Курсан
| Курсан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 904. |
| Породица | |
| Родитељи | Кенд |
Курсан (мађ. Kurszán; ? – 904), син Кенда (Könd)[1] био је духовни вођа мађарских племена приликом доласка Мађара у Панонску низију. Курсан је у периоду до 904. године владао Мађарима, заједно са војсковођом Арпадом.[2][3].
Успеси
[уреди | уреди извор]Курсан је имао једну од најзначајнијих улога у мађарском досељавању на данашње просторе (Honfoglalás).[4].
Током 892. и 893. године он и Арпад су на молбу Арнулфа Карантанијског заједно напали Великоморавску кнежевину. Разлог је био осигуравање источних граница Франачког царства.
Арнулф је Мађарима дао све освојене територије и прихватио их је као савезнике. Овај догађај је у ствари био основа стварања краљевине Мађара. Курсан и Арпад су ово искористили и заузели су и јужни део низије који је до тада био под бугарском доминацијом. Такође у његово време су Мађари ушли у савез са Лавом VI Мудрим, византијским царем, пошто су и једни и други увидели могућност осигуравања својих граница. Мађарске и Византијске снаге су напале и поразиле бугарског цара Симеона I.
Смрт
[уреди | уреди извор]У лето 904. године немачки краљ Лудвиг је позвао Курсана на преговоре код реке Фиша (Fischa), где је побио целу преговарачку делегацију заједно са Курсаном[5][6]. Од тог времена па надаље Арпад је остао једини владар над мађарским племенима[3][7] и преузео је већину Курсанових поседа који су били са десне стране реке Дунав[8]. Курсанови наследници су се населили у пределе у околини Обуде, где су саградили Курсанвар (Kurszánvára), што у преводу значи замак Курсана, после Курсанове смрти живели су под именом Картал (Kartal).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kurszán (на језику: Hungarian). Pallas Great Lexicon. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 25. 03. 2009.
- ^ „Budapest”. Encyclopædia Britannica. 2008.
- ^ а б Fallon 2003, стр. 11.
- ^ Györffy, György (1959). „Tanulmányok a magyar állam eredetéről”. Budapest: Akadémiai Publishing Company.
- ^ Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478.
- ^ Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 978-1931313216. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2009.
- ^ „Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2009.
- ^ „Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lazar, Istvan (2001). Transylvania: A Short History. Simon Publications LLC. ISBN 978-1-931313-21-6.[мртва веза]
- Reuter, Timothy; McKitterick, Rosamond (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478.
- Fallon, Steve (2003). „Steaming Special Section on Thermal Baths”. Budapest. Lonely Planet. ISBN 978-1864503562.
- Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)
- Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest. . 1997. ISBN 978-963-506-140-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest. . 1983. ISBN 978-963-281-221-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986
