Кушиљево
Кушиљево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Свилајнац |
| Становништво | |
| — 2011. |  2345 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 16′ 33″ С; 21° 12′ 14″ И / 44.275833° С; 21.203833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 111 m |
.svg)  Кушиљево Кушиљево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35226 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | SV |
Кушиљево је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2345 становника. Средином прошлог века било је једно од највећих села у Србији. Основна школа је осмогодишња, носи назив 'Вожд Карађорђе' а православна црква је посвећена светом пророку Илији и подигнута је 1836 године у време кнеза Милоша Обреновића. Сеоска заветина је управо свети Илија, 2. августа, када се сваке године одржава велики вашар.У задњих неколико година постала је популарна летња гулашијада. У Кушиљеву постоји истоимени фудбалски клуб,наследник популарнијег 'Напретка'који је два пута био учесник Друге лиге Србије.
Овде се налази Кућа народног хероја Лазе Стојановића.
Порекло становништва[уреди | уреди извор]
Подаци датирају из 1928. године)[1]
За најстарије се родове сматрају: Мирковци, Овачаревићи. Непознатог порекла. затим су старији већи родови као што су Тошовци и Миливојевићи. Браћа Миливоје и Тоша доселили око 1710. год. са Косова и многи други родови који су дошли са Косова и из других области.
По пореклу се становништво може груписати:
- 10 породица са 510 кућа косовско-метохијских досељеника.
- 8 породица са 97 кућа шопских досељеника.
- 5 породица са 94 кућа тимочко-браничевских досељеника.
- 2 породице са 25 кућа динарских досељеника.
- 2 породице са 15 кућа непознатог порекла.
- 3 породице са 10 кућа циганских досељеника.
- 2 староседелачке породице са 6 кућа.
Име[уреди | уреди извор]
По предању, старији људи су говорили да је ово село било на Морави и да се звало Глоговац.[2] Црква му је била сакривена од Турака у густој шуми, на месту где се данас налази село Кушиљево. Једне године на Васкрс дошло је много људи у цркву и после службе почело је народно весеље. Око подне пролетео је гавран и из кљуна испустио обојак који паде у сред кола, због чега су сви слутили да ће бити несреће. И заиста, убрзо су Турци из Свилајнца кренули у том правцу да покваре народно весеље. Када су дошли пред цркву, убили су све Србе који су се ту нашли, оставивши у животу једног старца и старицу, како би ишли и причали шта се ту догодило. Људске лешеве појеле су грабљивице, а кушуље (кошуље) вукле су се тамо амо око цркве дуго после тог догађаја и баш због ових кошуља место доби име Кушиљево.[2] Године 1833. кнез Милош је село Глоговац, због поплаве која га је задесила, преселио код ове цркве и дао му управо ово име. Он је срушио ту стару цркву и направио нову.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Кушиљево живи 2102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,5 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 805 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 5 | ||
| 80+ | 27 | 65 | ||
| 75—79 | 62 | 72 | ||
| 70—74 | 94 | 133 | ||
| 65—69 | 99 | 117 | ||
| 60—64 | 70 | 79 | ||
| 55—59 | 43 | 54 | ||
| 50—54 | 80 | 81 | ||
| 45—49 | 102 | 78 | ||
| 40—44 | 96 | 90 | ||
| 35—39 | 83 | 71 | ||
| 30—34 | 64 | 81 | ||
| 25—29 | 66 | 58 | ||
| 20—24 | 85 | 80 | ||
| 15—19 | 71 | 68 | ||
| 10—14 | 78 | 72 | ||
| 5—9 | 70 | 62 | ||
| 0—4 | 41 | 66 | ||
| Просек : | 42,5 | 45,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.048 | 271 | 690 | 63 | 21 | 3 |
| Женски | 1.132 | 138 | 696 | 263 | 33 | 2 |
| УКУПНО | 2.180 | 409 | 1.386 | 326 | 54 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 595 | 304 | 0 | 2 | 86 |
| Женски | 369 | 218 | 0 | 0 | 43 |
| УКУПНО | 964 | 522 | 0 | 2 | 129 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 26 | 39 | 75 | 7 | 12 |
| Женски | 9 | 1 | 56 | 3 | 2 |
| УКУПНО | 35 | 40 | 131 | 10 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 4 | 9 | 7 | 5 |
| Женски | 2 | 1 | 4 | 8 | 17 |
| УКУПНО | 3 | 5 | 13 | 15 | 22 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 10 | 0 | 0 | 8 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 14 | 0 | 0 | 9 | |
Познати становници[уреди | уреди извор]
- Петар Радивојевић (1877-1961), српски и југословенски пешадијски официр, бригадни генерал Југословенске војске.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Насеља" књ.25 (др. Михаило Миладиновић: Пожаревачка Морава
- ^ а б в Костић, Никола (1901). „Народно предање о местима”. Караџић. VI/VII: 15—16.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
