Курт Валдхајм

Курт Валдхајм
Четврти по реду генерални секретар Уједињених нација, слика из 1971.
Биографија Датум рођења (1918-12-21)21. децембар 1918. Место рођења Санкт Андре-Вердерн  Аустрија Датум смрти 14. јун 2007.(2007-06-14) (88 год.) Место смрти Беч  Аустрија Религија Католик Супружник Елизабет Валдхајм (в. 1944 —  његова смрт 2007) Деца 3 Професија адвокат дипломата Универзитет Универзитет у Бечу Политичка партија Аустријска народна странка Потпис
Мандати 4. Генерални секретар Уједињених нација 1. јануар 1972 — 31. децембар 1981. Претходник У Тант Наследник Хавијер Перез де Куељар Председник Аустрије Избори Председнички избори 1986. Канцелар(и) Франц Враницки Претходник Рудолф Киршлегер Наследник Томас Клестил Министар спољних послова Аустрије Канцелар(и) Јозеф Клаус Претходник Лујо Тончић-Сорињ Наследник Рудолф Киршлегер Војна каријера Служба Аустрија (1936-1937) Нацистичка Немачка (1941-1945) Војска Немачка копнена армија Чин Старији поручник Јединица 5. Алпска дивизија (Италија) 9. армија (Вермахт) 11. армија (Италија) Група армија Е Битке/ратови Други светски рат Одликовања Гвоздени крст 2. реда (Нацистичка Немачка) Орден круне краља Звонимира (НДХ) Каснији рад Генерални секретар УН Председник Аустрије Министар спољник послова Аустрије

Курт Валдхајм (нем. Kurt Waldheim; Санкт Андре-Вердерн, близу Беча, Аустрија, 21. децембар 1918 — Беч, 14. јун 2007) је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар УН. Његов избор за председника Аустрије 1986. године био је засењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је нa Сјењаку у Пљевљима, починила ратне злочине над српским цивилима током Другог светског рата. Државна комисија за ратне злочине ФНРЈ га је осудила за ратне злочине 17. децембра 1947. Један је од 25 њемачких официра које је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић одликовао за учешће на Козари 1942.

Биографија

У Бечу је завршио Дипломатско конзуларну академију. Био је доктор правних наука и у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. После је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади 1958-60. Министар спољњих послова Аустрије је од 1968—1972.

Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је одбио трећи мандат вратио се у Аустрију и кандидовао се за председника 1986. Био је девети председник Аустрије од 1986. до 1992. године.

Током предизборне кампање за председника Аустрије 1986, у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Нацистичкој партији. Валдхајм је за време Другог светског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима. Југословенска државна комисија га је прогласила за ратног злочинца а на основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН. Према овом досијеу, Валдхајм је као обавештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе. Валдхајм је учествовао у борбама на Козари у лето 1942. године, када је око 68 хиљада српских мушкараца, жена и деце отерано у хрватски концентрациони логор Јасеновац. Валдахјма је због заслуга у бици на Козари одликовао хрватски поглавник Анте Павелић. Тек после избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости, коју су прве у свету објавиле београдске новине Вечерње Новости, Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над српским цивилима. Вашингтон и Лондон су га, међутим, ставили на листу особa persona non grata којима је забрањен улазак у САД и Уједињено Краљевство. Та одлука никада није промењена. Случај Валдхајм је једна од највећих енигми 20. века. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН, и мада су за његову ратну прошлост знали и СССР, и Америка и Британија и Југославија, оснивачи Уједињених нација, он је ипак у два мандата био цењени генерални секретар светске организације. Валдхајм је и поред свега био изабран за председника Аустрије, али и дипломатски изолован током целог свог председничког мандата 1986—92. године.

Умро је у Бечу 14. јуна 2007. након срчаног удара.

Објавио је књиге: Аустријски пут и Јединствени позив на свету.

Литература

• Cohen, Bernard (1987). Waldheim. Adama Books. ISBN 978-1-55774-010-6. 
• Crowe, David M. (2013). Crimes of State Past and Present: Government-Sponsored Atrocities and International Legal Responses. Routledge. стр. 67. ISBN 978-1-317-98682-9. 

Спољашње везе

• Курт Валдхајм - четврти генерални секретар Уједињених нација
• Контроверза Валдхајм
• Курт Валдхајм агент КГБ, Данко Р. Васовић, Вечерње новости, фељтон, 9 наставака, 9—17. септембар 2004. Архивирано 2020-06-30 на сајту Wayback Machine

Претходник: У Тант Бурма

Генерални секретар УН-а 1972 — 1982.

Наследник: Хавијер Перез де Куељар Перу