Курт Штудент

Курт Штудент
Курт Штудент
Лични подаци
Датум рођења	(1890-05-12)12. мај 1890.
Место рођења	Биркхолц, Немачко царство
Датум смрти	1. јул 1978.(1978-07-01) (88 год.)
Место смрти	Лемго, Немачка
Војна каријера
Служба	1910-1945
Војска	Немачко царство (до 1918) Вајмарска Република (до 1933) Нацистичка Немачка
Род	Луфтвафе
Чин	Генералоберст
Учешће у ратовима	Први светски рат Други светски рат
Одликовања	Гвоздени крст

Курт Штудент (нем. Kurt Student; Биркхолц, 12. мај 1890 — Лемго, 1. јул 1978) је био пилот у немачкој војсци за време Првог светског рата, а у Другом светском рату је био командант немачких падобранских јединица. До краја рата је напредовао до чина генералоберста.

Биографија

Младост и Први светски рат

Штудент се прикључио немачкој царској војсци 1910, након завршеног курса за кадета који је уписао 1901. године. После годину дана проведених у служби, добио је чин поручника. Завршио је обуку у батаљону лаке пешадије, а 1913. уписао је летачки курс. Курс је завршио исте године и пребачен је у ваздухопловну службу. Током Првог светског рата је углавном вршио извиђачке летове, али је пилотирао и бомбардерима. Унапређен је у команданта ловачке ескадриле 1916. године. У једној бици је рањен у раме, и поред тога што је вена била покидана успео је да приземљи авион.

Међуратни период

Након доласка Хитлера на власт, Штудент се 1934. прикључио новоформираном Луфтвафеу. Хитлер је нагласио да овај род војске треба што више унапредити, а Штудент је био један од главних задужених за остварење тог циља. Усвојио је блицкриг тактику генерала Хајнца Гудеријана, и у том светлу је основао прве падобранске јединице 1938. године. Помагао му је његов асистент Ханс Јешонек. Падобранске јединице су у том тренутку биле непознаница, осим у Совјетској Русији, где су већ тренирани падобранци. Требало је да оне подрже сам концепт брзог рата, тиме што ће бити искрцаване у непријатељску позадину, чиме би олакшавале посао јединицама које фронтално нападају. Формирао је падобранску школу у граду Штендал, 150 километара од Берлина, и сви будући падобранци су се пријављивали добровољно.

Други светски рат

Нове падобранске јединице нису коришћене у нападу на Пољску, зато што је немачка војска била у сваком погледу супериорна у тој операцији. Хитлер је желео да сачува падобранске јединице као тајне, све до напада на западну Европу. Падобранске јединице су коришћене са великим успехом у нападима на Норвешку, Белгију и Холандију. Штудентови падобранци под командом Валтера Коха су заузели чувено утврђење Ебен-Емаел. Велики успех су постигли и приликом искрцавања у Холандији, где је искрцано око 4 хиљаде падобранаца. У већ бомбардованом Ротердаму, Штудента је грешком погодио углаву немачки снајпериста. Штудент је пренет у болницу, и након више операција је преживео.

На дужност се вратио осам месеци касније, у јануару 1941. године. Успех падобранских јединица у офанзиви на западну Европу је убедио Хитлера да оне представљају битан део војне силе. Следећи пут су масовније коришћени у бици за Крит. Штудент је у овој операцији командовао Првом падобранском региментом коју је чинило 8 хиљада падобранаца. Победа је остварена после великих борби и губитака на немачкој страни. Хитлер је био шокиран кад је сазнао колико војника је погинуло приликом напада на Крит, и наредио је да се обуставе све планиране ваздушно-десантне операције већег карактера.

Штудент је касније учествовао у планирању Арденске офанзиве, која је неуспешно завршена. Генерал Алфред Јодл га је оптужио да је један од одговорнијих за неуспех ове акције, што је Хитлер одбацио. После рањавања у Ротердаму, имао је проблема са говором, због чега су га понижавали остали немачки официри који га нису подносили.

Када Готхард Хајнрици није успео да стабилизује фронт око Берлина у априлу 1945. замењен је Штудентом. Морао је авионом да долети у Мекленбург, што у датим околностима није било једноставно. Чим је слетео, почели су напади на аеродром са свих страна. У околини Либека је брзо заробљен од стране савезничких снага. Суђено му је 1946. за злочине почињене у Грчкој и Криту. Остао је у затвору следеће три године. Умро је у 88. години и сахрањен је са својом женом и сином.