Кукујевци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кукујевци
Кукујевци (православна црква) - Kukujevci (orthodox church).JPG
Православна црква у Кукујевцима
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Шид
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1955
 — густина 69/km2
Положај
Координате 45°04′08″ СГШ; 19°20′16″ ИГД / 45.069° СГШ; 19.337666° ИГД / 45.069; 19.337666 Координате: 45°04′08″ СГШ; 19°20′16″ ИГД / 45.069° СГШ; 19.337666° ИГД / 45.069; 19.337666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 93 m
Површина 32,7 km2
Кукујевци на мапи Србије
Кукујевци
Кукујевци
Кукујевци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22224
Позивни број 022
Регистарска ознака ŠI

Кукујевци су насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Налази се на магистралном путу П-103, на 12-ом километру од Шида према Сремској Митровици и на три киломерта удаљености од аутопута Е70 (Београд–Загреб), кроз село пролази железничка пруга (Железничка станица Кукујевци-Ердевик). Има преко 2.000 становника и претежно Срба и нема незапослених.

Географски положај[уреди]

Место са севера омеђавају јужни обронци Фрушке горе.[1]

Историја[уреди]

Електричну струју насеље је добило око 1950, воду, асфалт и телефонску централу почетком осамдесетих, а здравствену амбуланту са зубном ординацијом почетком деведесетих.

У селу се говорила икавица, која је престала да се користи осамдесетих година 20. века.

Деведесетих година 20. века у Кукујевце се доселио велики број Србa из више од 160 места из Лике, Кордуна, Баније, Далмације, Славоније и других крајева у Хрватској, разменивши претходно куће и имања са дотадашњим староседеоцима Хрватима[а],[2] док је мањи део Срба пребегао из Босне.[1]

Привреда[уреди]

Основна економска делатност становништва је пољопривреда. Добар део становништва бави се интензивним ратарством и воћарством. Дуван се узгаја на око 1.200 хектара сеоског атара, што представља највеће површине под том индустријском културом у Србији.[2] Гаји се сорте светла Вирџинија. Произвођачи дувана опремљени су монтажним сушарама у којима се помоћу дизел горива или гаса суши дуван. Од осталих пољопривредних култура гаје се шећерна репа, соја, кукуруз, сунцокрет, пшеница.[1]

У селу постоје пољопривредне задруге „Ратар“ и „Рит“.[2]

Протеклих година отворено је низ пољопривредних и других предузећа. У селу ради индустрији меса „Агропапук“ (од 2001), затим фирма „Беокапра“ (од 2009), која има фарму коза и бави се производњом козјег млека, увозно-извозна фирми „Асолер“[2] (2002), која се бави набавком и пласманом вулканизерски машина и алата.

Здравство[уреди]

Село има здравствену станицу са лекаром и особљем, стоматолошку ординацију, а у склопу здравствене станице се налази и апотека.[1]

Образовање[уреди]

У центру насеља се налази одељење шидске Основне школе „Бранко Радичевић“, у којој се похађа настава до осмог разреда.[1] У оквиру школе налазе се и одељење предшколске установе „Јелица Станивуковић-Шиља“.[3]

Култура и спорт[уреди]

Овде се налази Римокатоличка црква Светог Тројства у Кукујевцима, површине 920m², чија је изградња започела 1770. године, на подстицај Марије Терезије. Пошто су је тешко оштетили немачки војници при повлачењу 1944, обновљена је 1957. Након расељавања хрватског становништва деведесетих, остала је запуштена и ради се на њеној обнови.

Одмах преко пута, од старе школе, која није била у употреби, 1993. изграђенa је и освећенa православна црква Храм Велике Госпојине, а звоник је дозидан и освећен 1997. Та црква је срушена 2015 и изграђена нова црква исте године под називом Успење Пресвете Богородице.[4][1] Храм припада шидској црквеној општини, у Епархији сремској.

У селу делују Културно-уметничко друштво „Ђердан“, Актив жена „Вретено“, удружење пензионера, ловачки клуб „Фазан“ и постоји Фудбалски клуб „“Обилић“.”[2]

Сеоска слава Кукујеваца је Велика Госпојина.

Демографија[уреди]

Према попису из 2011. било је 1955 становника.

У насељу Кукујевци живи 1799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 712 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), након што је током рата на просторима бивше Југославије највећи део до тада већинског хрватског становништва заменио куће са Србима протераним из Хрватске. Пре рата, Хрвати су чинили преко 89% становништва Кукујеваца.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.671
1953. 2.660
1961. 2.598
1971. 2.345
1981. 1.985
1991. 1.821 1.698
2002. 2.282 2.252
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.106 93,51 %
Хрвати
  
72 3,19 %
Југословени
  
11 0,48 %
Словаци
  
5 0,22 %
Мађари
  
2 0,08 %
Чеси
  
1 0,04 %
Словенци
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
непознато
  
40 1,77 %


Познати Кукујевчани[уреди]

Напомене[уреди]

  1. према више хрватских извора размена је извршена принудно и под претњама

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Општине Шид (11 10 2012)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 РТС (3 5 2015)
  3. 021 (28 10 2015)
  4. Црквена oпштина Шид
  5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]