Пређи на садржај

Културна економија

С Википедије, слободне енциклопедије

Културна економија је грана економије која проучава однос културе и економске резултате. 'Култура' је дефинисана заједничким веровањима и жељама одговарајућих група. Програмска питања укључују да ли и колико је култура важна за економске резултате и какав је њен однос са институцијама.[1][2][3][4][5][6][7][8][9]

Примењује се кроз проучавање религије,[10][11] друштвене норме,[12][13][14][15][16][17] социјалног идентитета,[18][19][20] плодности,[21] веровање у редистрибутивну правду,,[22] идеологије,[23][24][25][26][27] мржње,[28] тероризма,[29][30] поверења,[31][32][33][34][35][36][37][38][39][40][41] Општи аналитичка тема је како се идеје и понашања шире међу појединцима кроз формирање друштвеног капитала,[42][43] по друштвеним мрежама[44] и процесима, као што су социјална учења, као и у теорији социјалне еволуције[45][46][47][48] и информационих каскада.[49][50][51] Методе укључују студије случаја, теоријска и емпиријска моделовање културног преноса унутар и по друштвеним групама.[52][53][54][55][56] Године 2013. је Саид Д. Давлабани додао приступ вредносних система аспекту културног ницања макроекономије.[57]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^    • Raquel Fernández, 2008. "culture and economics." „[[The New Palgrave Dictionary of Economics]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 06. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ), 2nd Edition. Abstractand pre-publication Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. јун 2011)
  2. ^ Guiso, Luigi; Sapienza, Paola; Zingales, Luigi (2006). „Does Culture Affect Economic Outcomes?” (PDF). Journal of Economic Perspectives. 20 (2): 23—48. doi:10.1257/jep.20.2.23. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015. .
  3. ^ Victor A. Ginsburgh & David Throsby, ур. (2006). Handbook of the Economics of Art and Culture. 1. 
  4. ^        Mark Casson. "Culture and Economic Performance" Chapter 12. „Culture and Economic Performance”: 359—397. [мртва веза]
  5. ^ Streeten, Paul. „Culture and Economic Development”: 399—412. [мртва веза]
  6. ^ Snowball, Jeanette D. (25. 10. 2007). Measuring the Value of Culture: Methods and Examples in Cultural Economics. Springer. ISBN 9783540743606. 
  7. ^ Henrich, J.; Boyd, R.; Bowles, S.; Camerer, C.; Fehr, E.; Gintis, H.; McElreath, R.; Alvard, M.; Barr, A.; Ensminger, J.; Henrich, N. S.; Hill, K.; Gil-White, F.; Gurven, M.; Marlowe, F. W.; Patton, J. Q.; Tracer, D. (2005). „"Economic man" in cross-cultural perspective: Behavioral experiments in 15 small-scale societies” (PDF). Behavioral and Brain Sciences. 28 (6): 795—815. PMID 16372952. doi:10.1017/S0140525X05000142. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 08. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  8. ^    • Samuel Bowles, 1998. „Endogenous Preferences: The Cultural Consequences of Markets and Other Economic Institutions”. Journal of Economic Literature. 36: 75—111. (1), стр. 75–111. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. новембар 2015)
  9. ^ Tabellini, Guido (2008). „Institutions and Culture” (PDF). Journal of the European Economic Association. 6 (2/3): 255—294. doi:10.1162/JEEA.2008.6.2-3.255. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  10. ^ • Laurence R. Iannaccone, 1998. „Introduction to the Economics of Religion” (PDF). Journal of Economic Literature. 36: 1465—1495. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 7. 2011. г. 
  11. ^    • Laurence R. Iannaccone and Eli Berman, 2008. "religion, economics of" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  12. ^ • H. Peyton Young, 2008. "social norms." The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract
  13. ^    • Kenneth G. Binmore and Larry Samuelson, 1994. Journal of Institutional and Theoretical Economics. 150: 45—63. март 1994 https://web.archive.org/web/20141109124759/http://eprints.ucl.ac.uk/15628/. Архивирано из оригинала 09. 11. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2015.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)(1)..
  14. ^    • Posner, Richard A. (1997). „Social Norms and the Law: An Economic Approach”. The American Economic Review. 87 (2): 365—369. JSTOR 2950947. 
  15. ^    • Gary S. Becker and Kevin M. Murphy, 2001, Social Economics: Market Behavior in a Social Environment, ch. 10, "The Formation of Norms and Values." „Description”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2015.  and table of contents. Harvard University Press.
  16. ^    • Jess Benhabib, Alberto Bisin, and Matthew Jackson, ed., 2011. Handbook of Social Economics, Elsevier. Vol. 1A: Part 1. Social Preferences, ch. 1-11; Part 2. Social Actions, ch. 12-17. Description & Contents „Elsevier Journal Catalog: Browse Peer-Reviewed Journals List”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2015.  and chapter-preview https://web.archive.org/web/20120918054806/http://www.sciencedirect.com/science?_ob=PublicationURL&_hubEid=1-s2.0-C20101649590&_cid=280673&_pubType=HS&_auth=y&_acct=C000228598&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=99ce40c6cfb44df254168ce38b95b4e3. Архивирано из оригинала 18. 09. 2012. г. Приступљено 18. 02. 2025.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  17. ^    • Arthur J. Robson, 2008. "group selection" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  18. ^ George A. Akerlof and Rachel E. Kranton, 2000. „Economics and Identity”. Quarterly Journal of Economics. 115. (3), стр. 715–53.
  19. ^ Akerlof, George A.; Kranton, Rachel E. (2005). „Identity and the Economics of Organizations” (PDF). Journal of Economic Perspectives. 19 (1): 9—32. doi:10.1257/0895330053147930. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 09. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  20. ^    Akerlof, George A.; Kranton, Rachel E. (21. 1. 2010). Identity Economics: How Our Identities Shape Our Work, Wages, and Well-Being. Princeton University Press. ISBN 9781400834181. 
  21. ^ Fernández, Raquel; Fogli, Alessandra (2006). „Fertility: The Role of Culture and Family Experience” (PDF). Journal of the European Economic Association. 4 (2/3): 552—561. JSTOR 40005121. S2CID 2255680. doi:10.1162/jeea.2006.4.2-3.552. 
  22. ^ Benabou, R.; Tirole, J. (2006). „Belief in a Just World and Redistributive Politics”. Quarterly Journal of Economics. 121 (2): 699—746. doi:10.1162/qjec.2006.121.2.699. (2), стр. 699-746.
  23. ^ Bénabou, Roland (2008). „Joseph Schumpeter Lecture Ideology” (PDF). Journal of the European Economic Association. 6 (2–3): 321—352. doi:10.1162/JEEA.2008.6.2-3.321. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2010. г. Приступљено 20. 12. 2015. (2-3), стр..
  24. ^    • Kalt, Joseph P.; Zupan, Mark A. (1984). „Capture and Ideology in the Economic Theory of Politics”. The American Economic Review. 74 (3): 279—300. JSTOR 1804008.  Reprinted in C. Grafton and A. Permaloff, ed., 2005, The Behavioral Study of Political Ideology and Public Policy Formation, ch. 4, стр. Grafton, Carl; Permaloff, Anne, ур. (2005). The Behavioral Study of Political Ideology and Public Policy Formulation. Bloomsbury Publishing PLC. стр. 65—104. ISBN 9780761829713. 
  25. ^ Bisin, Alberto; Verdier, Thierry (2000). „A Model of Cultural Transmission, Voting and Political Ideology”. European Journal of Political Economy. 16: 5—29. doi:10.1016/S0176-2680(99)00045-2. 
  26. ^ D. Andrew Austin and Nathaniel T. Wilcox. „Believing in Economic Theories: Sex, Lies, Evidence, Trust, and Ideology” (PDF). Economic Inquiry. 45 (3): 502—518. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2016. г. Приступљено 20. 12. 2015. .
  27. ^    • Kuran, Timur (30. 9. 1997). Private Truths, Public Lies: The Social Consequences of Preference Falsification. Harvard University Press. ISBN 9780674707580. 
  28. ^ Edward L. Glaeser, 2005. „The Political Economy Of Hatred” (PDF). Quarterly Journal of Economics Volume=120 (1): 45—86. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 06. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  29. ^ • S. Brock Blomberg and Gregory D. Hess,`2008. "terrorism, economics of" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  30. ^ Krueger, Alan B. (2. 9. 2008). What Makes a Terrorist: Economics and the Roots of Terrorism. Princeton University Press. стр. 11. ISBN 9781400828838. 
  31. ^ Berg, Joyce; Dickhaut, John; McCabe, Kevin (1995). „Trust, Reciprocity, and Social History”. Games and Economic Behavior. 10 (1): 122—142. doi:10.1006/game.1995.1027. 
  32. ^ Fisman, Raymond; Khanna, Tarun (1999). „Is Trust a Historical Residue? Information Flows and Trust Levels.”. Journal of Economic Behavior & Organization. 38: 79—92. doi:10.1016/S0167-2681(98)00123-1. 
  33. ^ Ashraf, Nava; Bohnet, Iris; Piankov†, Nikita (2006). „Decomposing Trust and Trustworthiness”. Experimental Economics. 9 (3): 193—208. doi:10.1007/s10683-006-9122-4. 
  34. ^ Zak, Paul J.; Knack, Stephen (2001). „Trust and Growth”. The Economic Journal. 111 (470): 295—321. JSTOR 2667866. doi:10.1111/1468-0297.00609. 
  35. ^ Francois, Patrick; Zabojnik, Jan (2005). „Trust, Social Captial, and Economic Development”. Journal of the European Economic Association. 3 (1): 51—94. JSTOR 40004943. doi:10.1162/1542476053295304. 
  36. ^ Beugelsdijk, Sjoerd (2006). „A Note on the Theory and Measurement of Trust in Explaining Differences in Economic Growth” (PDF). Cambridge Journal of Economics. 30 (3): 371—387. doi:10.1093/cje/bei064. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 06. 2010. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  37. ^ Chuah, Swee-Hoon; Hoffmann, Robert; Jones, Martin; Williams, Geoffrey (2007). „Do Cultures Clash? Evidence from Cross-national Ultimatum Game Experiments”. Journal of Economic Behavior & Organization. 64: 35—48. doi:10.1016/j.jebo.2006.04.006. 
  38. ^ Economics: The Culture of a Controversial Science. University of Chicago Press. 15. 1. 1999. ISBN 9780226706092. 
  39. ^ Joseph J. Spengler (1970). „Notes on the International Transmission of Economic Ideas”. History of Political Economy. 2: 133—151. doi:10.1215/00182702-2-1-133. 
  40. ^ Yonay, Yuval; Breslau, Daniel (2006). „Marketing Models: The Culture of Mathematical Economics”. Sociological Forum. 21 (3): 345—386. JSTOR 4540948. S2CID 145550555. doi:10.1007/s11206-006-9031-5. 
  41. ^ As at Journal of Economic Literature category JEL: Z1 Cultural Economics,....
  42. ^ • Partha Dasgupta, 2008. "social capital" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  43. ^ Sobel, Joel (2002). „Can We Trust Social Capital?”. Journal of Economic Literature. 40: 139—154. doi:10.1257/jel.40.1.139. .
  44. ^ James Moody and Martina Morris. "social networks, economic relevance of" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition Abstract.
  45. ^ • Paul Seabright, 2008. "hunters, gatherers, cities and evolution" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  46. ^    • Alberto Bisin and Thierry Verdier, 2008. "cultural transmission" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  47. ^ Guttman, Joel M. (2003). „Repeated Interaction and the Evolution of Preferences for Reciprocity”. The Economic Journal. 113 (489): 631—656. JSTOR 3590192. S2CID 154284468. doi:10.1111/1468-0297.t01-1-00144. 
  48. ^ Bisin, Alberto; Topa, Giorgio; Verdier, Thierry (новембар 2004). „Cooperation as a Transmitted Cultural Trait”. Rationality and Society. 16 (4): 477—507. doi:10.1177/1043463104046695. Архивирано из оригинала 29. 03. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  49. ^ Bikhchandani, Sushil; Hirshleifer, David; Welch, Ivo (1992). „A Theory of Fads, Fashion, Custom, and Cultural Change as Informational Cascades.” (PDF). Journal of Political Economy. 100 (5): 992—1026. doi:10.1086/261849. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  50. ^ Bikhchandani, Sushil; Hirshleifer, David; Welch, Ivo (1998). „Learning from the Behavior of Others: Conformity, Fads, and Informational Cascades” (PDF). Journal of Economic Perspectives. 12 (3): 151—170. doi:10.1257/jep.12.3.151. hdl:2027.42/35413. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  51. ^    • Sushil Bikhchandani, David Hirshleifer, and Ivo Welch, 2008. "information cascades" „The New Palgrave Dictionary of Economics,”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2015. 2nd Edition.
  52. ^ • Alberto Bisin and Thierry Verdier, 2008. "cultural transmission. The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  53. ^    • Rob Boyd, 2008. "cross-cultural experiments." The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  54. ^    • José A. Scheinkman, 2008. "social interactions (theory)" The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition.Abstract.
  55. ^ Manski, Charles F. (2000). „Economic Analysis of Social Interactions” (PDF). Journal of Economic Perspectives. 14 (3): 115—36. doi:10.1257/jep.14.3.115. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 20. 12. 2015.  or here Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. септембар 2013) or (PDF) https://web.archive.org/web/20110814161327/http://dinhvutrangngan.com/teaching/Social_Economics/Social_Interaction/Manski_2000.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 08. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2015.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  56. ^ Lazear, Edward P. (1999). „Culture and Language”. Journal of Political Economy. 107: S95—S126. JSTOR 2990748. doi:10.1086/250105. (6), Part 2.
  57. ^ Said Elias Dawlabani (2013). MEMEnomics; The Next Generation Economic System. ISBN 978-1590799963. . .
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Културна_економија&oldid=30509508”