Карен (династија)
| Каренперс. Карен | |
|---|---|
 Копча с орлом и његовим пленом пронађен у Нахаванду, за који Ернст Херзфелд верује да оригинално припада Кући Карен.[1] | |
| Држава | Сасанидско царство |
| Владарска титула | спахбд |
| Племићка титула | спахбед |
| Оснивач | Виштаспа крни, и две гране које потичу од њега :Камсаркан[2] и Каринванди |
| Посљедњи владар | Кухјар |
| Владавина | (525—839) |
| Националност | парти |
| Вјера | заратустријанство |
Кућа Карен (средњоперсијски: Карен, Партски: 𐭊𐭓𐭍𐭉 Карен, персијски: کارن Карин или Карен, такође познат као Карен-Пахлави (Карен-Пахлав) била је једна од седам великих кућа Ирана. Седиште куће је било у Нахаванду, око 65 км јужно од Екбатане (данашњи Хамадан, Иран).
Порекло и историјат
[уреди | уреди извор]Карен, династија Каран-Вандс, Каринванд или Карен-Пахлеви, како их још називају, тврдили су да потичу из Карена, лика фолклора и сина једнако митског ковача Кавеха. Међутим, прагматичније порекло може бити да су Карене, заједно са кућом Михран, порекле од Арсацида.[3] Према Мовсесу Хоренатси, ово порекло било је праћено преко једног од три сина Пратеса IV, такође званог Карен.[4] Чињеница да је Карен такође могло бити међу породичним именима династије Арсацида због чега семоже веровати овој теорији.[5]
Употреба имена Карен могла се наћи и раније у иранској историји. Могући рани члан породице био је извесни Виштаспа крни (крни је варијација Карен) који је живео у Бактрији током каснијег Ахеменидског периода.[6] Ова личност идентификована је са Хистаспес-ом, чланом краљевске породице Ахеменида који се борио под Даријем III током инвазије Александра Великог на Персију. Супруга Хистаспеса, унука Артакеркеса III, пала је у македонске руке након битке код Гаугамеле, иако је он касније са њом поново ослобођен и уздигнут на високи положај под Александровом командом.[7]
Међутим, прво верификовано помињање Карена било је током Арсацидског периода, тачније као једне од феудалних кућа повезаних са партским двором. У томе су били слични кући Сурен, јединој другој потврђеној феудалној кући из периода Партије. Након освајањем Парћана, припадници породице Карене су се спојили са Сасанидима, на чијем су двору су идентификовани као један од такозваних "Партских кланова". Арменска породица Камсаракан била је огранак Куће Карен.[2][8]
Након пораза Сасанида од војске Рашидуна у бици код Бадгиса, породица Карен се заложио за верност калифату. Међутим, 783. године, под Вандадом Хормоздом и савезником с Бавандским државама, Карен је прогласио независност и одбио да настави са давањем данака. Без обзира на понавне (и неке привремено успешне) покушаје освајања Карене, током којих се породица повукла даље на исток, у регион Савадкух, чини се да су неке земље Карена остале независне до 11. века, након чега је кућа Карен више није потврђивана. Остали значајни чланови породице укључују Мазиара, унука Вандада Хормозда, и чија је оданост арапском зороастризму и пркосу донела велику славу.
1910. или 1911. године у близини Нахаванда откривен је трезор за благо, популарно назван "Зафар султановим благом". Складиште - које је од тада добило митолошки статус - претпоставља се да је некада било власништво Карена.
Спахбеди из породице Карен
[уреди | уреди извор]- Сухра (владао 525–550)
- Карин (владао 550–600)
- Аланда (владао 600–635)
- Валаш (владао 650–673)
- Неколико принчева Карена (владали 673–765)
- Вандад Хормизд (владао 765–815)
- Вандад Сафан (владао 765–800)
- Карин ибн Вандад Хормизд (владао 815–816)
- Мазјар (владао 817)
- Винда Умид (владао 800–820)
- Баванд владар (владао 817)
- Кухјар (владао 817–823)
- Мазјар (владао 823-839/840)
- Кухјар (владао 839)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Herzfeld 1928, стр. 21–22.
- ^ а б Toumanoff 2010, стр. 453–455.
- ^ Arthur George Warner, Edmond Warner, The Shahnama of Firdausi:, Volume 7 (2013), p. 185
- ^ Movses Khorenatsi (trans. by R. W. Thompson), History of the Armenians (1978), p. 166
- ^ M. Rahim Shayegan, The Arsacids and Commagne (2012), p. 12
- ^ J. Naveh, S. Shaked, Aramaic Documents from Ancient Bactria (2012), p. 191
- ^ Shayegan (2012, стр. 12)
- ^ Pourshariati 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Schindel, Nikolaus (2013). „KAWĀD I i. Reign”. Encyclopaedia Iranica, Vol. XVI, Fasc. 2. стр. 136—141.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Al-Tabari, Abu Ja'far Muhammad ibn Jarir (1985—2007). Ehsan Yar-Shater, ур. The History of Al-Ṭabarī. 40 vols. Albany, NY: State University of New York Press.
- Toumanoff, C. (2010). „KAMSARAKAN”. Encyclopaedia Iranica, Vol. XV, Fasc. 5. стр. 453—455.
- Bosworth, C. E. (1968). „The Political and Dynastic History of the Iranian World (A.D. 1000–1217)”. Ур.: Frye, R. N. The Cambridge History of Iran, Volume 5: The Saljuq and Mongol periods. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—202. ISBN 978-0-521-06936-6.
- Frye, R. N. (1986). „Bāwand”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden and New York: BRILL. стр. 1110. ISBN 90-04-08114-3.
- Madelung, W. (1975). „The Minor Dynasties of Northern Iran”. Ур.: Frye, R. N. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 198—249. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Madelung, W. (1984). „ĀL-E BĀVAND (BAVANDIDS)”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 7. London u.a.: Routledge & Kegan Paul. стр. 747—753. ISBN 90-04-08114-3.
- Rekaya, M. (1997). „Ḳārinids”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume IV: Iran–Kha. Leiden and New York: BRILL. стр. 644—647. ISBN 90-04-05745-5.
- Mottahedeh, Roy (1975). „The ʿAbbāsid Caliphate in Iran”. Ур.: Frye, R. N. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 57—90. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Ibn Isfandiyar, Muhammad ibn al-Hasan (1905). An Abridged Translation of the History of Tabaristan, Compiled About A.H. 613 (A.D. 1216). Trans. Edward G. Browne. Leyden: E.J. Brill.
- Pourshariati, Parvaneh (2017). „KĀRIN”. Encyclopaedia Iranica.
- Herzfeld, Ernst (1928). The Hoard of the Kâren Pahlavs. Journal of Near Eastern Studies, vol. 52, no. 298. стр. 21—27. JSTOR 863510.