Пређи на садржај

Кујо (Аргентина)

С Википедије, слободне енциклопедије

Кујо је винородно, планинско подручје централно-западне Аргентине . Историјски је обухватао провинције Сан Хуан, Сан Луис и Мендозу . Савремени израз Нови Кујо указује како на сам Кујо, тако и на провинцију Риоха. Нови Кујо је политичка и економска макрорегија, али у културном погледу Риоха је део северозапада, а не Кујо. Кујо има неке од најпопуларнијих туристичких атракција у Аргентини и највише планинске масиве у Андима, укључујући саму Аконкагву, највиши врх изван Азије и провинцијски парк Исчигуаласто. Тло је суво и црвенкасто, прелази га неколико река. Већина река се напаја одмрзавањем снега на врховима, а њихова количина воде се знатно повећава у пролеће. Река Десагуадеро је главни колектор, која прима воду из Бермеја, Винчине и Салада пре него што стигне до реке Колорадо. Виноградарство је једна од главних делатности овог подручја. Производња вина у региону представља скоро 80% националне производње, а вина су веома цењена у свету. Узгајају се и маслине, кромпир, парадајз, а производе се и слаткиши и конзервиране намирнице. Вађење камена и експлоатација нафте су друге важне индустрије. Градове и места у региону карактеришу колонијалне ниске куће и цркве и уске улице, које се у главним градовима разликују од модерних делова. Кујо Универзитет, основан 1939. године, најважнији је у овим провинцијама и има свој кампус у Мендози, али има факултете до Рио Негро-а.

Клима

[уреди | уреди извор]
На већим надморским висинама преовлађује хладније време које током зиме може да прими снег

Регија Кујо има суву или полусушну климу са просечном годишњом количином падавина од око 100—500 mm (4—20 in) који је углавном непоуздан из године у годину. [1] [2] Регија, која обухвата широк спектар географских ширина у комбинацији са надморским висинама у распону од 500 м до скоро 7000 м, значи да има широк спектар различитих клима. [2] [3] Генерално, већи део регије има умерену климу са већим надморским долинама са блажом климом. [4] На највећим надморским висинама (преко 4.000 м), ледени услови трају током целе године. [5] Дневни опсег је веома велик са веома врућим температурама током дана праћеним хладним ноћима. [6] Међу свим локацијама у Аргентини, регион има највећи дневни опсег у земљи, с подручјима у провинцији Сан Јуан са дневним дометом већим од 19,1 °C (34,38 °F) . [7] Анди спречавају улазак кишних облака из Тихог океана, док га географска ширина ставља у појас субтропског појаса високог притиска који овај регион одржава сувим. [8] [9] Са врло ниском влажношћу, обиљем сунца током целе године и умереном климом, регион је погодан за производњу вина. [10] Суше су честе и дуготрајне. [11]

Већи део региона је сув, у зависности од река за наводњавање

Регион је под утицајем субтропског, полутрајног јужноатлантског антициклона на истоку у Атлантику, полутрајног јужнопацифичког антициклона западно од Анда, развојем система ниског притиска преко северне Аргентине и западњака у јужним деловима региона. [12] [13] Већина падавина пада током лета, када вруће температуре и висока осунчаност доводе до развоја система са ниским притиском који се налази изнад северне Аргентине који у интеракцији са јужноатлантским антициклоном ствара генерисање градијента притиска који доноси влажни источни ветар у регион, фаворизујући падавине, које се углавном јављају у облику конвективних грмљавина. [14] [15] [16] [17] Више од 85% годишњих падавина пада од октобра до марта, што представља топлу сезону. [18] Супротно томе, зимски месеци су суви због слабљења ових система и ниже осунчаности која слаби над северном Аргентином. [19] Источна и југоисточна подручја региона примају више падавина него западна, јер имају више летњих падавина. [20] Као такви, већина провинције Мендоза и провинције Сан Хуан примају најниже годишње падавине са средњим летњим падавинама у просеку мањим од 100 mm (3,9 in) а у ретким случајевима нема летњих падавина. [20] Даље према истоку у провинцији Сан Луис, просечне летње падавине просечно крећу око 500 mm (20 in) и може премашити 700 mm (28 in) у неким областима. [21] [22] На локацијама на већим надморским висинама падавине падају у облику снега током зимских месеци. [23] [24] [25] У региону годишње падавине су веома променљиве из године у годину и чини се да прате циклус између сушних и влажних година у периодима од око 2, 4–5, 6–8 и 16–22 године. [26] У влажним периодима источни ветрови изазвани суптропским јужноатлантским антициклоном су јачи, што узрокује више влаге према овом региону, док су током сушних година ти ветрови слабији. [27] [28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  2. ^ а б Daudon, Dominique; Moreiras, Stella; Beck, Elise (2014). „Multi Hazard Scenarios in the Mendoza/San Juan Provinces, Cuyo Region Argentina”. Procedia Economics and Finance. 18: 560—567. doi:10.1016/S2212-5671(14)00976-9 Слободан приступ. 
  3. ^ „Reseña de la vitivinicultura argentina” (на језику: Spanish). Acenología. Архивирано из оригинала 13. 06. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2015. 
  4. ^ Canziani, Pablo; Scarel, Eduardo. „South American Viticulture, Wine Production, and Climate Change” (PDF). Pontificia Universidad Católica Argentina. Приступљено 18. 6. 2015. 
  5. ^ Daudon, Dominique; Moreiras, Stella; Beck, Elise (2014). „Multi Hazard Scenarios in the Mendoza/San Juan Provinces, Cuyo Region Argentina”. Procedia Economics and Finance. 18: 560—567. doi:10.1016/S2212-5671(14)00976-9 Слободан приступ. 
  6. ^ „Región de Cuyo” (PDF) (на језику: Spanish). Ministerio del Interior y Transporte. Приступљено 17. 6. 2015. 
  7. ^ „Datos extremos en el país y en el mundo” (на језику: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Приступљено 19. 6. 2015. 
  8. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  9. ^ „Climate Overview” (PDF). Met Office. Приступљено 7. 6. 2015. 
  10. ^ „Reseña de la vitivinicultura argentina” (на језику: Spanish). Acenología. Архивирано из оригинала 13. 06. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2015. 
  11. ^ „Climate Overview” (PDF). Met Office. Приступљено 7. 6. 2015. 
  12. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  13. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  14. ^ „Climate Overview” (PDF). Met Office. Приступљено 7. 6. 2015. 
  15. ^ The Physical Geography of South America 2007, стр. 233.
  16. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  17. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  18. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  19. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  20. ^ а б Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  21. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  22. ^ „Provincia de San Luis–Clima Y Metéorologia” (на језику: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Архивирано из оригинала 1. 7. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  23. ^ „Provincia de Mendoza–Clima Y Metéorologia” (на језику: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Архивирано из оригинала 23. 6. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  24. ^ „Provincia de San Juan–Clima Y Metéorologia” (на језику: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Архивирано из оригинала 23. 6. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  25. ^ „Región de Las Sierras Pampeanas” (PDF) (на језику: Spanish). Приступљено 23. 6. 2015. [мртва веза]
  26. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  27. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  28. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кујо_(Аргентина)&oldid=28370975”