Кула (Гацко)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кула
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Гацко
Становништво
Становништво
 — (2013) 187
Географске карактеристике
Координате 43°07′56″ СГШ; 18°30′56″ ИГД / 43.1322° СГШ; 18.5156° ИГД / 43.1322; 18.5156Координате: 43°07′56″ СГШ; 18°30′56″ ИГД / 43.1322° СГШ; 18.5156° ИГД / 43.1322; 18.5156
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кула на мапи Босне и Херцеговине
Кула
Кула

Кула (познато и као Фазлагић Кула) је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Гацко које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 187 становника.

Географија[уреди]

Фазлагић Кула је удаљена од Гацка 6 km, и налази у јужној периферији Куљског поља.

Историја[уреди]

Ово место је добило назив по истоименој кули, коју је изградио Ахмед Фазлагић у 17. веку. Верује се да је Фазлагић живео у Херцег Новом. Када су Млечани заузели овај град, преселили су многе муслиманске породице, укључујући и породице Фазлагића. Једна породица је премештена у Требиње, друга у Чапљину, а трећа у данашњу Фазлагића Кулу. Потомци ових породица Фазлагића и дан данас живе на тим просторима.

Кула Фазлагића током Другог светског рата[уреди]

Током Другог светског рата Кула Фазлагића била је снажно усташко упориште. Усташе из Куле су у првим ратним годинама, нарочито 1941, чинили злочине над становништвом суседних српских села. Кула Фазлагића је након сламања усташког упоришта у Горњем Борчу, од стране НОВЈ, уз четничко утврђење Гат у источноим делу Гатачког поља, представљала најснажније антипартизанско упориште на подручју Гацка. Јединице НОВЈ су први пут ослободиле Кулу Фазлагића новембра 1943, а потом за стално септембра 1944. Ови подаци демантују мит о Кули Фазлагића као последњем или једном од последнјих упоришта НДХ које је наводно пало маја 1945. Овакве нетачне интерпретације могу се прочитати на Википедији на језицима југословенских народа.

НОВЈ (Десета херцеговачка бригада) је први пута заузела Кулу 20. новембра 1943, након борбе. Кулу су бранили Муслиманска милиција, чета домобрана, вод усташа и вод жандрарма НДХ. Укупно су имали око 500 пушака, 5 пушкомитраљеза и 3 митрељеза. НОВЈ је најпре заузела 11 заселака из којих се састоји Кула Фазлагића, а муслимански милиционери најпре су се успели одржати у засеоцима: Башићи, Друговићи, Мушовићи, да би се након тога и они повукли у правцу Невесиња, преко планине Бјелашнице. У овој борби 10. херцеговачка бригада имала је 15 погинулих и 16 рањених бораца. Заузимањем Куле Фазлагића повезана је слободна територија на подручју источне Херцеговине.[1]

Други пут су јединице НОВЈ (29. херцеговачка дивизија) заузеле Кулу Фазлагића 4. септембра 1944, без борбе, након повлачења муслиманске милиције, такође у правцу Невесиња. Према партизанским подацима, након ослобођења групе села око Куле Фазлагића, јединицама НОВЈ прикључила су се 34 муслиманска младића. Неутралисање Куле Фазлагића као непријатељског упоришта, омогућило је постојање партизанског аеродрома на Гатачком пољу.[2]

Занимљивости[уреди]

  • Кула Фазлагић је у неким раздобљима била џамија.
  • Кула Фазлагића је у Другом светском рату била задња непоражена твђава Независне Државе Хрватске 1945. Бранили су је муслимани, чији је врховни заповедник био Мемиш-ага Џубур.

Становништво[уреди]

По посљедњем попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Кула имало је 187 становника.

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 187
Срби 0
Црногорци 0
Југословени 0
остали и непознато 0
Укупно 187 ' '
Демографија[3]-
Година Становника
1948. 1.990
1953. 0
1961. 272
1971. 222
1981. 216
1991. 186

Напомене[уреди]

  1. За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Данило Комненовић, Мухарем Кресо, 29. херцеговачка дивизија, Београд, 1979.
  2. Исто
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]