Култура Русије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Култура Русије датира још од древних времена постојања словенских народа, међутим, њихова карактеристична особина Источне словенске културе значајно се мења и настаје појавом хришћанства. Русија се вековима сматра земљом са најбогатијом културом. О значају културног живота и његовом развоју највише говори податак да само у Санкт Петербургу постоји око 2000 библиотека, 221. музеј, 80 позоришта и 45 уметничких галерија. Руси су народ који је изузетно поносан на своју земљу и нацију без дискриминације према другим нацијама.

Традиција[уреди]

Самовар је врста руског чајника који представља важан део руске традиције и културе. Један је од незабиолазних предмета који се налази у скоро сваком руском домаћинству. Прави се у разним величинама а Руси са задовољством пију чај у свако доба дана и по традицији пије се само док је врућ. Традиционално сваки гост у своју шољу стави заварку (мешавина јаког концентрованог чаја), која се потом прелије прокључалом водом из самовара. У Русији се позив на чај сматра делом срдачне добродошлице. [1]

Религија[уреди]

У Русији живи велики број разних етничких заједница, странаца свих вера и нација. Службене религије су: православље, ислам, будизам и јудаизам. Највећи део руске популације су правослаци. Божић и Ускрс се свечано обележавају. Руска православна црква и даље користи стари јулијански календар, који пада 13 дана после грегоријанског. Божић се обележава 7. јануара уместо 25. децембра а исто се односи и на остале верске празнике.

Сувенири[уреди]

Матрјошка

Матрјошке (бабушке)су најпродаванији сувенири у Русији. Матрјошка је руска дрвена играчка која се састоји од лутки које се расклапају и унутар којих се налазе мање лутке. Обично се састоји од шест лутака које се израђују у цилиндричној форми. Лутке немају руке, оне су им само насликане. Традиционално се на луткама осликавају прикази жена у разнобојној народној ношњи мада теме могу бити и ликови из народних бајки као и разноразни други мотиви. [2] Први примерци руских матрјошки појавили су се 1890 године. Приписују се дрводељи В. П. Звјоздочкину и професионалном уметнику Сергеју Маљутину. Први пут приказане су 1900. године на Светској изложби у Паризу, где су награђене бронзаном медаљом. Ове лутке од тада почињу да се израђују широм Русије и користе и само као украси. [3]

Културни споменици[уреди]

Кремљје историјски утврђен комплекс окружен реком Москвом на југу, Црвеним тргом на истоку и Александровом баштом на западу. Састоји се од четири катедрале, опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Златне куполе катедрала и палате чине архитектонску целину јединственом и један су од главних симбола Русије. Кремљ је и званична резиденција Председника Русије. [4]

Црвени тргје најпознатији московски градски трг.Одваја Московски Кремљ,од старе историјске трговачке четврти. Сматра се средишњим московским тргом и срцем целе Русије. [5]

Храм Василија Блаженог изграђен је по налогу Ивана Грозног између 1555. и 1561. године као сећање на освајање Казанског каната. Карактеристичан је по шарама куполе по којима је Русија постала светски позната. [6]

Третјаковска галерија је музеј ликовне уметности у Москви и једна од највећих уметничко-просветних установа у Русији. Основана је 1854. године. Име је добила по колекционарима - браћи Павлу Михајловичу и Сергеју Михајловичу Третјакову, који су своје збирке слика поклонили Москви 1892.године. [7] Бољшој театар је најпознатији историјски театар у Русији. Бољшој балет и Бољшој опера се налазе међу најстаријим и најбољим балетским и оперским позориштима на свету. Театар је зачетник компаније Бољшојске балетске Академије (водеће светске школе балета). [8]

Фабержеов музеј је приватни музеј у коме је изложена изузетно вредна колекција јувелирских предмета руског јувелира Карла Фабержеа. Сви експонати су уникатни предмети. Најчувенији део музејске збирке чини девет ускршњих јаја израђених по наруџбини руских царева. [9]

Књижевници[уреди]

Сликари[уреди]

Народни празници[уреди]

[11]

Народни обичаји[уреди]

Масленица је најстарији руски празник којим се испраћа зима и дочекује пролеће. Масленица пада у недељу, уочи Великог поста. Други назив јој је "Сирна седмица. У време Масленице, по црквеном канону, није дозвољена употреба меса. Млечни производи и јаја једу у неограниченим количинама. По православном календару, обележавање Масленице почиње 56 дана пре Васкрса. Припрема за Масленицу почињу недељу дана раније. Тада домаћице детаљно чисте кућу, припремају празнично посуђе за употребу, купују велику количину производа за прославу. Седам масленичних дана представља највеселији и најдражи период у години за руски народ. Основно јело и симбол Масленице су палачинке. Пеку се сваког дана од понедељка до недеље. Праве се од пшеничног, овсеног, хељдиног и кукурузног брашна са додатком кромпира, тикве, јабуке и крем-сира,са павлаком, јајима, икром и разним другим прилозима. Субота уочи маслене недеље, назива се "малом масленицом". Представља дан сећања на умрле — Задушнице. Припремају се специјална јела, углавном палачинке, које се носе на гробље. У недељу, на покладе, уочи Великог поста, последњи пут се једе месо. [12]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]