Кумство

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кум (сродство))
Детаљ са „Прозора за крштење” у Епископској катедрали Свете Марије у Мемфису, у Тенесију, који приказује кумове из средине 20. века.
Римокатолички свештеник крсти дете.

Посебно место у породичним односима заузима једна особа која није у крвном сродству ни са ким из породицекум.[1] Кум је заштитник породице, а кумство је духовно сродство.[2][3][4] Овај обичај познат је свим Словенима и води порекло из прехришћанских времена.[5] Кум је некада био посредник између породице и предака, а кроз Цркву је кумство укорењено у кумству Светог Јована КрститељаХристовог кума. Кумим те Богом и Светим Јованом – говорило се кад се тражило од некога да кумује. Кумство се не одбија. Кум је некада био само један за читав род, али данас свака породица има свога кума. Један кум треба да кумује у свим битним догађајима – на венчању, као и на крштењу, приликом давања имена детету. Кум се као отац стара за духовни пут својих кумчића. Кумство се наслеђује и преноси, али некада, ако је неуспешно, може и да се прекине. За кума се никад не узима комшија – са којим се увек може посвађати, а кумство је светиња. Кум, па Бог – говорило се у неким крајевима, док су у другим били умеренији – што је Бог на небу, то је кум на земљи. Кум је мили и златни. Пред кумом се скида капа, пада се на колена, љуби се земља, целива се у прса, куму се држи здравица на слави.[6] Са кумовљевом се породицом не склапају бракови, јер већ постоји сродство – сви чланови његове породице такође су кумови. У верским и у грађанским погледима, кум обично буда особа коју родитељи изаберу да се заинтересује за дететово васпитање и лични развој, да понуди менторство или затражи законско старатељство над дететом ако се нешто деси родитељима.[7][8]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Порекло и историја[уреди | уреди извор]

Још у 2. веку нове ере, крштење новорођенчади је почело да добија на прихватању међу првим хришћанима за духовно прочишћење и друштвену иницијацију одојчади,[9] захтев за извесним исповедањем вере захтевао је коришћење одраслих који су били спонзори за дете. Они су вокализовали исповедање вере и деловали као гаранти духовних уверења детета.

Обично су ови спонзори били природни родитељи детета, као што је 408. године нагласио свети Августин који је сугерисао да могу, чини се изузетно, бити и други појединци.[10] У року од једног века, Јустинијанов зборник указује да су родитељи скоро потпуно замењени у овој улози.[11] Ово је разјашњено 813. године када је Синод у Мајнцу забранио природним родитељима да буду кумови својој деци.[12]

Вера и обичаји[уреди | уреди извор]

Српски народ сазвежђе Млечни пут зове Кумовом сламом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Roth, John K. (1. 12. 2005). Ethics (на језику: енглески). Salem Press. стр. 595. ISBN 9781587651724. 
  2. ^ "Counting on Kin: Social Networks, Social Support, and Child Health Status." Shawn Malia Kana'iaupuni, Katharine M Donato, Theresa Thompson-Colón, Melissa Stainback. Social Forces. Chapel Hill: Mar 2005.Vol.83, Iss. 3; pg. 1137, 28 pgs
  3. ^ "Las Comadres as a social support system." Rebecca A Lopez. Affilia. Thousand Oaks: Spring 1999.Vol.14, Iss. 1; pg. 24, 18 pgs.
  4. ^ "The Forgotten Liberator: Buenaventura Martínez and Yucatán's Republican Restoration." Terry Rugeley. Mexican Studies. Berkeley: Summer 2003.Vol.19, Iss. 2; pg. 331
  5. ^ Fitzgerald, Timothy (1994). Infant BaptismНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). Liturgy Training Publications. стр. 17. ISBN 9781568540085. 
  6. ^ Rojcewicz, Rebekah (2009). Baptism is a Beginning (на језику: енглески). Liturgy Training Publications. стр. 24. ISBN 9781568544984. „In earlier times the role of godparent carried with it a legal responsibility for the child, should they become orphaned. Today, being a godparent is not legally binding and carries no legal rights, although godparents may also serve as legal guardians for children if this arrangement is documented in a valid will. 
  7. ^ Marty, Martin E. (1962). Baptism: A User's Guide (на језику: енглески). Augsburg Books. стр. 139. ISBN 9781451414080. 
  8. ^ S. Ringen, What democracy is for: on freedom and moral government (Princeton University Press, 2007), p. 96.
  9. ^ J. H. Lynch, Godparents and Kinship in Early Medieval Europe (Princeton, NJ, 1980), p. 114.
  10. ^ W. Parsons, ed., Saint Augustine, Letters, The Fathers of the Church, 18 (New York, 1953), pp. 134-5.
  11. ^ P. Kruger, ed., Corpus Iuris Civis, vol. 3, Codex Iustinianus (Dublin and Zurich, 1970), v, 4, 26, p. 197.
  12. ^ „Godparent”. Encyclopædia Britannica. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Alum, R., 1977, "El Parentesco Ritual en un Batey Dominicano [Ritual Kinship in a Dominican Batey]," Revista Eme-Eme. Santiago de los Caballeros, Dominican Republic: Universidad Católica Madre y Maestra; V (26): 11-36.
  • Berruecos, L., 1976, El Compadrazgo en América Latina; Análisis Antropológico de 106 Casos. México: Instituto Indigenista Interamericano.
  • Foster, G., 1953, “Cofradia and compadrazgo in Spain and Spanish America,” Southwestern Journal of Anthropology; 9:1-28.
  • Gudeman, S.; & S. B. Schwartz, 1984, Cleansing Original Sin; Godparenthood and Baptism of Slaves in 18th-Century Bahia; IN: R. T. Smith, ed.; Kinship Ideology and Practice in Latin America. Chapel Hill: University of North Carolina Press; pp. 35–58.
  • Nutini, Hugo, and Betty Bell, 1980, Ritual Kinship: The Structure of the Compadrazgo System in Rural Tlaxcala. Princeton: Princeton University Press.
  • Nutini, Hugo, 1984, Ritual Kinship: Ideological and Structural Integration of the Compadrazgo System in Rural Tlaxcala. Princeton: Princeton University Press.
  • Ossio, J., 1984, Cultural Continuity, Structure, and Context; Some Peculiarities of the Andean Compadrazgo; IN: R. T. Smith, ed.; Kinship Ideology and Practice in Latin America. Chapel Hill: University of North Carolina Press; pp. 118–46.
  • Velez‐Calle, A., Robledo‐Ardila, C., & Rodriguez‐Rios, J. D. (2015). On the influence of interpersonal relations on business practices in Latin America: A comparison with the Chinese guanxi and the Arab Wasta. Thunderbird International Business Review, 57(4), 281-293.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]