Куштиљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Куштиљ
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 748
 — густина 18/km2
Положај
Координате 45°02′04″ СГШ; 21°22′23″ ИГД / 45.0345° СГШ; 21.373° ИГД / 45.0345; 21.373 Координате: 45°02′04″ СГШ; 21°22′23″ ИГД / 45.0345° СГШ; 21.373° ИГД / 45.0345; 21.373
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 74 m
Површина 44,7 km2
Куштиљ на мапи Србије
Куштиљ
Куштиљ
Куштиљ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26336
Позивни број 013
Регистарска ознака

Куштиљ (рум. Coștei) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 748 становника.

Овде се налазе Румунска православна црква Светог Теодора Тирона у Куштиљу и Куштиљска брда.

Историја[уреди]

Назив насеља, први пут се помиње: Куштиљ 1690. Костил (Kostill)1713. Кошчиљ 1717. У 18-веку Кучтиљ. У 19-веку: Кустељ Mélykastély 1911. Куштиљ 1922.

Изворни облик имена овога места је „ Коштил“, што на старословенском значи „црква“. Недалеко од Куштиља је „Valea Sirbu", где по предању треба да је постојало српско село, које је може бити претходило овом садашњем селу.

Куштиљ се помиње одмах после 1690. 1713. имао је 115 кућа. Године 1716. додељен је вршачком диктриту (општина, срез) темишварског Баната. А 1717. пописано је 100 кућа. Досељавањем Румуна, 1749. било је у Куштиљу 300 кућа, а 1751. већ 321 кућа. 1735. подигнута је црква брвнара.

Парохију је служило два свештеника. 1779. додељен је вршачком срезу темишварског комитета. 1829. изменом добара, прешао је Куштиљ у власништво гроф овске породице Бетлен.

У Куштиљу 1838. било је православних 1547 и римокатолика 11. 1848 било је православних Румуна 2187 и римо-католика 14. Гогине 1854. пописано је 2224 становника, а атар је обухватао 7851 ланац,. 1865. било је 2 великопоседника и 1311 малопоседника. Око 1885. била угрожена јавна безбедност у Куштиљу. Зато је настањено у њему једно одељење војске, које су становници морали да издржавају. Виноградарство је у Куштиљу било врло напредно. Већ 1865. било је 989 ланаца винограда. 1883 био лозом посађен 2271 ланац. Те године појавила се филоксера[1] и уништила винограде.

За време преврата (1918) побунили су се овдашњи сељаци. „ Бележник“ са својом породицом био је приморан да бежи из Куштиља. Већ 1921. пописано је 1963 становника, од којих је било Срба 6, Немаца 4, Мађара 11, Румуна 1897, осталих 44. Код повлачења границе (1924) остао је општински пашњак у Краљевини Румунији.

Демографија[уреди]

У насељу Куштиљ живи 646 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,3 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74.

Ово насеље је великим делом насељено Румунима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.666
1953. 1.594
1961. 1.596
1971. 1.416
1981. 1.189
1991. 1.082 911
2002. 1.001 806
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
767 95,16 %
Срби
  
19 2,35 %
Роми
  
12 1,48 %
Мађари
  
4 0,49 %
Хрвати
  
3 0,37 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Коришћена литерарура

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Куштиљ настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [2]

Спољашње везе[уреди]