Културални либерализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Културални либерализам је слободарски поглед на друштво који наглашава слободу појединаца од културалних норми.

Културални либерали сматрају да друштво не би требало наметати никакав одређени кодекс понашања, те себе виде као заштитнике права неконформиста да искажу сопствени идентитет какав год он био, све док није на штету никоме. Културални спорови у политици углавном су неслагања између културалних либерала и културалних конзервативаца, јер се културални либерали снажно противе цензури или било каквој врсти надзора над говорним или писаним материјалом. Они сматрају да структуру нечије породице и природу брака треба препустити индивидуалној одлуци и тврде да све док једни не наносе штету другима, ниједан животни стил није суштински бољи од било ког другог. Пошто културални либерализам изражава друштвену димензију либерализма, он се често означава као „друштвени либерализам“, „друштвена либералност“ или „либерализам у друштвеној сфери“, али не означава исто што и политичко-економска филозофија позната као „социјални либерализам“.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Article 19 of the 'Universal Declaration of Human Rights'. a resolution adopted in 1948 by the UN General Assembly as the Universal Declaration of Human Rights. published by the United Nations General Assembly. 1948. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2020. Приступљено 23. 7. 2010. »Everyone has the right to freedom of opinion and expression; this right includes freedom to hold opinions without interference and to seek, receive and impart information and ideas through any media and regardless of frontiers.« 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Willard, Charles Arthur (1996). Liberalism and the Problem of Knowledge: A New Rhetoric for Modern Democracy, University of Chicago Press, ISBN 978-0226898452