Курјаче

Курјаче
Курјаче;
	Манастир Нимник у атару села Курјаче
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2022.	631
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 24″ С; 21° 20′ 01″ И / 44.706666° С; 21.333666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	164 m
	Курјаче Курјаче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Курјаче је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Удаљено је 20 километара од Пожаревца. Према попису из 2022. било је 631 становника.

Историја

Најстарији писани извор у коме се ово село спомиње јесте повеља Ђурђа Бранковића о властелинству великог челника Радича из 1428. године. У атару села налази се манастир Нимник, стари Марјански манастир, који потиче из 14. века. Саставни део села је и Марјање, некада посебно село.

За време Кочине крајине (1788) готово сви мештани избегли су у Аустрију; многи од њих се нису никада ни вратили. Отуда и данас у Банату постоје презимена Курјачки и Марјански. Основна школа у Курјачу почела је са радом 1832. године, али су видови описмењавања постојали и раније у манастиру Нимнику. Из Курјача су Ајдуче Стојан, Хајдук Гица, задужбинар Ђорђе Селић, штампари и издавачи Јован и Александар Селић, високи државни чиновник Петар Момировић... Фудбал се у Курјачу игра од 1929. године. Највећи спортски успех имао је одбојкашки клуб „Стиг“. За време Другог светског рата у Курјачу је живео и радио као учитељ Мирољуб Јевтовић, познати публициста и књижевник.

Велиша Јоксимовић написао је монографију „Курјаче и његова школа“ која је објављена у едицији „Хронике села Србије“ 2001. године. Објављена је и обимна монографија Велише Јоксимовића "Шест векова Курјача" (2024).

Демографија

У насељу Курјаче живи 742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.420
1953.	1.408
1961.	1.440
1971.	1.427
1981.	1.378
1991.	1.335	1.123
2002.	964	1.247
2011.	733

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	962	99,79%
Румуни	2	0,20%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	16	21
75—79	18	31
70—74	49	48
65—69	26	42
60—64	23	30
55—59	22	28
50—54	24	26
45—49	18	17
40—44	17	12
35—39	29	20
30—34	42	45
25—29	42	33
20—24	21	24
15—19	28	28
10—14	39	37
5—9	38	25
0—4	19	25
Просек :	40,2	43,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	293	293	300	281	261	245	231

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	32	27	40	45	34	18	5	4	0	4,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	375	56	269	31	19
Женски	406	38	283	77	8
УКУПНО	781	94	552	108	27

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	250	229	0	0	5
Женски	135	120	0	0	1
Укупно	385	349	0	0	6

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	5	2	3
Женски	0	0	4	2	1
Укупно	0	4	9	4	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	1	3	0
Укупно	0	0	1	3	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	3	0	0	0
Укупно	4	0	0	1

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Општина Велико Градиште
Насељена места општине Велико Градиште	Бискупље • Велико Градиште • Гарево • Десине • Дољашница • Ђураково • Затоње • Камијево • Кисиљево • Кумане • Курјаче • Кусиће • Љубиње • Мајиловац • Макце • Острово • Печаница • Пожежено • Поповац • Рам • Сираково • Средњево • Тополовник • Триброде • Царевац • Чешљева Бара
Знаменитости и споменици културе	Воденица Војислава Стефановића Зграда СО Велико Градиште Римски каштел „Ледерата“ Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку Стара кућа Светомира Миладиновића Тврђава Рам Читаоница Велико Градиште
Верски објекти у општини Велико Градиште	Црква Светог Николе Црква Светог арханђела Гаврила Манастир Нимник
Манифестације у општини Велико Градиште	Јепуријада Царевчеви дани
Општина Велико Градиште Грб општине Велико Градиште