуларна структура кониина

У кукути је идентификовано осам пиперидинских алкалоида од којих су најраспрострањенији гама коницеин и кониин који чине већину акутне и хроничне токсичности биљке. Са старењем биљке главни отровни састојак је N-metil-koniin.[9]

Кониин има хемијску структуру и фармаколошка својства слична никотину и ремети функционисање централног нервног система кроз деловање на никотинске ацетилхолин рецепторе.[10] У довољно великим концентрацијама, кониин може бити опасан за људе и стоку.[11] Кониин изазива смрт блокирањем неуромишићне везе на сличан начин као отров кураре. То резултира растућом парализом мишића са евентуалном парализом респираторних мишића, што изазива смрт због недостатка кисеоника који стиже до срца и мозга. Смрт може да се спречи применом вештачке вентилације најкасније 48-72 часа по тровању.[10] За одрасле, узимање више од 100 mg (0,1gr) кониина (око 6-8 свежих листова или мања доза семена или корена) може да буде фатална.[11][12]

Симптоми тровања[уреди]

Симптоми тровања појављују се скоро одмах после уношења биљног материјала у организам. Они се појављују у виду депресије централног нервног система, а последице су парализа, кома и смрт услед парализе респираторних мишића. Остали симптоми су саливација, отежана координација покрета, успорен пулс и поремећај дисања, оштећење слуха, повећана температура и др. Све врсте животиња су осетљиве на токсично деловање кукуте. Пошто често расте крај путева, треба пазити да је деца не уберу и не ставе у уста. Ако се догоди да неко добије тровање кукутом, најважније је изазвати га на повраћање, дати да попије доста црне кафе и пожурити лекару. Потребно је испирање желуца. Као антидот може да се употреби танин који би везивао неапсорбовани део алкалоида.[7]

Ефекти на животиње[уреди]

Кукута је отровна и за животиње. За кратко време алкалоиди проузрокују потенцијално фаталну неуромишићну блокаду која највише утиче на респираторне мишиће и процес дисања. Често долази до акутне токсичности јер се отроване животиње враћају на испашу поново у области где расте кукута. Хронична токсичност утиче на формирање органа фетуса и потомство се рађа са деформитетима. Токсичност конина и гама коницеина је више изражена код говеда него код осталих животиња. Ови алкалоиди могу да уђу и у ланац исхране људи преко млека. Користе се у превенцији противотрови, антидоти.[13][11]

Тровање Сократа[уреди]

Сократова смрт, сликара Жак-Луја Давида (1787)
Сократова смрт, Марк Антаколски (1875), Ермитаж

Код старих Грка постојала је казна смрћу испијањем јаке дозе кукутиног сока. Атињани су биљку кукуту употребљавали као званични судски отров за тровање на смрт осуђених. Тако је умро велики филозоф Сократ, осуђен на смрт, са спокојством и храброшћу која је задивила све који су били око њега. Према постојећем правилу осуђеник на смрт је у року 24 сата по изрицању смртне пресуде морао да попије отров кукуте. У случају Сократа то није испоштовано. Баш у то време је приношена жртва и освећени брод се спремао на пут на острво Делос. Био је обичај да се одложе смртне казне док се брод не врати. Сократ је остао у затвору, и наредних месец дана примао пријатеље у току дана и комуницирао с њима на свој уобичајени начин. Чак му је и предлагано да побегне. Сократ је ту могућност одбио и попио пехар отрова. Поред екстракта кукуте налазио се и опијум који је требало да смрт учини безболнијом. Платон је дао опис смрти Сократа у Федону.[14]

Галерија слика[уреди]

Из природе[уреди]

Култивисана[уреди]

Музејски примерци[уреди]

Илустрације[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Plant List, Conium maculatum L.
  2. ^ Флора, таксономија
  3. ^ Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Sv. 4, Iz-Kzy / [glavni urednik Josip Šentija]. - [3. izd.]. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1978 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). - XV, 703 str.)
  4. ^ Симона и Жорж Монлаи, Дечје свезнање 3, Реци где је, 1973
  5. ^ Лековите биљке : са кључем за одређивање / Радиша Јанчић. - Београд : Службени гласник, 2014 (Београд : Гласник). стр. 122.
  6. ^ Ботанички речник : имена биљака / Драгутин Симоновић. - Београд : Научно дело : Српска академија наука, 1959 (Београд : Академија). - XXXIV, 890 стр. - (Посебна издања / Српска академија наука ; књ. 318. Институт за српскохрватски језик ; књ. 3)
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Крмне, коровске, отровне и лековите биљке / Драган Ј. Ђукић ... [ет ал.]. - Нови Сад : Пољопривредни факултет, 2004 (Зрењанин : Будућност). стр. 309.
  8. ^ Инвазивна врста у Америци, преузето 24.08.2015
  9. ^ Биохемија биљака / Милан Т. Поповић. - Нови Сад : Пољопривредни факултет, 2001 (Нови Сад : Верзал). стр. 523.
  10. 10,0 10,1 Schep, L. J.; Slaughter, R. J.; Beasley, D. M. (2009). "Nicotinic Plant Poisoning". Clinical Toxicology 47 (8): 771–781. PMID 19778187
  11. 11,0 11,1 11,2 Vetter, J. ( 2004). "Poison Hemlock (Conium maculatum L.)" . Food and Chemical Toxicology 42 (9): 1373–1382. doi:10.1016/j.fct.2004.04.009. PMID 15234067
  12. ^ Conium maculatum L.
  13. ^ Антидоти : у ветеринарској медицини / Витомир Ћупић. - Београд : Универзитет, Факултет ветеринарске медицине : Научна КМД, 2010 (Београд : Научна КМД). - 90 стр.
  14. ^ Djela Platonova. 1, Obrana Sokratova. Fedon / preveo Koloman Rac. - Zagreb : Tiskara Boranić i Rožmanić, 1915. (Klasična knjižnica) (Izvanedno izdanje Matice hrvatske u Zagrebu)
  15. ^ Тајна последњег гутљаја : (отрови, тровачи и отровани) / Шимон А. Ђармати, Даница В. Ђармати. - 1. изд. - Београд : Elit- Medica, 2004 (Ниш : Просвета). стр. 166-167
  16. ^ Ум царује : животи и мишљења великих философа / Вил Дурант ; [превео с енглескога Милош Ђурић]. - Фототипско изд. - Београд : Дерета, 1990 (Београд : Дерета). стр. 16-18.

Литература[уреди]

  • Фармакологија и токсикологија / уредник Слободан М. Јанковић. - Крагујевац : Медицински факултет, 2011 (Крагујевац : Интерпринт). - VII, 690 стр. (COBISS)
  • Болести преживара / Биљана Б. Радојичић ... [ет ал.]. - Београд : Б. Радојичић, 2014 (Београд : Графопан). - ВИИИ, 467 стр. (COBISS)
  • Niko Radulović, Nevenka Đorđević, Marija Denić, Mariana Martins Gomes Pinheiro, Patricia Dias Fernandes, Fabio Boylan (2012). A novel toxic alkaloid from poison hemlock (Conium maculatum L., Apiaceae): Identification, synthesis and antinociceptive activity. Food and Chemical Toxicology, 50(2): 274-279. doi:10.1016/j.fct.2011.10.060
  • Margaret F. Roberts (1975). γ-Coniceine reductase in Conium maculatum. Phytochemistry, 14(11): 2393-2397. doi:10.1016/0031-9422(75)80351-7
  • Margaret F. Roberts (1974). Origin of the methyl carbon of methyl coniine in Conium maculatum. Phytochemistry, 13(9): 1841-1845. doi:10.1016/0031-9422(74)85099-5
  • K.E. Panter, R.F. Keeler, W.B. Buck, J.L. Shupe (1983). Toxicity and teratogenicity of Conium maculatum in swine. Toxicon, 21(Suppl. 3): 333-336. doi:10.1016/0041-0101(83)90223-4

Спољашње везе[уреди]

  • Conium. USDA Agricultural Research Service – Germplasm Resources Information Network. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 27. 08. 2015. 
  • Conium. Flora Europaea. Royal Botanic Garden Edinburgh.