Кутмичевица
Кутмичевица (грч. Κουτμιτζιβίτζα) је историјска област која се по тим именом помиње у житију светог Климента Охридског. Тачне границе ове области нису познате, али се сматра да се простирала од Охридског и Преспанског језера на истоку и до јадранских обала Епира на западу (приближно: данашња јужна Албанија, седерозападни део данашње Грчке и југозападни део данашње Северне Македоније). Област је била под влашћу Првог бугарског царства. Око 886. године бугарски кнез Борис I одвојио је Кутмичевицу од области зване Котокион (грч. Κοτοκίον), а за намесника у Кутмичевици постављен је Добета. У ову област је упућен и Климент Охридски (умро 916. године) са задатком да међу тамошњим Словенима утврди хришћанство, а око 893. године постављен је и за православног владику на том подручју, са титулом епископ велички.[1][2]
На приближно истом подручју се налазила и раносредњовековна склавинија (словенска племенска област) Вагенетија, земља јужнословенског племена Вајонита.
Ова област је током 9. века потпала под власт Првог бугарског царства, а касније су се на том подручју смењивали разни господари. Око 1346. године доспла је под власт Српског царства, а почетком 15. века највећи део области освојили су Турци.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Острогорски 1955, стр. 297-302.
- ^ Iliev 1995, стр. 62-120.
Литература[уреди | уреди извор]
- Iliev, Ilia G. (1995). „The Long Life of Saint Clement of Ohrid: A Critical Edition” (PDF). Byzantinobulgarica. 9: 62—120.
- Коматина, Предраг (2016). „Област Вaгенитија и епископија Св. Климента”. Зборник радова Византолошког института. 53: 83—100.
- Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
- Петровски, Бобан (2016). „Свети Климент Охридски, кан/кнeз Борис-Михаил и кнез/цар Симеон: историски аспекти” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 10—53. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.