Кућа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Разни типови кућа
Кућа у Индији

Кућа је у најширем смислу, грађевина изграђена за боравак људи, затворена зидовима и кровом.

Свака епоха је имала своје услове за живот и оне су се огледале у изградњи кућа. Од колибе до виле Ренесанса и до савремених небодера стан је прошао кроз многе фазе и еволуције. Данас кућа није више тврђава против непријатеља и разбојника или „духова“ као нпр. у првим епохама средњег века већ слободан и пријатан оквир живота тесно везан са околином.

Значење[уреди]

У ширем, архитектонском, смислу, под кућом се може сматрати свака грађевина у којој се може боравити, без обзира на намену (нпр. када архитекта каже „добра кућа“ може мислити и на небодер и на сојеницу). У ужем смислу, под кућом се увек сматра зграда која служи за становање једне до три породице, или више нараштаја исте породице.

Код наших старих, под појмом „кућа“ се увек подразумевала главна зграда у дворишту, у којој се чланови породице окупљају и обедују. Мање зграде у дворишту у којима су, у оквиру породичне задруге, становале одвојене породице, називале су се вајатима, док су се под појмом „зграде“ подразумевале грађевине за домаћинство (качаре, магазе, мишане итд).

Кућа обезбеђује склониште од временских услова, ветра, врућина, хладноће... Становници могу бити ван куће већи део дана ради задовољавања друштвених потреба, посла, рекреације, и осталог, али обично у кући проводе макар време у ком спавају. Кућа обично има најмање један улаз, и већи број прозора.

Типови кућа[уреди]

Типови кућа могу бити према : материјалу од кога су изграђене, према намени, према, спратности и друго.

Типови кућа према врсти материјала[уреди]

Типови кућа према намени[уреди]

  • Кућа за становање
  • Кућа са локалом (пословно стамбени објекат)
  • Вила (раскошна велика кућа)
  • Викендица
  • Летњиковац
  • Шумска кућица
  • Колиба
  • Пастирска кућица
  • Ловачки дом
  • Планинарски дом

Типови кућа према спратности[уреди]

  • Приземна кућа
  • Кућа са подрумом
  • Кућа са поткровљем
  • Једноспратница
  • Двоспратница
  • Вишеспратница

Типови кућа према регионима у Србији[уреди]

  • Градска кућа (архитектура)- је вишеделна кућа са собом у сваком углу у које се стиже из велоког унакрсно положеног предсобља са ајатом. У собама су плафони од дрвета са розетама, пећи на лончиће а покривена је четвороводним кровом са ћерамидом.
  • Војвођанска кућа-је вишеделна зграда од набоја и има преднју собу и заднју собу између се налази кујна а уздуж трем. У собама се землјане пећи а зграда је покривена трском са двоводним кровом.
  • Кућа у Поморављу- је дводелна зграда а ако је вишеделна има и трем. Дрвене је конструкције и покривена је четвороводним кровом од шиндре.
  • Шумадијска кућа- је слична кући у поморављу, дводелна је али има два улаза за случај да газда упадне у неприлике и да му се омогући бег из објекта.
  • Кућа у Санџаку- користи нагнутост терена и у приземљу има стају. Покривена је сламом а дим из огњишта излази преко поткровља.
  • Кућа у Косову и Метохији- је утврђени објекат од камена са спратом. На спрату се налазе собе за жене. Ту је и тераса-трем од дрвета са луковима. Приближно квадратну основу покрива четвороводни кров са ћерамидом. Кућа је опасана зидом.

Унутрашњост куће[уреди]

У унутрашњости куће налазе се разне просторије опремљене намештајем. У савременој организацији кућног простора, готово да се подразумева да у свакој кући постоје:

  • ветробран (улаз), - када се уђе у стан обично се улази у један мали простор у коме се налази чивилук на коме се оставлја капут, шешир, кишобран итд. Мали или велики станови имају сличне такве улазе.
  • предсобље (ходник), - је простор око коге се групишу друге просторије. Оно је неопходно у односу удобности становања. У распоредима породичних станова ходници и предсобља су споредне просторије.
  • дневна соба, - је главна просторија па и најмањег стана. Она може имати разне функције и прима све функције дневног боравка.
  • спаваће собе, - је простор који је одређен за спаванје као један од основних видова становања и треба да омогући хигиену и удобност преко ноћи.
  • кухиња,- је главни простор целе група просторија за домаћинство. Ову групу просторија чине разне радне просторије и оставе које служе за припремање хране, одржевање рубља, и грејање. Кухињи се даје значај с обзиром да домаћица проводи велики део свог времена у њој. Она је радни простор стана. Може бити радна кухиња и стамбена кухиња.
  • трпезарија,- некада је скоро сваки распоред у стану подразумевао посебан простор за трпезарију и обично је тај простор бивао највећи у стану. Често се човек задовољава са нишама у дневној соби који служе за обедовање.
  • купатило- познато још из најстаријих цивилизација и јавља се и код Римљана. Након римске цивилизације се купатило губи из живота човека да би се повремено опет скромно појавило али не достиже тај значај као тада. Од 19. века запажа се поново значај купатила.

Уз њих, у кући се могу наћи и радне собе,

  • оставе (шпајзи), - спадају у поможне просторије и смештају се тако да оставе могућности одветлјаванја за главне просторије у стану.
  • гараже,- су такође помоћно простори и користе се за смештанје возила у стану.
  • котларнице, - У великим стамбеним објектима где се предвиђа централно грејање се пројектује котларница и просторије за ложенје и спреманје горива. То су споредне просторије у кући и стамбеним зградама као и вешернице.
  • вешернице - је потребна у свакој стамбеној згради и ако би се прало рубље у кухињи тада би дошло до влажења и пропадања простора. За већи број станова се прави заједничка перионица.
  • и друге помоћне просторије- у ове просторије могу да спадају и сметишта како се смеће мора свакодневно износити из стана. Најједноставније изношење и депоновање овох отпадака је изношење и смештање у дворишту.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :