Купање

Детаљ слике „Купатило у парку“ Жан-Пјера Норблена де Ла Гурдена (1785)

Астронаут Џек Р. Лусма се тушира у свемиру, 1973.

Купање је урањање тела, потпуно или делимично, обично у воду, али често и у други медијум као што је врућ ваздух. Најчешће се практикује као део личног чишћења, а ређе за опуштање или као активност у слободно време. Чишћење тела може бити искључиво компонента личне хигијене, али је и духовни део неких верских ритуала. Купање се понекад користи и у медицинске или терапеутске сврхе, као што је хидротерапија, ледене купке или купка у блату.

Људи се купају у води на температурама од веома хладне до веома вруће, или у одговарајуће загрејаном ваздуху, у складу са обичајем или наменом.

Тамо где је доступна загрејана вода у затвореном простору, људи се купају мање-више свакодневно, на угодним температурама, у приватној кади или тушу. Заједничко купање, као што је оно у хамамима, саунама, бањама, викторијанским турским купатилима и сентоима, испуњава исту сврху, поред тога што често има и друштвену функцију.

Ритуално верско купање се понекад назива потапањем. Ово може бити потребно након сексуалног односа или менструације (ислам и јудаизам) или као крштење (хришћанство).

По аналогији, термин „купање“ се такође примењује на опуштајуће активности у којима се учесник „купа“ у зрацима сунца (сунчање) или у воденим површинама на отвореном, као што је купање у мору или пливање у дивљини.

Иако понекад постоји преклапање, као код купања у мору, већина купања се обично третира као различито од активнијих рекреација попут пливања.