Култура и пропаст Маја Индијанаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Култура и пропаст Маја Индијанаца односи се на њихову културу и уништење. Становништво Америке била је на различитом степену културног развоја, а највиши степен народа Америке достигли су Маја Индијанци, а истребили их Шпанци.

Изненађења Новог света[уреди]

Кад је фебруара 1517. године ескадрила од три  брода под вођством поморца Кордобе стигла до обале Јукатана била је изненађена. Шпанци су на обали видели урођенике како обрађују земљу. Гајили су кукуруз, пасуљ, парадајз, памук, какао - он им је служио и као новац - дуван хуахутли (једна врста проса) бундеву, паприку и разно поврће.

На обали су видели куће с крововима од сламе, палмина лишћа, па чак и од камена, људе обучене у одећи од шарених памучних тканина, жене са велом на лицу и сукњама до пета, осе, пчеле, ћуране, патке. Видели су и прави, добро утвђени град с паралелним улицама, споменицима великана и богова од мрамора или печене глине, храмове у облику пирамида, на којима су свештеници као  у Мексику, лупу бубњева, писку фрула од рогова или трске и свирку труба од шкољки, приношење људске жртве. Видели су  нешто што до сада  нису познавали.

Шпанци су дошли у подручје цивилизације Маја, најкултурнијих народа новог света који су под влашћу Астека. Њима су плаћали данак у различитој роби и производима земље, а и  сваке године су морали давати одређени број људи за жртвовање.[1]

Истребљење Индијанаца

До сукоба са урођеницима дошло је у долини вега Реале, наоружаним луковима, копљима и батинама. Шпанци су на њих осули ватру из топова, мускета (старе пушке) и аркебуза (ватрено оружје), док су се коњаници са псима залетали у најгушће редове и убијали их. Остатак  урођеника се разбежао по унутрашњости земље. После тога Шпанци су им увели велике намете. Морали су им четири пута годишње предавати одређене количине злата и обрађивати земљу. Шпанци су на њих пренели богиње и друге болести, од којих су урођеници стално умирали. Од милионског становништва, колико га је било 1492. године остало је у животу свега 10-15 хиљада душа.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Максимовић, Б. Историјска читанка за седми разред. стр. 11,12. 
  2. ^ Максимовић, В. Доба великих географских открића,. стр. 272.