Кухељ KS-II

Кухељ KS-II "Тончек"
	; Авион Кухељ KS-II "Тончек"
Општи подаци
Намена	спортско транажни
Посада	1
Порекло	Краљевина Југославија
Произвођач	самоградња
Пробни лет	26.09.1936.
Уведен у употребу	1936.
Повучен из употребе	25.03.1937.
Статус	неактиван
Први оператер	Рудолф Залокер
Број примерака	1
Димензије
Дужина	5,196 m
Висина	2,17 m
Распон крила	6,72 m
Површина крила	7,24 m²
Маса
Празан	153 kg
Нормална полетна	255 kg
Погон
Физичке особине
Клипноелисни мотор	1 x Poensar/Praga B2
Снага КЕМ-а	18,4/22 kW
Снага КЕМ-а у кс	25/30 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	130 km/h
Долет	300 km
Плафон лета	2.200 m
Портал Ваздухопловство

Кухељ KS-II "Тончек" је југословенски једномоторни, једноседи, нискокрилни лаки авион, који се користио као спортски авион, између два светска рата. Авион је према конструктору добио надимак "Тончек".

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

У јесен 1935. године г. Рудолф Залокер се обратио инж. Антону Кухељу са молбом да му конструише двоседи авион који би искористио мотор снаге 25 KS из његовог слупаног авиона. Кухељ је још 1930. године пројектовао сличан авион са мотором Анцани (Anzani) снаге 35 KS. Нажалост са расположивом снагом мотора, могао се пројектовати само једносед и тако је почео пројект авиона који је назван Кухељ КС-2 Тончек према Кухељ презиме конструктора КС Кухељ Спортски 2 редни број пројекта и Тончек према надимку конструктора.

До краја Фебруара 1936. године било је завршено већина цртежа и почела је прузводња трупа, крила и репних површина. Дрво је добављено из Горењске регије а шперплоча из Немачке док су окови набављени из француске а токови од Данлопа из Енглеске.

Авион је уз надзор инж. А.Кухеља био завршен у августу месецу 1936. године а први пробни лет је обављен 26.=9.1936. године.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Кухељ КС-2 Тончек је једноседи самоносећи нискокрилни једномоторни авион са отвореном кабином саграђен од дрвета. Труп му је дрвене конструкције обложен дрвеном лепенком правоугаоног попречног пресека. Носач мотора је био од челичних цеви а оплата мотора је од алуминијумског лима. Погонска група му је била двоцилиндрични ваздухом хлађени мотор Poensar снаге 18,4 kW. На радилици мотора је била насађена дрвена елиса фиксног корака. Кабина му је била отворена без ветробрана са неопходним инструментима за дневно летење. Команде авиона су челичним сајлама биле везане за извршне органе авиона (крилца и кормила). Крила су била дрвене конструкције обложене дрвеном лепенком. Исто тако су били изведени стабилизатори и кормила тј. репне површине. Авион је имао класичан, фиксни стајни трап, са предњим, независним, точковима испод крила и еладтичном дрљачом испод репа авиона. амортизација предњих точкова је била помоћу спиралне опруге.

Варијанте авиона Кухељ KS-2[уреди | уреди извор]

Кухељ KS-II - Прототип авиона са мотором Poensar снаге 18,4 kW.
Кухељ KS-IIа - Модификован модел KS-II са мотором Praga B2 снаге 30 kW.

Земље које су користиле Авион Кухељ KS-2[уреди | уреди извор]

Краљевина Југославија

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Кухељ KS-2 у Југославији[уреди | уреди извор]

Од првог пробног лета 1936. године па до удеса 25. марта 1937. године овај авион није био регистрован. Удес је десио на Љубљанском аеродрому при вршењу глисаде у прилазу за слетање авион Кухељ KS-II "Тончек" власништво Рудолфа Залокера пао је у леђни ковит и није извађен до земље. При удару у земљу пилот Марјан Кокот је тешко повређен а авион потпуно уништен.

Грађење друге варијанте авиона Кухељ KS-IIa је почела на јесен 1937. године а окончана почетком октобра 1938. Авион је на основу уверења о пловидбености уписан у југословенски регистар у добио регистарску ознаку YU-PDO. Авион је коришћен све до 6. августа 1939. године кад је имао удес. У току земаљског такмичења школских и туристичких авиона домаће израде за пехар принца Павла тешко је оштећен авион Кухељ KS-IIа власника Мирослава Лаврича регистарски број YU-PDO. До удеса је дошло после полетања авиона из Скопља за Борово. Услед појаве јаких вибрација мотора на висини од 1.000 метара мотор је угашен и отпочето је принудно слетање. У току принудног слетања на планински терен Скопске Црне Горе у близини Куманова авион је тешко оштећен на срећу пилот Стане Рапе је био само лакше повређен.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5.
О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]