Кућа у Батровцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Кућа у Батровцима
Опште информације
МестоБатровци
ОпштинаШид
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанкаНародноослободилачка борба
Тип културног добраНепокретно културно добро

Кућа у Батровцима је грађевина која је саграђена током Народноослободилачких борби.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије. Налази се у Батровцима, под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Српски књижевник, академик, секретар и председник Матице српске Живан Милисавац је рано прихватио левичарске идеје. Као студент је био један од организатора Омладинског културно-привредног покрета 1936. године и уредник омладинског листа Наш живот (1936—1938).[1] У септембру 1939. је позван на одслужење војног рока у противавионској одбрани у Београду, а затим у гарнизон у Алексинцу. Због комунистичке делатности војни рок му је продужен па је у војсци остао све до капитулације априла 1941.[1] Првих година Другог светског рата у Југославији је илегално живео у Сремској Каменици, а у септембру 1943. се прикључио партизанима.[1] У четвртој војвођанској бригади је био задужен за културно-просветни рад, а када је бригада прешла у Источну Босну постављен је за комесара пратеће чете бригадног штаба.[1] У фебруару 1944. је премештен у Агитпроп Главног штаба Војводине где је радио на информативним билтенима.[1] Од маја 1944. до ослобођења Новог Сада 29. октобра 1944. је уређивао партизански лист Истина.[1] Његова кућа је значајна по томе што су у њој у периоду од новембра 1943. до 22. јула 1944. одржавани састанци ОК Савеза комуниста Југославије и Народно-ослободилачког одбора за Срем на којима су доношене одлуке важне за развијање устанка и органа народне власти у овом крају.[1] У централни регистар је уписана 27. децембра 1999. под бројем СК 1552, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица 20. децембра 1999. под бројем СК 115.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Кућа у Батровцима”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-09.