Културни предео долине Орхона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Културни предео долине Орхона
Назив на званичном списку светске баштине
Orchon-mongolei.JPG
Локација  Монголија
Тип Културно добро
Критеријум ii, iii, iv
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 2004. (28. седница)
Панорама долине Орхона

Долина Орхона се простире дуж обала реке Орхон у средишњој Монголији, око 360 км западно од главног града Улан Батора. Долина Орхона је вековима била седиште степских владара Монголије (и шире) о чему сведоче најстарији рунски натписи владара Гектирк царства из 8. века, Билге Кана. Његова номадска престоница (Ерди), се налазила у сенци свете планине Етикен (за коју се веровало како је дом духова-предака кагана и бегова и како захваљујући њеном ваздуху владари долазе на власт[1]), око 40 км северно од стеле с натписима. Када је долином домирао народ Кидани стели је додан превод на још три језика како би се забележиле њихове заслуге.

Поред туркијских споменика гектирских владара, Билге Кана и Кул Тигина, и споменутих орхонскин натписа, у Долини Орхона налазе се и бројни други историјски споменици:

  • Остаци Кар Балгаса, престонице Ујгурског каганата из 8. века.
  • Рушевине Каракорума, престонице Џингис-кана, првог владара Монголског царства.
  • Самостан Ердене Зу, први будистички самостан у Монголији којег је делимично уништила комунистичка власт 1937—40.
  • Пустињски самостан Тувун на 2,600 метара надморске висине, такође делом уништен
  • Остаци монголске палате на брду Доит из 13. и 14. века; вероватно резиденција Егедеј Кана.

Због тога је културни предео долине Орхона уписан на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.[2]

Извори[уреди]

  1. Herbert Franke, The Cambridge History of China, Cambridge University Press. 1994. ISBN 978-0-521-21447-6. pp. 347
  2. Dolina Orhona na UNESCO-vim stranicama 28. јуна 2011. Преузето 3. августа 2011.