Куп европских изазивача у рагбију 2011/12.

С Википедије, слободне енциклопедије
Детаљи такмичења
Датум10. новембар 2011. — 18. мај 2012.
Тимови23
Коначан пласман
ШампиониФранцуска Олимпик Бијариц (1. титула)
Друго местоФранцуска Рагби клуб Тулон
Статистике турнира
Одиграно утакмица67
Укупно гледалаца344.547 (5.142 по мечу)
Најбољи стрелацЕнглеска Џони Вилкинсон (96 поена, Тулон)

Куп европских изазивача у рагбију 2011/12. (службени назив: 2011–12 European Challenge Cup) је било 16. издање овог другог по квалитету, европског клупског рагби такмичења.

Учествовало је укупно 23 рагби клубова из Европе. 20 клубова било је подељено у 5 група, а још 3 су се прикључила из купа шампиона у нокаут фазу челинџ купа. На крају је Биариц освојио трофеј, пошто је у финалу у Лондону савладао Тулон.[1]

Учесници[уреди | уреди извор]

Групна фаза[уреди | уреди извор]

20 екипа подељено је у 5 група и играло се двокружно. 4 бода се добијало за победу и 2 бода за нерешено, а у завршницу такмичења пролазиле су само првопласиране екипе. Њима су се придружиле и 3 екипе из Купа шампиона. Један бонус бод се добијао за 4 или више постигнутих есеја на једној утакмици и један бонус бод за пораз мањи од 8 поена разлике.

О повлашћеним екипама у жребу одлучивала је европска клупска рагби ранг листа. Групна фаза се играла од 10. новембра 2011., до 22. јануара 2012.

После шест кола у нокаут фазу челинџ шампиона отишли су Стад Франс, Тулон, Воспс, Ексетер и Брив.

Стадион италијанске екипе Ровиго.

Група 1[уреди | уреди извор]

Вустер - Стад Франс 14-23

Букурешт - Кроцијати 34-7

Стад Франс - Букурешт 49-3

Кроцијати - Вустер 3-34

Кроцијати - Стад Франс 0-57

Букурешт - Вустер 13-24

Стад Франс - Кроцијати 45-3

Вустер - Букурешт 57-13

Букурешт - Стад Франс 13-34

Вустер - Кроцијати 55-10

Кроцијати - Букурешт 13-26

Стад Франс - Вустер 33-10

 
  Стад Франс Вустер Букурешт Кроцијати
Француска Стад Франс 13:24 49:3 45:3
Енглеска Вустер 14:23 57:13 55:10
Румунија Букурешт 13:34 13:24 34:7
Италија Кроцијати 0:57 3:34 13:26
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Француска Стад Франс 6 6 0 0 241 43 5 29
2. Енглеска Вустер вориорс 6 4 0 2 194 95 4 20
3. Румунија Букурешт вулвси 6 2 0 4 102 184 2 10
4. Италија Кроцијати Парма 6 0 0 6 36 251 0 0

Група 2[уреди | уреди извор]

Тулон - Петрарка 53-22

Њукасл - Лион 27-19

Петрарка - Њукасл 3-34

Лион - Тулон 19-26

Њукасл - Тулон 6-3

Лион - Петрарка 31-16

Петрарка - Лион 3-43

Тулон - Њукасл 36-10

Њукасл - Петрарка 43-0

Тулон - Лион 29-10

Лион - Њукасл 21-13

Петрарка - Тулон 6-50

 
  Тулон Њукасл Лион Петрарка
Француска Тулон 36:10 29:10 53:22
Енглеска Њукасл 6:3 27:19 43:0
Француска Лион 19:26 21:13 31:16
Италија Петрарка 6:50 3:34 3:43
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Француска Рагби клуб Тулон 6 5 0 1 197 73 4 25
2. Енглеска Њукасл Фалконс 6 4 0 2 133 82 2 18
3. Француска Лион 6 3 0 3 143 114 2 14
4. Италија Петрарка 6 0 0 6 50 254 0 0

Група 3[уреди | уреди извор]

Морган Туринуј је постигао 6 есеја.

Ровиго - Бајон 10-43

Бордо - Воспс 14-47

Бајон - Бордо 20-3

Воспс - Ровиго 38-7

Ровиго - Бордо 7-31

Бајон - Воспс 19-11

Бордо - Ровиго 15-10

Воспс - Бајон 25-11

Бордо - Бајон 6-12

Ровиго - Воспс 11-32

Воспс - Бордо 36-13

Бајон - Ровиго 92-6

 
  Воспс Бајон Бордо Ровиго
Енглеска Воспс 25:11 36:13 38:7
Француска Бајон 19:11 20:3 92:6
Француска Бордо 14:47 6:12 15:10
Италија Ровиго 11:32 10:43 7:31
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Енглеска Воспс 6 5 0 1 189 75 4 24
2. Француска Бајон 6 5 0 1 197 61 2 22
3. Француска Бордо бегл 6 2 0 4 82 132 2 10
4. Италија Ровиго 6 0 0 6 51 251 1 1

Група 4[уреди | уреди извор]

Најбољи поентер турнира је био Џони Вилкинсон.

Перпињан - Ексетер 15-12

Каваљери - Њупорт 3-33

Њупорт - Перпињан 23-13

Ексетер - Каваљери 68-0

Перпињан - Каваљери 54-20

Ексетер - Њупорт 18-6

Каваљери - Перпињан 13-30

Њупорт - Ексетер 19-23

Каваљери - Ексетер 10-50

Перпињан - Њупорт 27-13

Ексетер - Перпињан 31-14

Њупорт - Каваљери 45-16

 
  Ексетер Перпињан Њупорт Каваљери
Енглеска Ексетер 31:14 18:6 68:0
Француска Перпињан 15:12 27:13 54:20
Велс Њупорт 19:23 23:13 45:16
Италија Каваљери 10:50 13:30 3:33
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Енглеска Ексетер Чифс 6 5 0 1 202 64 3 23
2. Француска Перпињан 6 4 0 2 153 112 2 18
3. Велс Њупорт Гвент Дрегонс 6 3 0 3 139 100 3 15
4. Италија Каваљери Прато 6 0 0 6 62 280 0 0

Група 5[уреди | уреди извор]

Финале Тулон - Биариц је одиграно у Лондону, на стадиону "Твикенам Стоп".

Валенсија - Ажен 10-50

Брив - Сејл 26-18

Сејл - Валенсија 59-6

Ажен - Брив 8-29

Ажен - Сејл 14-29

Валенсија - Брив 18-47

Брив - Валенсија 38-13

Сејл - Ажен 41-21

Брив - Ажен 50-13

Валенсија - Сејл 10-69

Сејл - Брив 9-19

Ажен - Валенсија 62-7

 
  Брив Сејл Ажен Валенсија
Француска Брив 26:18 50:13 38:13
Енглеска Сејл 9:19 41:21 59:6
Француска Ажен 8:29 14:29 62:7
Шпанија Валенсија 18:47 10:69 10:50
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Француска Брив (рагби јунион) 6 6 0 0 209 79 3 28
2. Енглеска Сејл Шаркс 6 4 0 2 225 96 4 20
3. Француска Ажен (рагби јунион) 6 2 0 4 168 166 2 10
4. Шпанија Валенсија 6 0 0 6 64 325 0 0

Завршница такмичења[уреди | уреди извор]

Биариц је на путу до финала елиминисао Воспсе и Брив, а Тулон је био бољи од Харлеквинса и Стад Франса. У финалу у Лондону Олимпик Биариц је савладао Тулон и освојио европски челинџ куп.

Четвртфинале Полуфинале Финале
                   
5. април - Париз        
 Француска Стад Франс   22
27. април - Тулон
 Француска Ексетер Чифс  17  
 Француска Тулон   32
6. април - Тулон
   Француска Стад Франс  29  
 Француска Тулон   37
18. мај - Лондон
 Енглеска Харлеквинс  8  
  Француска Олимпик Бијариц   21
7. април - Хај Виком
    Француска Тулон   18
 Енглеска Воспс   23
28. април - Бијариц
 Француска Олимпик Бијариц  26  
 Француска Олимпик Бијариц  19
8. април - Брив ла Гајар
   Француска Брив  0  
 Француска Брив   15
 Велс Скарлетс  11  

Финале[уреди | уреди извор]

Олимпик Бијариц Француска21 - 18Француска Тулон
Гледалаца: 9 376
Судија: Енглеска Вејн Барнс
Победник Купа европских изазивача у рагбију 2011/2012.
Француска Олимпик Бијариц
1. титула

Стастика[уреди | уреди извор]

Највише поена

Највише есеја

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Champions : European Rugby Challenge Cup (EPCR)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 23. 06. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)