Купина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Купина
Blackberries on bush.jpg
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Rosids
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Потпородица: Rosoideae
Племе: Rubeae
Род: Rubus
L.[1]
Тип врсте
Rubus fruticosus
L.[2]
Синоними[1][3]

Купина је вишегодишња листопадна полужбунаста биљка, која има вишегодишњи коренов систем и једногодишње или двогодишње ластаре, припада фамилији ружа (Rosaceae) и роду Rubus.[4]

Морфологија[уреди]

Цвет чачанске бестрне сорте купине и формирање збирног плода.

Коренов систем је врло разгранат, жиличаст и достиже дужину до 1 метра. Главни коренов систем имају купинове саднице произведене из семена. Многе сорте купине немају главни корен. Зимзелене (Rubus laciniatus) и пузеће сорте имају главни корен који продире дубоко у земљу али не формирају коренове изданке. Због дубине до које продире у земљу, коренов систем купине се одликује отпорношћу на суше.

Жбун купине зависно од сорте је различито развијен. Може се разврстати на основу следећих одлика:

  • висок (хималаја)
  • средње висок (агава)
  • низак (лукреција)
  • скупљен (агава, ериа)
  • усправан (кумберланд)
  • пузећи (лукреција)
  • глатким ластарима (бојсен, лукреција)

Изданци (леторасти) зависно од сорте током прве године достижу дужину између 2 и 4 метра. У другој години изданци доносе род након чега се суше. У зависности од сорте изданци могу да буду од мркоцрвене до тамнозелене боје, као и са бројним тврдим трњем (бодљама), ређим и нежнијим трњем и сорте са изданцима без трња.

Лишће је сложено и у зависности од типа и сорте састоји се од 3, 5, 7 или 9 лиски које су јајастог облика, од светлозелене до тамнозелене боје, док су лисне дршке углавном трновите. Пупољци се развијају на жилама (подземни) и на једногодишњим изданцима. Цветне гранчице су дуге или кратке које се развијају у пазуху листова на двогодишњим леторастима. Цвет је хемофродитан (двополан) и средње крупан, који има тучкове и прашнике и двојни цветни омотач. Цветови су скупљени на цветним гранчицама, које се не развијају једновремено. Плод купине представља збир коштуница на чврстој ложи и по боји могу бити тамни, мат црни или сјајно црни.

Врсте купине[уреди]

Праве, усправно растуће купине су произишле из следећих врста купине:

Америчка усправна купина[уреди]

Ареал гајења усправне купине (Rubus agritus L.) је источни део САД. Леторасти су јој чврсти и усправни, врло трновити. Биљка је изузртно витална, а трње је распрострањено по лисној дршци и по нерватури наличија листа.

Ова врста купине је значајна за оплемењивање, јер се њом стварају нове форме купине раног сазревања, укрштањем R. Allegheniensis и R. agritus створене су сорте купине: El dorado , Taylor, Ancient Britan. А од Rubus agritus је произашла сорта купине Early Harvest.

Америчка високожбунаста купина[уреди]

Америчка вискожбунаста купина (R. allegheniensis Portor) распрострањена је у Северној Америци. Врло је бујна и расте у висину, али јој се леторасти лако повијају. Ова врста купине је интересантна за оплемењивање, јер ствара потомство за крупним плодовима. Од ње су произишле сорте: Snayder, Agawan, Yombo i Laxton .

Северноамеричка купина[уреди]

Северноамеричка купина (R. frondosus Bigelow) распортрањена је у североисточном и средњем делу САД . Средње је бујна, с дугачким извијеним леторастима обраслим бодљама. Ово је врста дивље купине с најквалитетнијим плодовима, па је због тога значајна за оплемењивање. Од ње су постале сорте: Joy, Ga grande, War, Watt i dr.

Коренолисна (першунаста) купина[уреди]

плод коренолисне купине-R. laciniatus

Першунаста купина (R. laciniatus Willd) зимзелена је купина која је осетљива према ниским температурама. Распрострањена је у Европи. Има врло квалитетне плодове, због чега је интересантна за оплемењивање.

Бујна пузећа купина[уреди]

R. flagelatus Willd је најбујнија пузећа купина. Има дуге и повијене леторасте. Цветови су јој крупни и лепи. Такође има крупне, лепе и украсне плодове. Од ове врсте је произашла сорта лукреција .

Америча пузећа купина[уреди]

Америчка пузећа купина (R. invisus Brit) распрострањена је доста по Европи. Од ње је произишла сорта купине бартлер. Доста је робусна с дугачким леторастима који су пузећи.

Пузећа купина[уреди]

Дивља пузећа купина

R. trivialis Michx је изразито пузећа купина, јако је трновита. Има лепе плодове, издужене, сочне и врло укусне. Од ове врсте је произишла сорта купине менати(Manatee). Путећа купина је интересантна за оплемењивање ради стварања нових форми с крупним плодовима високог квалитета, раног дозревања и адаптивних особина на песковита земљишта и топле ареале гајења.

Северноамеричка пузећа купина[уреди]

Северноамеричка пузећа купина (R. vitifolius Cham.) бујна је биљка са танким леторастима, који су пузећи или усправни, окићени с пуно ситних гранчица. Прилично је променљива врста. Од ње су произошле сорте лаксатин, мамонт.

Ово су само неки родоначелници од којих су произведене неке од племенитих сорти купине. Осим ових у шумама Кавказа су много раширене и врсте:иберијска купина, европска плава купина и друге, које обично рађају и имају друге позитибне особине, па су зато и интересантне у процесу оплемењивања и стварања нових биљних сорти.

Нега купине[уреди]

Купина има релативно плитак коренов систем, ствара велики број изданака и даје висок принос. Стога нези купине треба посветити пуну пажњу, особито у погледу обезбеђивања довољних количина хранљивих материја, воде и светлости.

Нега купине обухвата следеће агротехничке мере: обрада земљишта, уништавање корова хербицидима, ђубрење, орезивање и заштита од болести и штеточина. Сврха свихових мера је да се образује довољан број снажних, родних изданака који су у стању да обезбеде висок принос и добар квалитет плодова.

Одржавање земљишта[уреди]

Обрадом земљишта се битно доприноси да се купина добро развија, на време пророди и обилно и редовно рађа. Земљиште се мора одржавати у стално растреситом стању и без корова. При томе обрада мора бити плитка, да се не би повређивао коренов систем. Најбоље је за ту сврху користити култиваторе и обраду обављати на 7-8цм дубине, а фрезама на 8-10 цм.

У редовима обрада се врши ручно 3-4 пута у току вегетације. Међутим, сваке треће или четврте године препоручује се дубља обрада 12-18цм дубине узаног појаса између редова, у ширини 60-80цм. Ова обрада треба да буде комбинована са уношењем стајњака, калијумових и фосфорних ђубрива.

Сматра се да плитку обраду не може у потпуности да замене хербициди за уништавање корова, јер се обрадом поправљају физичке особине земљишта, нагомилава се и чува влага, повећава плодност, умањују штеточине и омогућава јачи рад корисних микроорганизама.

Уништавање корова хербицидима[уреди]

Да би се прашење (плитка обрада) земљишта свело на најмању меру и тиме смањили трошкови производње, у последње време се препоручује примена хербицида у купињацима ради сузбијања корова. За ову сврху користе се различити неселективни и селективни хербициди.

Ђубрење[уреди]

С обзиром на то да купина ствара велику вегетативну масу сваке године и обилно рађа, захтева и редовно ђубрење органским и минералним ђубривима. Ако је при основној обради унесена потребна количина органских материја, онда треба сваке треће године ђубрити са по око 30000кг/ха стајњаком, а комплексним минералним ђубривима сваке године.

Уношењем органских материја у земљиште побољшава се његов водни, ваздушни и топлотни режим. Да ли ће се стајњак примењивати ређе и чешће, зависи од тога како се купина развија: ако је бујна, стајњака треба мање и ређе и обрнуто.

Ђубрење купине азотним ђубривима треба бити врло опрезно, јер се обилне количине овог ђубрива могу неповољно одразити не само на квалитет плода већ и време зрења плодова.

У том случају може се десити да мањи или већи проценат плодова не дозри, чиме се умањује принос. Зато ако се уноси стајњак или компост, довољно је ограничити се претежно на фосфорна или калијумова минерална ђубрива.

Резидба купине[уреди]

Плод купине
Фаза након цветања и формирање плодова чачанске бестрне сорте купине у јуну, на култивисаном купињаку у Србији.

Резидба купине је неопходна агротехничка мера којом се обезбеђује редовна, обилна родност и добар квалитет плодова. Неопходност резидбе произилази из њеног карактера развитка. Она образује обиље бујних изданака, који роде у другој години и када роди, изданак се суши. Из овога произилази потреба: да се сабијени, развијени и сувишни изданци одстрањују уз међуредног простора; да се одсецају и двогодишње гране и изданци који су већ дали род; да се врши извесно проређивање жбуна тиме што ће се одсецати до земље и неки добро развијени изданци; да се остављени изданци скраћују да би се мање оптеретили родом да не расту сувише високо, да се одстране болесни и оштећени изданци.

Без обзира када је обављена садња, у пролеће или јесен, у пролеће се садница скрати на 20-30цм, а ако су изданци слабији (тањи), онда се скрати на 15-20цм. Тиме се подстиче развој корена и адвентивних пупољака из којих треба да израсту што јачи изданци. У току вегетације изданци обично достижу 2-3м висине. Ради правилног развића жбуна препоручује се да се августа до основе сасеку прошлогодишњи (стари) изданци, како би овогодишњи имали више светлости и простора за растење.

Резидба купине у роду обавља се у два наврата: у пролеће и после бербе. Пролећна резидба изводи се када временске прилике дозвољавају и прође опасност од пролећних ниских температура, а то је у нашим еколошким условима крајем марта. Тада прво треба извршити проређивање изданака, при чему се недовољно развијени и оштећени изданци уклањају до земље. На слабијим жбуновима који усправно расту, за род се оставља 5-6 изданака, а на бујним жбуновима и пузећим сортама по 8-12. Ако се купина гаји по систему живе ограде, онда се проређивање врши тако што се на сваки дужни метар остави 8-12 изданака, у зависности од сорте и развијености изданака. Остављени изданци који ће исте вегетације дати род скраћују се на висини 1,5-1,8м, што све зависи од њихове бујности. Током вегетације купина образује много пространих превремених избојака младара, тако да се већ у току лета јако разграна. Ово разграњавање је нарочито изражено када су лета сушна. Ови превремени избојци се резидбом скраћују, а неки се закидају односно пинсирају на 3—4 пупољка. Пинсирање превремених избојака потенцира усправнији пораст изданака и већу родност идуће године.

После завршене бербе купину треба у основи сасећи све прошлогодишње изданке који су у овој години донели род. Том приликом треба одстранити све оштећене и суве изданке, изнети из купињака и спалити.

Заштита купине од болести и штеточина[уреди]

Болести купине[уреди]

Пегавост листа купине[уреди]

Septoria rubi west. је најчешћа болест купине, коју изазива паразит Septoria rubi, а манифестује се нарочито на листу, мада напада и све надземне делове. На наличју листа се у пролеће појаве пеге које се постепено шире и лишће се суши. Нападнути младари су криви. Цела биљка заостаје у порасту и развоју, мање рађа а плодови су слабог квалитета. Интензитет напада нарочито је јак када је време хладно и влажно и када су купињаци подигнути на тешко глиновитом земљишту. Зато се за подизање купињака бирају аерирана места и земљишта која нису влажна и тешка.

Као хемијска мера борбе, ефикасно се показало прскање са бакарним препаратима и то прво прскање чим се појаве прве пеге на наличју листа, а друго 15—20 дана после првог прскања, са истим средством и у истој концентрацији.

Рђа листа[уреди]

Phragmidium rubi ideae гљивично обољење манифестује се у почетку пролећа на наличју листа у облику наранџастих пега, које у току лета поцрне и прекрију читаву лиску. Оболело лишће се суши и опада.

Против овог паразита штити се прскањем препаратима Penncozeb, Mancozeb, Dithane или системик Tilt. Прво прскање треба извести у фенофази бубрења пупољака, а 2-3 прскања истим средствима и у истој концентрацији поновити пре почетка цветања купине.

Антракноза[уреди]

Антракноза купине (Plectodiscella veneta burk.) нарочито је присутна и врло опасна болест, нарочито наноси велике економске штете у кишним годинама. Паразит напада изданке, цветове и плодове. На изданцима изазива округласте гомилице сиве боје, а у нападнутој цвасти се развијају плодови само с једне стране. Оболели плодови су деформисаног облика и слабог квалитета.

Као индиректна мера борбе, препоручује се избегавање сађења купина на теренима где су честе росе, у долинама где нема проветравања. Од хемијских средстава препоручују се Antracol, Mankogal, Dithane, Captan, Merpan, Quadris, Switch.

Штеточине купине[уреди]

Малинина буба[уреди]

Малинина буба (Byturus tomentosus) опасна је штеточина како за малину тако и за купину. Штете наноси цветним пупољцима, цветовима и плодовима. Одрастао инсект је тврдокрилац сламасто црне боје. Горње вилице су му добро развијене. Презими као одрастао инсект или ларва у земљишту на 5-25цм дубине. Средином априла појави се имаго и храни се цветним пупољцима и цветовима воћака. Половином маја инсект се пари и полаже 30-40 јаја, по једно у сваки пупољак или цвет. Из јаја се излегу ларве, чији развој траје око 5-6 недеља и за то време оштете више плодова. Одрасла ларва напушта плодове и почетком септембра се преобрази у лутку која у земљи презими или се из ње излеже одрастао инсект који презимљује. Штету наноси имаго (одрастао инсект) и ларва малинине бубе. Хемијско сузбијање је усмерено на одрасле инсекте у периоду пре цветања.

Стаклокрилац[уреди]

Стаклокрилац је лептир који личи на осу. Симптоми присуства ове штеточине су вењење и сушење изданака купине. Стаклокрилац има једну генерацију годишње. Презими у стадијуму гусенице у корену или изданку купине. У пролеће се гусеница преобрази у лутку из које се крајем маја излегу лептири. Лет лептира је од маја до краја јула. Женка полаже јаја на изданку купине, а када се из тих јаја излегу, гусенице се убушују у изданак, градећи дуг ходник од корена до врха.

Борба против стаклокрилца састоји се у орезивању до земље свенулих и сувих изданака и њиховим спаљивањем.

Малинин резач[уреди]

Малинин резач је као одрастао имаго лептир, чије гусенице извесних година могу да умање род купине и за 50%. Има само једну генерацију годишње. Лептир полаже јаја у цветове купине, из којих се излегу гусенице које наносе највеће штете тек у пролеће следеће године, изгризајући пупољке. Ако се примети напад ове штеточине, препоручује се да се прскање препаратима на бази диазинона.

Поред ових штеточина купину нападају још и лисне ваши, мајски гундељ, купинина оса и др.

Употреба[уреди]

Плод купине се користи у исхрани као воће, служи за прављење сокова, џемова, вина и сл. Лишће купине се користи у разним чајевима, који имају благотворно дејство на снижавања крвног притиска и нивоа шећера у крви.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Rubus L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 05. 10. 2007. Приступљено 27. 06. 2010. 
  2. Rubus L.”. TROPICOS. Missouri Botanical Garden. Приступљено 27. 06. 2010. 
  3. Flora of North America, Rubus Linnaeus, 1753; Bramble
  4. Brouillet, L. (2015), „Rosaceae Jussieu (subfam. Rosoideae) tribe Rubeae Dumortier, Anal. Fam. Pl. 39. 1829”, Ур.: L. Brouillet; K. Gandhi; C.L. Howard; H. Jeude; R.W. Kiger; J.B. Phipps; A.C. Pryor; H.H. Schmidt; J.L. Strother; J.L. Zarucchi, Flora of North America North of Mexico, Volume 9: Magnoliophyta: Picramniaceae to Rosaceae, New York, Oxford: Oxford University Press, стр. 27—28, ISBN 978-0-19-534029-7 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]