Куршумлија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Куршумлија
Панорама Куршумлије
Панорама Куршумлије
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Топлички
Општина Куршумлија
Становништво
Становништво (2011) Пад 13.200
Положај
Координате 43°08′27″ СГШ; 21°16′04″ ИГД / 43.140833° СГШ; 21.267833° ИГД / 43.140833; 21.267833 Координате: 43°08′27″ СГШ; 21°16′04″ ИГД / 43.140833° СГШ; 21.267833° ИГД / 43.140833; 21.267833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 366 m
Куршумлија на мапи Србије
Куршумлија
Куршумлија
Куршумлија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18430
Позивни број 027
Регистарска ознака PK

Куршумлија је градско насеље у општини Куршумлија у Топличком округу. Општина Куршумлија налази се на југу Србије, близу административне линије са Косметом, величине 952 km². Њена територија смештена је у централном и горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске.

Административни и културни центар општине је град Куршумлија, један од ретких градова у Европи који се простире на три реке[тражи се извор од 09. 2014.], Топлица, Косаница и Бањска река. Према попису из 2011. године, насељено место Куршумлија има 13200 становника (према попису из 2002. било је 13639 становника, а према оном из 1991. било је 12525), док цела општина Куршумлија према попису из 2011. године има 19.011 становника, распоређених у 90 насеља.

У структури становништва Куршумлије преовладавају Срби (95%), потом са знатно мањим уделом Роми (1,5%), Црногорци (0,4 %) и остали (3%).

Историја[уреди]

Споменик у центру Куршумлије

У доба Римљана Куршумлија се називала Ad Fines, што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.

У византијско доба носила је назив Топлице и била је седиште епископије (први пут се помиње у писаним документима 1019. године, када је установљена Топличка епископија).

У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између 1159. и 1168. године он је овде саградио своја прва два манастирa светог Николу и свету Богородицу, а покрио их је оловом које је давало бљештави одсјај, па је место названо Беле Цркве.

У доба Турака ту је било седиште локалне турске власти и један од највећих манастирских тргова олова и сребра у том делу Балкана. На почетку турске владавине место се звало Куршумли Килисе / Kurşunlü Kilise (тј. Оловна Црква), што се очигледно односи како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.

Стара кућа у Куршумлији

За време Првог српског устанка Карађорђеви устаници су седам година држали крај око Луковске Бање и четири пута нападали Куршумлију, док је Станоје Главаш 1806. ослободио и држао кратко време. Куршумлија је од Турака коначно ослобођена 19. јануара 1878. године. Након тога у тај крај, из којег се иселило сво муслиманско становништво, и који је малтене био испражњен, долазе досељеници из других пасивних крајева Србије (Голија, Нови Пазар...) и Црне Горе, који мењају своје старе брђанске завичаје за нови. Нови досељеници долазе у додир са старим становништвом прокупачко-лесковачко-нишке области шопског српског ареала које има дугу традицију бивствовања, које је оставило многе трагове у разним областима живота (кулинарство, грађевинарство итд) и које има много развијенију пољопривреду и радне навике.

У Првом светском рату Куршумлија и Прокупље и цела Топлица су постали познати по Другом „гвозденом“ пуку и Топличком устанку из 1917. године, чији је званични предводник био Коста Пећанац. У овом рату Куршумлија и Прокупље су претрпели велике људске и материјалне губитке.

У Другом светском рату Немци су окупирали Куршумлију 12. априла 1941. године, али су је уступили на управу Бугарима, који су окупирали град и околину 25. марта 1942. године и држали је све до ослобођења 28. августа 1944. године.

Током читавог 20. века, а и сада, Куршумлија је била у пасивном положају у односу на много веће и развијеније Прокупље и Ниш, и према тим градовима, али и према Београду текле су миграције становништва из овога краја.

Демографија[уреди]

У насељу Куршумлија живи 10300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,6 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.382
1953. 2.649
1961. 3.391
1971. 7.185
1981. 10.550
1991. 12.525 12.371
2002. 13.848 13.639
2011. 13.200
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
13.061 95,76 %
Роми
  
207 1,51 %
Црногорци
  
57 0,41 %
Македонци
  
12 0,08 %
Југословени
  
7 0,05 %
Горанци
  
6 0,04 %
Хрвати
  
4 0,02 %
Бугари
  
3 0,02 %
Руси
  
2 0,01 %
Русини
  
1 0,00 %
непознато
  
239 1,75 %


Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Железничка станица у Куршумлији

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Куршумлија
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима