Курапати

Курапати (бел. Курапаты) пошумљена је област у Белорусији недалеко од Минска, у којој је убијен велики број људи од стране совјетске тајне полиције НКВД-а, између 1937. и 1941. године.

Тачан број жртава није познат, пошто су НКВД архиве биле део војне тајне у Белорусији.^[1] Према различитим изворима, број особа које су нестале у Курапатију се процењује до 7.000 (према белоруском државном тужитељу Бозељку),^[2] најмање 30.000 особа (према белоруском државном тужиоцу Тарнавском), све до 100.000 (према изворима из књиге Белорусија),^[1]^[3] од 102.000 до 250.000 особа (према чланку Зјанона Пазнјака у новинама “Литаратура и масташтва”),^[4]^[5] 250.000 особа (према пољском историчару и професору на универзитету у Вроцлаву Здиславу Јулијану Виничком),^[6] и више, према британском историчару Нормалну Дејвису.^[7]

Откриће и сећања

Гробове је открио историчар Зјанон Празнјак, а ексхумација остатака из 1988. године је дала додатни замах про-демократским и про-независним покретима у Белорусији задњих година Совјетског Савеза пре његовог распада.

Истраге су спровели и совјетска и белоруска влада, али биле су неуверљиве у томе да ли је злочине починио НКВД-е или немачки окупатори.

У књизи Курапати: Пут у смрт тврди се, после обилних истраживања, да немачка војска није никад ушла у место тако да није могла починити злочин.

Ове изјаве су засноване на сведочанствима бивших чланова НКВД-а и сведочењима 55 очевидаца мештана из локалних села, који су тврдили да је НКВД-е довозио људе камионима и погубљивао их имеђу 1937. и 1941. године.

Председник САД Бил Клинтон је посетио Курапатску шуму 1994. године. Дошавши у Белорусију, захвалио се белоруској влади зато што је пристала да премести нуклеарно оружје у Русију.

Види још

Референце

^ ^а ^б Памяць і забыцьцё Курапатаў // RFE/RL, 28.10.2009
^ „Пресс-релиз Беларусского Хельсинкского комитета №19 от 27.10.98 г.”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2010. г. Приступљено 08. 05. 2017.
^ Даведнік «Беларусь». — Мн.: «Беларуская энцыкляпэдыя», 1995.
^ З. Пазьняк, Я. Шмыгалёў, М. Крывальцэвіч, А. Іоў. Курапаты. — Мн.: Тэхналогія, 1994.
^ Kurapaty // Zaprudnik, Jan. Historical Dictionary of Belarus. — Lamham. — London: Scarecrow Press. 1998. стр. 139..
^ Zdzisław J. Winnicki. Szkice kojdanowskie.. 2005. стр. 77—78. ISBN 978-83-88178-26-9. — Wrocław: Wydawnictwo GAJT, 2005.
^ Norman Davies (2004). Powstanie '44. стр. 195. ISBN 978-83-240-0459-1. . — Kraków: Wydawnictwo Znak.

53° 57′ 56″ С; 27° 36′ 41″ И / 53.9655° С; 27.611333333° И / 53.9655; 27.611333333

[svaboda-daviednik-1] а ^б Памяць і забыцьцё Курапатаў // RFE/RL, 28.10.2009

[helkam-2] „Пресс-релиз Беларусского Хельсинкского комитета №19 от 27.10.98 г.”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2010. г. Приступљено 08. 05. 2017.

[bielarus-3] Даведнік «Беларусь». — Мн.: «Беларуская энцыкляпэдыя», 1995.

[pazniak-4] З. Пазьняк, Я. Шмыгалёў, М. Крывальцэвіч, А. Іоў. Курапаты. — Мн.: Тэхналогія, 1994.

[5] Kurapaty // Zaprudnik, Jan. Historical Dictionary of Belarus. — Lamham. — London: Scarecrow Press. 1998. стр. 139..

[winnicki-6] Zdzisław J. Winnicki. Szkice kojdanowskie.. 2005. стр. 77—78. ISBN 978-83-88178-26-9. — Wrocław: Wydawnictwo GAJT, 2005.

[Davies-7] Norman Davies (2004). Powstanie '44. стр. 195. ISBN 978-83-240-0459-1. . — Kraków: Wydawnictwo Znak.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]