Купола на стени

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Купола на стени
арап. قبة الصخرة
qubbat aṣ-ṣaẖra
16-04-04-Felsendom-Tempelberg-Jerusalem-RalfR-WAT 6385.jpg
Купола на стени, Стари део Јерусалима
Купола на стени на мапи Израела
Купола на стени
Купола на стени
Локација на мапи Израела
Основне информације
ЛокацијаЈерусалим, Израел
Координате31°46′41″ СГШ; 35°14′07″ ИГД / 31.7780° СГШ; 35.2354° ИГД / 31.7780; 35.2354Координате: 31°46′41″ СГШ; 35°14′07″ ИГД / 31.7780° СГШ; 35.2354° ИГД / 31.7780; 35.2354
Религијаислам
Грана/традицијаИсламско светилиште
ДржаваПалестина, Израел
УправаЈорданско министарство за вакуфе
Архитектонски опис
Стил архитектуреисламски, омејадски, абасидски, османски
Главни градитељАбд ел Малик ибн Марван
Оснивањеобнова: дограђена 820, обнављана 1020, 1545–1566, 1721–2, 1817, 1874–5, 1959–1962, 1993.
Почетак изградње688–692. н. е.[1]
Спецификације
Висина20 m
Број купола1

Купола на стени (арапски: قبة الصخرة qubbat aṣ-ṣaẖra, хебрејски: כיפת הסלע Kippat ha-Sela) је исламска светиња која се налази на Храмовној гори у Старом граду Јерусалиму. Првобитно је довршена 691–92. године по налогу Омејадског халифе Абд ел Малика током друге фитне (исламског грађанског рата) на месту Другог Јеврејског храма, уништеног током римске опсаде Јерусалима 70. године. Првобитна купола се срушила 1015. године, а обновљена је 1022.-23. Купола на стени је у основи једно од најстаријих постојећих грађевина исламске архитектуре.[2]

Њена архитектура и мозаици били су рађени по узору на оближње византијске цркве и палате,[3] мада је њен спољни изглед значајно промењен у османском и затим у модерном периоду, пре свега додавањем позлаћеног крова, 1959–61. и поново 1993. На осмоугаону основу грађевине можда је утицала византијска црква трона Маријиног (позната и под називом Катисма на грчком и ал Кадизми на арапском), саграђена између 451. и 458. на путу између Јерусалима и Витлејема.[3]

Камен Темељац, над којим је саграђена Купола на стени, има изузетан значај у Аврамским религијама као место са којег је Бог створио свет и првог човека, Адама.[4] Такође се верује да је ово место на коме је Аврам покушао да жртвује свог сина Исака, и као место на коме се манифестује Божја присутност више него на било ком другом месту, ка коме се Јевреји окрећу током молитве. Велики значај овог места за муслимане потиче из традиција које га повезују са стварањем света и веровања да је Ноћно путовање посланика Мухамеда према небу почело са стене у средишту грађевине.[5][6]

Као једне од локација Светске баштине Унеска, названа је „најпрепознатљивијом знаменитошћу Јерусалима“,[7] заједно са две оближње грађевине Старог града, западним зидом и „ротондом“ у цркви Светог гроба.[8] То је најранија археолошки атестирана верска грађевина коју је саградио муслимански владар, а на натписима зграде налазе се најранији епиграфски натписи ислама и пророка Мухамеда. Натписи су се показали као прекретница, јер су касније постали уобичајена карактеристика у исламским структурама и готово увек спомињу Мухамеда. Купола на стени остаје „јединствени споменик исламске културе у готово свим аспектима“, укључујући и „уметничко дело и као културни и побожни документ“, према историчару Олегу Грабару.

Опис[уреди | уреди извор]

Основна структура[уреди | уреди извор]

Пресек Куполе (штампа из 1887, по првим детаљним цртежима Куполе, направио Фредерик Катервуд 1833)[9]

Структура је у основи осмоугаона. У њеном средишту је прекривена куполом, пречника приближно 20 метара, постављеном на уздигнутом кружном тамбуру на 16 носача (4 ступца и 12 стубова).

Ова централна структура окружена је осмостраном аркадом од 24 ступца и стубова.[10] Осмоугаона аркада и унутрашњи кружни тамбур стварају унутрашњи амбулаторијум који окружује свету стену.

Спољни зидови су такође октагонални. Сваки од њих има приближно 18 m у ширини и 11 m у висини. Спољни и унутрашњи октагон стварају други, спољни амбулаторијум који окружује унутрашњи.

И кружни тамбур и вањски зидови садрже много прозора.

Унутрашња декорација[уреди | уреди извор]

Унутрашњост куполе раскошно је украшена мозаиком, фајансом и мермером, од којих је већи део додат неколико векова након завршетка изградње. Садржи и куранске натписе.

Посвећени натпис Куфским писмом постављен око куполе садржи датум за који се верује да је година кад је купола оригинално довршена, 72. по Хиџри (691/2), док је име првог халифе градитеља Куполе, ал Малика избрисано и замењено именом Абасидског халифе Ел-Мамуна (владао 813–833) током чије владавине је дошло до обнове грађевине.

Спољна декорација[уреди | уреди извор]

Сура Јасин („Срце Кур'ана”) је исписана преко горњег дела са плочицама, а наручио ју је у 16. веку Сулејман Величанствени.[11] Изнад овога је написана 17. сура Ал-Исра, која говори о Ноћном путовању посланика Мухамеда на небо.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gil, Moshe (1997). A History of Palestine, 634–1099. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59984-9. 
  2. ^ Slavik, Diane (2001). Cities through Time: Daily Life in Ancient and Modern JerusalemНеопходна слободна регистрација. Geneva, Illinois: Runestone Press. стр. 60. ISBN 978-0-8225-3218-7. 
  3. 3,0 3,1 Avner, Rina (2010). „The Dome of the Rock in light of the development of concentric martyria in Jerusalem” (PDF). Muqarnas. Volume 27: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World. Leiden: Brill. стр. 31–50 [43–44]. ISBN 978-900418511-1. JSTOR 25769691. 
  4. ^ Carol Delaney, Abraham on Trial: The Social Legacy of Biblical Myth, Princeton University Press 2000, pp. 120.
  5. ^ M. Anwarul Islam and Zaid F. Al-hamad (2007). „The Dome of the Rock: Origin of its octagonal plan”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 109—128. 
  6. ^ Rabbat, Nasser (1989). „The meaning of the Umayyad Dome of the Rock”. Muqarnas. 6: 12—21. 
  7. ^ Goldberg, Jeffrey (29. 1. 2001). „Arafat's Gift”. The New Yorker. Приступљено 11. 7. 2015. 
  8. ^ „UNESCO World Heritage”. 
  9. ^ „Drawings of Islamic Buildings: Dome of the Rock, Jerusalem.”. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2020. »Све до 1833. године Купола на стени није била измерена нити скицирана; према речима Виктора фон Хагена, 'ниједан архитекта никада није нацртао њену архитектуру, нити је иједан антиквар одредио њен унутрашњи дизајн...' Међутим 13. новембра те године, Фредерик Катервуд се маскирао у египатског официра и у пратњи египатског слуге 'с великом храброшћу и сигурношћу', ушао је у грађевину носећи свој прибор за цртање... 'Током шест недеља, наставио сам да истражујем сваки детаљ џамије и њених одаја' Стога, Катервуд је извршио прву комплетну анализу Куполе на стени, и тиме направио пут за многе друге уметнике у наредним годинама, попут Вилијама Харвија, Ернеста Ричмонда и Карла Фридриха Хајнриха Вернера 
  10. ^ The Dome of the Rock. Glass Steel and Stone. Архивирано 2013-05-11 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Palestine: Masjid al-Aqsa:The Dome of the Rock, at IslamicLandmarks.com, accessed 18 February 2019

Цитирана дела[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]