Кућа породице Карамата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кућа породице Карамата
Кућа породице Карамата
Кућа породице Карамата
Информације
Локација Србија Земун-Београд, Србија Караматина бр.17
Координате 44°50′48″N 20°24′42″E / 44.84667° СГШ; 20.41167° ИГД / 44.84667; 20.41167
Статус Културно добро од великог значаја
Саграђена 1793/1827.
Број спратова 1
Вредност 8.000 форинти (1795)
Компаније
Архитекта непознат
Власник породица Карамата
Kuca porodice Karamata (Zemun) 1.jpg
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Споменици
Разно

Кућа породице Карамата је непокретно културно добро. Представља Споменик културе од великог значаја за Београд и налази се у Земуну у улици Караматина бр. 17.[1] Зграда представља један од најзначајнијих споменика старог језгра Земуна.[2] Решењем Републичког завода, Кућа породице Карамата проглашена је 1950.[3] године за споменик културе, а за културно добро утврђена је 1979. године.[4]

Историја[уреди]

Кућа породице Карамата саграђена је 1763. за земунског трговца Кузмана Јовановића.[5] Кућу је 1779. откупио Димитрије Карамата, досељеник из Катранице из тада турске Јегејске Македоније (данас Пирги у Грчкој), за 4.000 форинти.[2] Од тада па све до данас, зграда се налази у власништву породице Карамата, чија седма генерација и даље живи у њој.[6]

Највиши део зграде подигао је првобитни власник. Јован Карамат, син Димитрија, надзидао је 1827. године спрат на средњем делу куће и извршио адаптацију зграде у целости. Из тога времена је јединствена фасада с капијом изнад које стоји година 1827. На плановима Земуна с краја 18. века зграда има данашњи габарит. Градитељи куће за сада су непознати, а нема ни оригиналних планова.[2]

Опис[уреди]

Кућа се састоји из три дела: приземног, једноспратног са једноставним кровом и једноспратног са подрумом и мансардним кровом. Сва три дела повезана су јединствено обрађеном фасадом и имају заједнички главни улаз. Фасада је обликована у духу класицизма и ампира, док зграда у целини има одлике типичне барокне градске стамбене куће. Ранија барокна капија била је на источном делу зграде.[2] Има очуван ентеријер са стилским намештајем, предметима примењене уметности и породичним портретима из 18. и 19. века, радовима познатих српских сликара Георгија Тенецког и Павела Ђурковића.

Значајне личности и догађаји везани за Кућу породице Карамата[уреди]

За време аустро-турског рата, септембра 1789. године, у Кући породице Карамата одсео је цар Јосиф II, са званичном титулом Цар Светог Римског Царства. Јосиф II је био син Марије Терезије и брат Марије Антоанете, супруге француског краља Луја XVI убијеним у француској револуцији. Уз Јосифа је био и његов нећак престолонаследник Фрања (касније цар Фрањо II). Ту је одржан ратни савет на којем су учествовали поред Јосифа II и фелдмаршали Лаци и Лаудон. У част цара, је касније на плафону велике собе на првом спрату постављен, у дрвету резан и обојен, грб са двоглавим аустријским орлом и симболима монархије, вероватно дело домаћег »пилтора».[7][8]

За време Српског покрета 1848.49 године, у јесен 1848. године у кући је становао, заједно са главним одбором, патријарх српски Јосиф Рајачић, црквен и политички старешина војвођанских Срба тог времена, и у њој су одржаване седнице Главног народног одбора Српске Војводине, у ком је Атанас Карамата био касир (данас ранг министра финансија). На првом асигнату од 13. августа 1848. године, и свим каснијим, на десној страни је потписан председатељ Јован Шупљикац, а лево Атанасије Карамат. У њој је, поред других познатих личности, боравио и Вук Стефановић Караџић са ћерком Мином и Бранко Радичевић.[6][3]

Конзерваторски радови[уреди]

Градитељи куће за сада су непознати, а нема ни оригиналних планова. Зграда је детаљно снимљена октобра 1936. године[3] Конзерваторски радови на објекту изведени су 1967. године. Готово четири деценије касније, 2006. године, урађена је и санација влаге.[5]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Кућа породице Карамата”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика града Београда. Приступљено 23. 10. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Шкаламера, Жељко (1967). Старо језгро Земуна II. Београд: ЗЗСКГБ. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Дабижић 2010, стр. 1-4
  4. ^ Службени гласник СРС бр. 14/79
  5. 5,0 5,1 „Кућа породице Карамата”. Споменици културе у Србији. САНУ. Приступљено 23. 10. 2018. 
  6. 6,0 6,1 Досије споменика културе завод за заштиту споменика културе града Београда СК - 22. 
  7. ^ Ж. Јевремовић. Историјске знаменитости Београда и Земуна, Београд 1935. 
  8. ^ Б. Вујовић. Београд – културна ризница, Београд, 2003. 

Литература[уреди]

  • Ж. Јевремовић. Историјске знаменитости Београда и Земуна, Београд 1935. </ref><ref name=" Београд – културна ризница">Б. Вујовић. Београд – културна ризница, Београд, 2003. 
  • Дабижић, Александра (2010). Кућа породице Карамата = (PDF). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. ISBN 978-86-81157-46-6. Приступљено 24. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди]