Курт Валдхајм
| Курт Валдхајм | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Курт Валдхајм (нем. Kurt Waldheim; Санкт Андре-Вердерн, близу Беча, Аустрија, 21. децембар 1918 — Беч, 14. јун 2007) је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар УН. Његов избор за председника Аустрије 1986. године био је засењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је нa Сјењаку у Пљевљима, починила ратне злочине над српским цивилима током Другог светског рата. Државна комисија за ратне злочине ФНРЈ га је осудила за ратне злочине 17. децембра 1947.[1] Један је од 25 њемачких официра које је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић одликовао за учешће на Козари 1942.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
У Бечу је завршио Дипломатско конзуларну академију. Био је доктор правних наука и у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. После је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади 1958-60. Министар спољњих послова Аустрије је од 1968—1972.
Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је одбио трећи мандат вратио се у Аустрију и кандидовао се за председника 1986. Био је девети председник Аустрије од 1986. до 1992. године.
Током предизборне кампање за председника Аустрије 1986, у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Нацистичкој партији. Валдхајм је за време Другог светског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима. Југословенска државна комисија га је прогласила за ратног злочинца а на основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН.[3] Према овом досијеу, Валдхајм је као обавештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе. Валдхајм је учествовао у борбама на Козари у лето 1942. године, када је око 68 хиљада српских мушкараца, жена и деце отерано у хрватски концентрациони логор Јасеновац. Валдахјма је због заслуга у бици на Козари одликовао хрватски поглавник Анте Павелић. Тек после избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости, коју су прве у свету објавиле београдске новине Вечерње Новости, Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над српским цивилима. Вашингтон и Лондон су га, међутим, ставили на листу особa persona non grata којима је забрањен улазак у САД и Уједињено Краљевство. Та одлука никада није промењена. Случај Валдхајм је једна од највећих енигми 20. века. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН, и мада су за његову ратну прошлост знали и СССР, и Америка и Британија и Југославија, оснивачи Уједињених нација, он је ипак у два мандата био цењени генерални секретар светске организације. Валдхајм је и поред свега био изабран за председника Аустрије, али и дипломатски изолован током целог свог председничког мандата 1986—92. године.
Умро је у Бечу 14. јуна 2007. након срчаног удара.
Објавио је књиге: Аустријски пут и Јединствени позив на свету.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Cohen, Bernard (1987). Waldheim. Adama Books. ISBN 978-1-55774-010-6.
- Crowe, David M. (2013). Crimes of State Past and Present: Government-Sponsored Atrocities and International Legal Responses. Routledge. стр. 67. ISBN 978-1-317-98682-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Курт Валдхајм на Викимедијиној остави. |
- Курт Валдхајм - четврти генерални секретар Уједињених нација
- Контроверза Валдхајм
- Курт Валдхајм агент КГБ, Данко Р. Васовић, Вечерње новости, фељтон, 9 наставака, 9—17. септембар 2004.
| Претходник: У Тант Бурма |
Генерални секретар УН-а 1972 — 1982. |
Наследник: Хавијер Перез де Куељар Перу |
