Куршумлија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Куршумлија
Панорама Куршумлије
Панорама Куршумлије
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Топлички
Општина Куршумлија
Становништво
Становништво (2011) Пад 13.200
Положај
Координате 43°08′27″ СГШ; 21°16′04″ ИГД / 43.140833° СГШ; 21.267833° ИГД / 43.140833; 21.267833 Координате: 43°08′27″ СГШ; 21°16′04″ ИГД / 43.140833° СГШ; 21.267833° ИГД / 43.140833; 21.267833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 366 m
Куршумлија на мапи Србије
Куршумлија
Куршумлија
Куршумлија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18430
Позивни број 027
Регистарска ознака PK

Куршумлија је градско насеље у општини Куршумлија у Топличком округу. Општина Куршумлија налази се на југу Србије, близу административне линије са Косметом, величине 952 km². Њена територија смештена је у централном и горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске.

Административни и културни центар општине је град Куршумлија, један од ретких градова у Европи који се простире на три реке[тражи се извор], Топлица, Косаница и Бањска река.

Према попису из 2011. године, насељено место Куршумлија има 13200 становника (према попису из 2002. било је 13639 становника, а према оном из 1991. било је 12525), док цела општина Куршумлија према попису из 2011. године има 19.011 становника, распоређених у 90 насеља.

У структури становништва Куршумлије преовладавају Срби (95%), потом са знатно мањим уделом Роми (1,5%), Црногорци (0,4 %) и остали (3%).

Историја[уреди]

Српска патријаршија у 16. и 17. веку, са убележеним називом Бела Црква на месту данашње Куршумлије
Стара кућа у Куршумлији
Споменик у центру Куршумлије

Куршумлија још увек носи име од турске речи за пушчано зрно (метак) kurşun са додатком li, на који се надовезује наставак -ија.

У доба Римљана Куршумлија се називала Ad Fines, што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.

Приликом установљавања самоуправне Охридске архиепископије, византијски цар Василије II је 1019. године одредио да под ову архиепископију потпадне и Нишка епархија, којој је припадала и Топлица, што се изричито помиње у царским повељама.

У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између 1159. и 1168. године он је овде саградио своја прва два манастирa Светог Николу Топличког и Пресвету Богородицу Топличку, а покрио их је оловом које је давало бљештави одсјај, па је крај назван Беле Цркве.

Приликом установљавања аутокефалне Српске архиепископије, први српски архиепископ Свети Сава је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У Топличка епархија са средиштем у Светом Николи Топличком. Након проглашења Српске патријаршије (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима топличким и белоцркванским.

Средином 15. века, Топлица је пала под турску власт. Након обнове Српске патријаршије (1557), Топличка епархија се нашла у њеном саставу и постојала је све до краја 17. века, након чега је прикључена Нишкој епархији, чији су се јерарси од тада називали нишки и белоцрквански.

На почетку турске владавине место се звало Куршумли Килисе / Kurşunlü Kilise (тј. Оловна Црква), што се односило како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. За време турске власти, Куршумлија је била седиште локалне турске управе и један од највећих тргова олова и сребра у српским земљама. Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.

За време Првог српског устанка Карађорђеви устаници су седам година држали крај око Луковске Бање и четири пута нападали Куршумлију, док је Станоје Главаш 1806. ослободио и држао кратко време. Куршумлија је од Турака коначно ослобођена 19. јануара 1878. године. Након тога у тај крај, из којег се иселило сво муслиманско становништво, и који је малтене био испражњен, долазе досељеници из других пасивних крајева Србије (Голија, Нови Пазар...) и Црне Горе, који мењају своје старе брђанске завичаје за нови. Нови досељеници долазе у додир са старим становништвом прокупачко-лесковачко-нишке области шопског српског ареала које има дугу традицију бивствовања, које је оставило многе трагове у разним областима живота (кулинарство, грађевинарство итд) и које има много развијенију пољопривреду и радне навике.

У Првом светском рату Куршумлија и Прокупље и цела Топлица су постали познати по Другом „гвозденом“ пуку и Топличком устанку из 1917. године, чији је званични предводник био Коста Пећанац. У овом рату Куршумлија и Прокупље су претрпели велике људске и материјалне губитке.

У Другом светском рату Немци су окупирали Куршумлију 12. априла 1941. године, али су је уступили на управу Бугарима, који су окупирали град и околину 25. марта 1942. године и држали је све до ослобођења 28. августа 1944. године.

Током читавог 20. века, а и сада, Куршумлија је била у пасивном положају у односу на много веће и развијеније Прокупље и Ниш, и према тим градовима, али и према Београду текле су миграције становништва из овога краја.

Након 2010. године, када је дотадашњи нишки епископ Иринеј (Гавриловић) изабран за српског патријарха, обновљени су ранији предлози да се граду, на основу старог назива Беле Цркве, врати српско име, односно да се град назове Топличка Бела Црква (ради разликовања од Беле Цркве у Банату).

Демографија[уреди]

У насељу Куршумлија живи 10300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,6 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.382
1953. 2.649
1961. 3.391
1971. 7.185
1981. 10.550
1991. 12.525 12.371
2002. 13.848 13.639
2011. 13.200
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
13.061 95,76 %
Роми
  
207 1,51 %
Црногорци
  
57 0,41 %
Македонци
  
12 0,08 %
Југословени
  
7 0,05 %
Горанци
  
6 0,04 %
Хрвати
  
4 0,02 %
Бугари
  
3 0,02 %
Руси
  
2 0,01 %
Русини
  
1 0,00 %
непознато
  
239 1,75 %


Саобраћај[уреди]

Железничка станица у Куршумлији

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]