Курландска губернија
| Курляндская губерния Курляндская губерния Kurlyandskaya guberniya | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1795. година—1918. година | |||||||||
Курландска губернија 1820. године | |||||||||
| Званични језик(ци) | летонски, руски, немачки, јидиш | ||||||||
| Религија | протестантизам, православље | ||||||||
| Земља | Летонија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | Губернија | ||||||||
| Историјска ера | рано модерно доба | ||||||||
• Успостављено | 1795. година | ||||||||
• Укинуто | 1918. година | ||||||||
| |||||||||
Курландска губернија (рус. Курля́ндская губерния, нем. Kurländisches Gouvernement, јид. Kurzemes guberņa), такође позната и као Курландска провинција,[1] била је административна јединица (губернија) у саставу Руског царства, од 1795. године до немачке окупације у Првом светском рату (1914-1918), а потом је постала саставни део Летоније.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Курландска губернија је основана 1795. године, а обухватала је територију дотадашњег Војводства Курландије и Семигалије са престоницом у Јелгави, а анексија је извршена након треће поделе државне заједнице државне заједнице Пољске и Литваније. До краја 19. века губернијом је аутономно управљао феудални Ландтаг (нем. Landtag) састављен од локалног племства, махом немачко-балтичког порекла.[3]
Губернија је на северу излазила на Ришки залив (Балтичко море) и граничила се са Ливонском губернијом; на западу је граница била Балтичко море; на југу се граничила са Виљнуском губернијом, а на истоку са Витебском губернијом и Минском губернијом. Према југозападу, дуж руско-немачке државне међе, граничила се са Пруском. Популација је 1846. године бројила око 553,300 становника.[1]
Престала је да постоји за време Првог светског рата, након немачке окупације и стављања већег дела губерније током 1915. године под управу немачког врховног заповеника Истока, док је преостали део запоседнут крајем 1917. године. Након револуције, Совјетска Русија је Брест-литовским миром, склопљеним 3. марта 1918. године, признала губитак те територије.[4]
На подручју запоседните Курландске губерније, немачке власти су током окупације покушале да створе марионетску квази-државу под називом Војводство Курландија и Семигалија (1918), али без успеха.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]| Овај чланак је део серије о историји Летоније и Русије |
- ^ а б The English Cyclopaedia By Charles Knigh
- ^ The Baltic States from 1914 to 1923 By LtCol Andrew Parrott Архивирано 2009-03-19 на сајту Wayback Machine
- ^ Smith, David James (2005). The Baltic States and Their Region. Rodopi. ISBN 978-90-420-1666-8.
- ^ Спалевић & Јеротијевић 2023, стр. 209-227.
Литература
[уреди | уреди извор]- Спалевић, Жаклина С.; Јеротијевић, Душан З. (2023). . „Брестлитовски мир - узроци, споразум и последице” (PDF). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 53 (2): 209—227. Архивирано из оригинала 09. 12. 2025. г. Приступљено 10. 12. 2025.
- Smith, David James (2005). The Baltic States and Their Region. Rodopi. ISBN 978-90-420-1666-8.