Култура левкастих пехара
| Култура левкастих пехара | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | западна и Северна Европа (Балтик) | ||
| Друштво | |||
| Друштвено уређење | номадско сточарско друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | неолит, енеолит | ||
| Настанак | 4200. п. н. е. | ||
| Престанак | 2800. п. н. е. | ||
| Одлике | Карактеристична левкаста керамика, перле, кремене и камене секире | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Ертебеле култура | Култура звонастих пехара → | ||
| ← Култура линеарнотракасте керамике | Култура линеарне керамике → | ||
| ← Дњепро-доњецка култура | → | ||
| Портал Археологија | |||
Култура левкастих пехара[1] или TRB (из нем. Trichterrandbecherkultur) је археолошка култура неолита и енеолита, племена народа који су између IV. и III. миленијума пре нове ере живела на територији Северне и Средње Европе, на подручју данашње Данске, Пољске, Украјине и (у касној фази) Белорусије. У јужној Скандинавији ово је прва земљорадничка култура раног северног неолита.
Име је добила по керамичким зделама коничног облика са левкастим вратом и ободом.
Опис и порекло[уреди | уреди извор]
Становништво се бавило пољопривредом (обрађивањем земљишта, уз помоћ упрегнуте стоке), сточарством (узгој говеда, свиња итд.) и ловом. Насеља су се налазила на високим обалама река и језера, нека су била заштићена рововима и бедемима. Становали су у малим правоугаоним кућама укопаним на стубне конструкције. Археолози су пронашли и поједине велике куће дуге и до 80 m, са неколико просторија дужине до 3 m. Унутар објеката за становање налазиле су се пећи и економске јаме обмазане глином, са зидовима пречника 1,2 m. Погребни обред је био полагање у једноставне гробнице, али постоје поједини мегалитски гробови величине до 130×15×3 m, са неколико гробова под сваким.
Њихов утицај на локалне неолитске културе може се пратити до ушћа Припјата у Белорусији, где је познато око 50 насеља која су археолошки истраживана.
Према неким истраживачима, племена ове културе имају везе са етногенезом древних Германа.
На северу је овој култури претходила мезолитска Ertebølle-Ellerbek култура (5100–4100 п. н. е.), а у осталом делу распрострањења Култура линеарнотракасте керамике, из чијих ловачко-скупљачких друштава се развијала TRB култура.
Материјална култура[уреди | уреди извор]
Од костију и роговља становништво је производило секире, мотике, врхове копља, бодеже, харпуне, а од кремена израђивани су ножеви, шиле, српови, троугласти врхови стрела и бушене секире. Повремено се налазе и бакарни алати, који су углавном импортовани.
Типично посуђе представљају глинене биконичне зделе са високим конусним грлом и ушицама, мали лонци истакнутог обода, амфоре са уским грлом и цедила. Споља су посуде украшаване једноставним геометријским облицима, цик-цак линијама, косим урезима, притисцима прста, назубљеног предмета или шнур траке.
Од глине су такође прављене просолке, тегови, ритуалне секире.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Драгослав Срејовић (1994): Културе бакарног и раног бронзаног доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга Београд. Онлајн: Пројекат Растко - Археологија
Литература[уреди | уреди извор]
- J. P. Mallory (1997): "TRB Culture", Encyclopedia of Indo-European Culture, Fitzroy Dearborn.
- Torsten Madsen (1997): Ideology and social structure in the earlier Neolithic of south Scandinavia. A view from the sources. In: Analecta Praehistorica Leidensia, Vol. 29, pp. 75–81.
- Becker C.J. (1955): The introduction of farming into Northern Europe // Cahiers d'histoire mondiale — Vol. 2. № 4.
- Konrad Jażdżewski (1936): Kultura pucharów lejkowatych w Polsce zachodniej i środkowej — Biblioteka Prehistoryczna, Tom 2. Poznań.
- Johannes Müller (2011): Megaliths and Funnel Beakers: Societies in Change 4100–2700 BC (= 33. Kroon-Voordracht.) Amsterdam.
