Културно-природни комплекс Ледњице - Валтице

С Википедије, слободне енциклопедије
Културно-природни комплекс Ледњице - Валтице
Lednicko-valtický areál
Lednice–Valtice Cultural Landscape Montage II.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеКултурно-природни комплекс Ледњице - Валтице
МестоЛедњице, Валтице, Подивин, Чешка Уреди на Википодацима
Координате48° 46′ 33″ СГШ; 16° 46′ 30″ ИГД / 48.7758° СГШ; 16.775° ИГД / 48.7758; 16.775
Површина14.320 ha (1,541×109 sq ft)
КритеријумКултурна: (i), (ii), (iv)
Референца763
Упис1996 (20 седница)

Културно-природни комплекс Ледњице - Валтице (такође подручје Ледњице-Валтице или комплекс Ледњице-Валтице, чеш. Lednicko-valtický areál) је културно-природни пејзажни комплекс од 283,09 км2 у областима Ледњице и Валтице у Јужноморавском крају, у близини Брецлава у Чешкој.

Подручје Ледњице-Валтице регистровано је на листи споменика заштићених од стране УНЕСКО-а као подручје светске баштине.[1] У непосредној је близини заштићеног пејзажног подручја Палава (резерват биосфере Палава), резервата биосфере који је УНЕСКО регистровао неколико година раније.[2] Непосредна близина два културна пејзажа заштићена од стране УНЕСКО-а је јединствена.

Историја[уреди | уреди извор]

Кућа Лихтенштајн стекла је дворац у Ледњицама 1249. године, што је означило почетак њиховог насељавања у том подручју. Остао је главна резиденција породице Лихтенштајн 700 година, све до 1939. и Другог светског рата.[3]

Од 17. до 19. века[уреди | уреди извор]

Војводе Лихтенштајн трансформисали су своја имања у један велики и дизајнирани приватни парк између 17. и 20. века. Током 19. века, војводе су наставиле да трансформишу подручје као велики традиционални енглески пејзажни парк. Архитектура барокног и готичког препорода њихових двораца повезана је мањим зградама и пејзажом који је обликован према енглеским принципима пејзажне архитектуре.[3]

Ова два замка су 1715. године повезана пејзажном алејом и путем, касније преименованом по песнику Петру Безруч. Ледњичка језера се налазе између града Валтице и села Ледњице и Хлоховец; као и рибњаци Mlýnský, Prostřední, Hlohovecký, и Nesyt. Знатан део културног пејзажа комплекса покривенен је боровом шумом, познатом као Boří les, а у областима уз реку Дије, приобалним шумама.[3]

20. век[уреди | уреди извор]

1918. регион је постао део нове Чехословачке. Породица Лихтенштајн противила се припајању чешке територије Судетима од стране нацистичке Немачке, и као последица тога нацисти су им одузели имовину, а породица се потом преселила у Вадуц 1939. године. После Другог светског рата породица је неколико пута покушала да поврати имовину. После рата, они су прешли у власништво Чехословачке: њен комунистички режим није подржавао враћање великих поседа прогнаним аристократским земљопоседницима.

После Чехословачке плишане револуције 1989. године, потомци Лихтенштајна поново су обновили правне покушаје реституције, што је негирала Чешка држава, данашњи власник имања.[4]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Главни елементи су:

Павиљони и архитектонски каприци[уреди | уреди извор]

Капела Светог Хуберта

Поред замкова, постоји много великих и малих стамбених павиљона који се налазе у целом дизајнираном пејзажу, који су служили као дворци или ловачки домови.

Храм Три Грације
  • Храм Три Грације (Tři Grácie)
    - полукружна галерија са алегоријским статуама наука и муза и статуом Три грације из 1820-их
  • Рибарска кућа (Rybniční zámeček)
    - на обали једног од језера Ледњице
Нови двор
Поханско

Чување[уреди | уреди извор]

Архитектонски каприци и стаклена башта парка Ледњице су наведени 1998. у програму Надгледања светских споменика од стране Фонда светских споменика, због њиховог погоршаног стања услед недостатка финансијских средстава.[5] Фонд је претходно проучавао очување замкова Ледњице и Валтице, а након 1998. године помогао је у финансирању рестаурације каприца Валтице Rendezvous као пројекат демонстрације уз подршку Американ Експреса.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Lednice-Valtice Cultural Landscape”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-02. 
  2. ^ „Pálava Nature Reserve | Mikulov.cz”. www.mikulov.cz. Приступљено 2021-04-02. 
  3. ^ а б в Sváček, Libor (2015). UNESCO. стр. 60—71. ISBN 978-80-7339-067-9. 
  4. ^ „The former Liechtenstein possessions of Lednice-Valtice”. Minor Sights. септембар 2014. Приступљено 4. 10. 2014. 
  5. ^ World Monuments Fund – Lednice and Valtice Cultural Landscape
  6. ^ Elaine Louie, New York Times, "Saving Endangered Art and Architecture," June 25, 1998.

 

Извори[уреди | уреди извор]

    • Kordiovský, Emil – Klanicová Evženie (eds.), Město Břeclav, Muzejní a vlastivědná společnost, Brno (2001).
    • Památkový ústav v Brně: text on the reverse of a tourist map, Shocart, Zlín (1998).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]