Купрес

С Википедије, слободне енциклопедије
Купрес
Trg hrvatskih vitezova01796.JPG
Купрес
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонКантон 10
ОпштинаКупрес (Кантон 10)
Становништво
 — 2013.Раст 2.883
Географске карактеристике
Координате43° 59′ 34″ С; 17° 16′ 38″ И / 43.992861° С; 17.277139° И / 43.992861; 17.277139Координате: 43° 59′ 34″ С; 17° 16′ 38″ И / 43.992861° С; 17.277139° И / 43.992861; 17.277139
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.182 м
Површина35,48 км2
Купрес на мапи Босне и Херцеговине
Купрес
Купрес
Купрес на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број80320
Позивни број034

Купрес је градић и седиште истоимене општине у југозападној Босни, смештен на крајњем сјеверу Кантона 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Само мјесто је познато у прошлости по многим великим биткама и сукобима због свог геостратешког положаја (Купрешка висораван) и као мјесто првих сукоба који су означили почетак грађанског рата у БиХ, а данас по зимским спортским садржајима, па представља једну од посећенијих туристичких дестинација у Босни и Херцеговини.

Историја[уреди | уреди извор]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме.[1]

Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела извршена августа месеца 1941. године против Срба у селу Маловану где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша.

Рат у БиХ[уреди | уреди извор]

Током грађанског рата у Босни и Херцеговини, подручје Купреса се налазило под контролом Срба. У заједничкој офанзиви Хрвата и Муслимана, почетком новембра 1994. године, Купрес је заузет а Срби протерани.

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насељено мјесто Купрес
2013.[2]1991.[3]1981.[4]1971.[5]
Укупно2 883 (100,0%)2 715 (100,0%)1 693 (100,0%)943 (100,0%)
Хрвати2 737 (94,94%)963 (35,47%)609 (35,97%)433 (45,92%)
Бошњаци116 (4,024%)357 (13,15%)1202 (11,93%)1125 (13,26%)1
Срби23 (0,798%)1 298 (47,81%)727 (42,94%)367 (38,92%)
Остали3 (0,104%)33 (1,215%)3 (0,177%)3 (0,318%)
Неизјашњени2 (0,069%)
Црногорци1 (0,035%)5 (0,295%)4 (0,424%)
Непознато1 (0,035%)
Југословени64 (2,357%)146 (8,624%)11 (1,166%)
Словенци1 (0,059%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јован Поповић, свештеник Бугојно, 3.9.1947. год.
  2. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 07. 04. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]