Куће тршчаре у Улици краљевића Марка у Новом Саду

Куће тршчаре у Улици краљевића Марка у Новом Саду
Опште информације
Општина	Нови Сад
Држава	Србија
Врста споменика	Просторно културно-историјска целина Споменик културе
Време настанка	17. век

Куће тршчаре у Улици краљевића Марка у Новом Саду биле су комплекс од пет приземних стамбених објеката на кућним бројевима 24, 26, 26а, 28 и 30, у градској четврти Роткварија. Припадале су традиционалном типу војвођанске народне куће и представљале ретке сачуване примере некада распрострањеног начина градње и становања у Новом Саду. Због архитектонских, етнолошких и амбијенталних вредности, комплекс је 1998. године проглашен за просторно културно-историјску целину.

Упркос правној заштити и плановима за обнову и пренамену у етно-центар, куће су током последњих деценија постојања постепено пропадале. Из регистра непокретних културних добара обрисане су 2015. године, након чега је измењена урбанистичка документација за њихову локацију. Рушење је започело у октобру 2016, а последњи објекти уклоњени су крајем 2017. године. На простору некадашњих тршчара и суседних парцела изграђен је вишеспратни стамбени комплекс „Краљев парк”.

Архитектонске одлике и значај

Куће су припадале традиционалном типу народног градитељства карактеристичном за панонско подручје. Грађене су од набијене земље, а њихови кровови били су покривени трском, по којој су и добиле назив. Овакви објекти представљали су један од најраспрострањенијих облика стамбене архитектуре старог Новог Сада, пре постепеног ширења зиданих кућа и употребе трајнијих кровних покривача.

Према Плану детаљне регулације парковске површине и вишепородичног становања Роткварија из 2008. године, заштићени комплекс обухватао је пет кућа које су припадале типу војвођанске народне куће с почетка XIX века. Све су биле приземне, са зидовима од набијене земље и крововима покривеним трском, изузев куће на броју 28, на којој је тршчани покривач био замењен црепом.

У појединим новинским извештајима куће су описиване као знатно старије грађевине, приближно два и по века старе, али је у званичној урбанистичкој документацији њихов настанак датован у почетак XIX века.

Значај комплекса није произлазио само из старости појединачних кућа, већ и из очуваних обележја некадашњег начина становања. Традиционални материјали, конструкција, ниска спратност и просторна повезаност кућа са двориштима и баштама чинили су целину која је сведочила о стамбеној архитектури Новог Сада пре интензивније урбанизације.

Историчарка уметности и некадашња директорка Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада Донка Станчић истакла је 2016. године да су новосадске тршчаре биле једини преостали објекти те врсте у Војводини. Њихов нестанак посматрала је као губитак значајног дела градитељског наслеђа.

Заштита и планови очувања

Влада Републике Србије донела је 20. фебруара 1998. године Одлуку о утврђивању кућа тршчара у Улици краљевића Марка у Новом Саду за просторно културно-историјску целину, објављену у „Службеном гласнику Републике Србије”, број 8/1998. Одлуком су обухваћене куће на бројевима 24, 26, 26а, 28 и 30, као и њихова заштићена околина.

Прописане мере заштите подразумевале су очување спољашњег изгледа, димензија, конструктивних и декоративних елемената, као и етнолошких одлика ентеријера и покућства. Било је предвиђено одржавање архитектонских и функционалних карактеристика објеката, уз израду студије одводњавања атмосферских вода и нивелације ширег простора. Мере заштите околине обухватале су и очување традиционалних башта, као и одговарајуће комунално и хортикултурно уређење простора.

Предлог етно-центра

Планом детаљне регулације Роткварија, који је Скупштина Града Новог Сада усвојила 2008. године, предвиђено је очување кућа и њихово укључивање у будући етно-центар, повезан са јавном парковском површином. За етно-центар била је намењена површина од 1,40 хектара, док је суседни парк требало да заузима 1,41 хектар.

У оквиру етно-центра биле су предвиђене музејске поставке које би приказивале унутрашње уређење и покућство традиционалне војвођанске куће. Планирани су и пратећи садржаји, попут продаје предмета примењене уметности и сувенира. Разматрана је и могућност премештања старог чардака из Кисачке улице број 41, који би био сачуван као део традиционалне окућнице.

План је садржао и алтернативно решење, према којем би површина етно-центра била смањена на 0,68 хектара, а парка повећана на 2,13 хектара. У том случају, простор би био намењен и културним манифестацијама, изложбама, фестивалима и сценским наступима. Ниједна од планираних варијанти етно-центра није реализована.

Покушаји проналажења решења

Питање очувања тршчара било је предмет расправа између власника, установа заштите културног наслеђа и градских власти. Власници су указивали на лоше стање објеката и велике трошкове одржавања, док су представници стручних установа истицали значај њиховог очувања.

У мају 2011. године, у дворишту једне од тршчара одржан је округли сто посвећен заштити културног наслеђа. У расправи су учествовали представници града и установа које се баве заштитом споменика културе. Као могућа решења разматрани су експропријација и јавно-приватно партнерство, док су власници поново указали на потребу хитног решавања проблема.

Према наводима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, за комплекс је била израђена техничка, фотографска и писана документација, која је могла послужити као основа за санацију или реконструкцију. Међутим, упркос вишегодишњим настојањима да се пронађе решење, није израђен пројекат којим би било обезбеђено дугорочно очување и одрживо коришћење комплекса.

Пропадање и укидање заштите

Стање тршчара постепено се погоршавало услед старости конструкције, изложености атмосферским утицајима и недовољног одржавања. Посебан проблем представљала је влага у зидовима, као и оштећења кровних конструкција.

У фебруару 2014. године урушио се део крова једне од преосталих кућа. Власници су тада затражили укидање заштите, образлажући захтев немогућношћу да финансирају радове неопходне за безбедно коришћење објеката. Завод за заштиту споменика културе навео је да су спроведена испитивања материјала и анализе грађевинског стања како би се утврдиле одговарајуће мере заштите.

У јануару 2015. године представница градског Завода Александра Зековић изјавила је за „Дневник” да су куће у изузетно лошем стању, да два објекта захтевају потпуну реконструкцију и да је код осталих присутан висок степен влаге у зидовима. Према њеним речима, постојећа документација омогућавала је израду пројекта санације или потпуне реконструкције, али за такве радове није било обезбеђено одговарајуће финансирање.

На иницијативу власника, 26. јануара 2015. године покренут је поступак брисања комплекса из регистра непокретних културних добара. Предлог су разматрали надлежни заводи за заштиту споменика културе, а јавности је омогућено достављање мишљења о предложеној одлуци.

Одлука о брисању просторно културно-историјске целине кућа тршчара у Улици краљевића Марка из Регистра непокретних културних добара објављена је 2015. године. Комплекс је из регистра брисан 4. августа 2015. године, чиме су престале да важе мере заштите које су се односиле на куће и њихову заштићену околину.

Рушење и изградња стамбеног комплекса

Након укидања заштите, земљиште на којем су се налазиле тршчаре откупила је компанија „Галенс инвест”, која је планирала изградњу вишепородичног стамбеног комплекса. Почетком 2016. године покренут је поступак уписа права власништва над парцелама, а истовремено су измењени урбанистички услови за изградњу на том простору.

Скупштина Града Новог Сада усвојила је 11. фебруара 2016. године Одлуку о изменама и допунама Плана генералне регулације новог градског центра са окружењем, којом је простор уз Улицу краљевића Марка намењен изградњи јединственог комплекса за вишепородично становање великих густина.

Изменама плана предвиђена је изградња вишеспратних објеката, са приземљем, три или четири спрата и поткровљем уз Улицу краљевића Марка, односно до девет спратова у унутрашњости комплекса. За део урбанистичке целине 6 наведени су плански капацитети од 535 станова и 1.551 становника, уз укупну развијену бруто површину стамбених објеката од 44.950 m². Наведени показатељи представљали су планиране урбанистичке капацитете, а не податке о коначном броју изграђених станова.

Одлука о укидању заштите и плановима за нову изградњу изазвала је противљење дела стручне и шире јавности. На трибини коју је у априлу 2016. године организовала грађанска иницијатива „Битка за Нови Сад — стоп рушењу”, расправљало се о вредности тршчара и последицама њиховог уклањања. Историчарка уметности Донка Станчић истакла је значај комплекса за очување градитељског наслеђа, док су власници кућа указивали на проблеме са којима су се суочавали током вишегодишњег пропадања објеката.

Рушење тршчара започело је 28. октобра 2016. године, када је отпочело уклањање првих објеката ради припреме терена за изградњу стамбеног комплекса.

Последње куће уклањане су почетком децембра 2017. године, док је на делу претходно рашчишћеног земљишта већ била започета изградња нових објеката. Тиме је нестао некадашњи комплекс тршчара у Улици краљевића Марка.

На месту некадашњих тршчара и околном земљишту изграђен је стамбени комплекс „Краљев парк”, који компанија „Галенс” наводи међу својим завршеним пројектима у Новом Саду.

Нестанак тршчара обрађен је и у научном раду историчарке уметности Валентине Вуковић „Новосадско наслеђе којег више нема: архитектонско-урбанистичке промене 1990–2018”, објављеном 2019. године. Ауторка је овај случај навела као пример укидања правне заштите и измене урбанистичке документације које су омогућиле уклањање историјских грађевина и подизање вишеспратних стамбених објеката.

Галерија

• 
  Куће тршчаре у Улици краљевића Марка, септембар 2012.
• 
  Куће на бројевима 26 и 26а, септембар 2012.

Види још

• Нови Сад
• Стара гробља у Новом Саду
• Комплекс објеката „Јодна бања“ у Новом Саду
• Спомен гробље бораца НОР-а у Новом Саду
• Горња и доња Петроварадинска тврђава са подграђем
• Списак просторно културно-историјских целина у Србији