Кућна мува

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Кућна мува
Common house fly, Musca domestica.jpg
Није процењен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Класа:
Insecta
Ред:
[Diptera]]
Секција:
Schizophora
Породица:
Muscidae
Род:
Musca
Врста:
M. domestica
Биномијално име
Musca domestica
Подврсте

Кућна мува или домаћа мува (Musca domestica) је космополитска врста мува из фамилије правих мува Muscidae. Оне су сиво-црне боје са четири уздужне пруге на леђној страни грудног региона, са благо длакавим телима и једним паром мембранских крила. Имају црвене очи, мало испупчене код нешто већих женки. Кућна мува припада бројно најзаступљенијим инсектима, при чему је њена бројност највећа за време топлих, летњих месеци. Верује се да се први пута појавила у кенозојској ери, могуће на Блиском Истоку, а вероватно је распрострањена широм света, као човеков коменсал. То је најчешћа врста мува која се налази у насељеним местима.

Женка се обично пари само једном и спрему чува за каснију употребу. Одлаже серије од око 100 јаја на распадајуће органске материје, попут отпада из хране, трулежи или измета. Јаја се убрзо излегу као беле ларве без ногу, познате и под називом маготи. Након 2 до 5 дана развоја, оне се преобразе у црвенкасто-смеђе лутке, дуге око 8 mm. Одрасле мухе обично живе 2 до 4 недеље, али могу презимити. Одрасле јединке се хране разним текућим или полутечним супстанцама, као и чврстим материјама које су омекшане њиховим пљувачком. Ове муве могу, на тијелима и фекалијама, да преносе патогене, контаминирају храну и допринесу преношењу болести преносиве храном, док, по бројности, могу бити физички неугодне. Из тих разлога сматрају се штеточинама. Кућна мува се заједно са пацовима и бубашвабама убраја у врсте од највећег значаја за здравље људи и ширења епидемија. Преноси изазиваче: трбушног тифуса, паратифуса, туберкулозе, лепре и трахома.

Кућне муве су кориштене у лабораторији у истраживању старења и механизама одређивање пола. Муве се у литератури појављују од древног грчког мита и ове басне „Несретни инсект” па надаље.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Глава женке кућне мушице са два велика сложена ока и три оцеле.

Одрасле кућне муве обично су дуге 6 до 7 mm, с распоном крила од 13 до 15 mm. Женке имају већа крила од мужјака, док мужјаци имају релативно дуже ноге. Женке више варирају у величини, а постоји и географска варијација с већим јединкама на вечим географским ширинама. Глава је снажно конвексна спреда, а равна је и благо конусна. Пар великих сложених очију, код мужјака, готово се дотичу, али је код женки међочни простор много шири. Имају три једноставна ока (оцеле) и пар кратких антена. Муве обрађују визуелне информације око седам пута брже од људи што им омогућује препознавање и избегавање покушаја улова или гњечења, с обзиром на то да ефективно виде успорене кретње човјека с вишом брзином фузије треперења.[2][3][4][5]

Анатомија кућне муве:
A – Глава: 1 – Фацетоване очи, 2 – Чуле чекиње (ариста), 3 – Чулне антене, 4 – Корњевилични палпус (Palpus maxillaris), 5 – Горња усна (labrum), 6 – Доња усна (labium), 7 – Labellum, 8 – Трахеја; B – Торакс: 9 – Prescutum, 10 – Стигма, 11 – Scutum, 12 – Базна вена (basicosta), 13 – Калиптер, 14 – Скутелум, 15 – Крило, 16 – Крилна вена, 17 – Проплеурон, 18 – Простернум, 19 – Мезоплеурон, 20 – Мезостернум, 21 – Метаплеурон, 22 – Метастернум, C – Абдомен: 23 – Кокса, 24 – Фемур, 25 – Тибија, 26 – Сета, 27 – Стопало (tarsus), 28 – Халтере, 29 – Отвор трахеје (стигма), 30 – Задњи сегмент.
Делови усног апарата, са псеудотрахејама, полуцевастим жлебовима (тамне паралелне траке) који се користе за усисавање течне хране

Делови усног апарата посебно су прилагођени за течну храну; мандибула и максиле су смањене и нису функционалне, а остали удови формирају увлачиви, флексибилни пробосцис са повећаним, меснатим врхом, лабелумом. Ово је спужваста структура коју карактеришу многи жљебови, звани псеудотрахеје, који усисавају течност капиларним деловањем.[6][7] Такође се користи за дистрибуцију пљувачке ради омекшавања чврсте хране или сакупљања растреситих честица.[8] Кућне муве имају хеморецепторске органе укуса на ножним тарзусима, тако да могу препознати храну попут шећера, ходајући по њему.[9] Муве су често виђене како чисте ноге трљајући их заједно, омогућавајући хеморецепторима да поново кушају по чему ходају.[10] На крају сваке ноге је пар канџи, а испод њих су два лепљива јастучића, пулвиле, који омогућују муви да се успење по глатким зидовима и строповима по моделу Ван дер Валсова силе. Канџе помажу муви да одстрани стопало за следећи корак. Оне ходају уобичајеним ходом по водоравним и окомитим површинама с три ноге у додиру са површином и три у покрету. На обрнутим површинама мењају покрет да би се четири ноге држале на површини.[11] Муве слећу на строп летећи равно према њему; непосредно пре слетања, направе пола вијка и усмере свих шест ногу према површини, смањујући шок предњим ногама и залепе се тренутак касније с остале четири.

Крило, увећано 250x

Торакс је сивих нијанси, понекад чак и црне боје, с четири тамне уздужне траке равномерне ширине на дорзалној површини. Цело тијело прекривено је кратким длачицама. Попут осталих двокрилаца, кућне муве имају само један пар крила, јер се некадашњи стражњи пар своди се на мале халтере или њихалице које помажу одржавању стабилности при лету. Крила су прозирна са жућкастим нијансама у основи. Карактеристично је да медијална вена (дуга М1 + 2 или четврта дуга вена) има оштрицу према горе. Свако крило има режањ на стражњој страни, калиптер, који покрива халтере. Задак је сив или жућкаст, с тамном пругом и неправилним тамним мрљама са стране. Садржи 10 сегмената који носе спирале за дисање. Код мужјака девети сегмент има пар копчи за копулацију, а десети носе аналне структуре код оба пола.[12][13]

Микрографија тарзуса са канџама и чекињама, укључујући и централне између два пулвила позната као емподије

Разне врсте широм света изгледају попут кућних мува, као што су мал кућна мува, Fannia canicularis, стабилна мува, Stomoxys calcitrans и остали припадници рода Musca.[14]‍:161–167 Системтска идентификација врста може захтевати употребу таксономских кључева специфичних за регију и може захтевати разликовање мушких репродуктивних делова за потврду.[15][16]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Парење кућних мува

Свака женка може током живота снети до 500 јаја у неколико серија од око 75 до 150. Јаја су бела и отприлике дуга 1,2 mm, а мува их полаже погодном месту, обично на мртвим и распадајућим органским материјама, попут отпадака хране, трупала или фекалија. У року од једног дана из јаја се излегу ларве (маготи); они живе и хране се тамо где су јаја положена. Бледо су белкасти, дуги 3 mm, tanji na kraju usta i bez nogu. Razvoj larve traje od dve недеље, u optimalnim uslovima, do 30 dana ili više u hladnijim područjima. Larve izbegavaju svetlo; interijeri gomila životinjskog stajskog gnojiva su mesta bogata hranjivim материјама i idealnim uсловима rajvoja, gde je toplo, vlažno i tamno.

Ларва и одрасла мува, аутор Амедео Џон Енђел Терзи (1872–1956)

На крају свог трећег инстара, ларве пужу до сувог и хладног места и претварају се у лутке. Кућиште лутке је цилиндрично са заобљеним крајевима, дугачким око 1,2 mm, формирано је од последње свучене коже ларве. У почетку је жућкасто, али потамни преко црвено-смеђе до готово црне боје. Развој лутке траје два до шест дана на 35 °C, али може потрајати 20 дана или више на 14 °C.

Кад је метаморфоза готова, одрасла мува израња из лутке. Да би то постигла, помоћу птилинума, трајне врећице на глави, отвара крај омотача. Одрасла кућна мува живи од две недеље до месец дана, у дивљини, или дуже у бенигним лабораторијским условима. По изласку из лутке, престаје да расте; мала мува није нужно млада мува, већ је резултат недовољне количине хране током ларвене фазе. Мужјаци кућне муве су полно зрели након 16 сати, а женке након 24. Женке производе феромон, (Z)-9-трикозен (мускуларин). Овај кутикулски угљоводоник се не ослобађа у ваздух и мужјаци га осећају само у контакту са женкама;[17] ima upotrebu u suzbijanju štetočina, za mamanje mužjaka da ulete u zamke.[18][19] Мужјак иницира парење тако да налети на женку, у ваздуху или на тлу, познато као „удар”. Прилази јој на торакс, а ако је премчива, следи период удварања у којем женка вибрира крилима, а мужјак главом по глави. Мужјак се затим преврће на трбуху, а женка подмеће овипоситор у његов генитални отвор; копулација, уз пренос сперме, траје неколико минута. Женке се обично паре само једном, а затим одбијају даљње напредовање мужјака, док се мужјаци удварају више пута.[20] Испарљива семиохемијска супстанца коју женке таложе на својим јајима привлачи друге гравидне женке и доводи до полагања јаја у групама.[21]

Razvoj larve zavisi oд toplоте i dovoljnе vlage; što je виша temperatura, brže rastu. Генерално, sveže svinjsko i pileće stajsko đubre, predstavljaju najbolje услове za larve u razvoju, smanjujući period larve i povećavajući veličinu lutki. Goveđе, kozjе i konjskо stajskо ђубриво daju manje, sitnije larve, dok im potpuno komponirano svinjsko stajsko gnojivo, sa sadržajem vode ispod 40%, uopće ne pogoduje.[22] Тежина ларви, у различитим условима, може варирати од око 8,0 до 20 mg.[23] У оптималним условима, животни циклус се може завршити за седам до 10 дана, али у неповољним околностима може потрајати и до два месеца. У умереним регијама може се појавити 12 генерација годишње, а у тропима и суптропима више од 20.

Еволуција и таксономија[уреди | уреди извор]

Иако је ред мува (Diptera) много старији, верује се да су праве кућне муве развиле почетком кенозојске ере.[24] Натпородица кућних мува, Muscoidea, најсличнија је мувама Oestroidea (муве, месне муве и сродници), а удаљенија је од Hippoboscoidea (мушице, муве шишмиша и сродници). Сматра се да потичу из јужног палеарктичког подручја, посебно са Блиског Истока. Због блиске коменсалске везе с људима, вероватно су, у комиграцијама с људима, распрострањене шитом света.[25]

Кућна мува је први пут описана као Musca domestica 1758. године, засновано на уобичајеним европским примерима шведског ботаничара и зоолога Карла Линеа у „Системима природе” и даље се класификује под тим именом.[26] Детаљнији опис дао је (1776) дански ентомолог Јохан Христијан Фабрицијус у свом делу Genera Insectorum.[12]

Nematocera
 

Друге Nematocera (комари, комарци, итд) Culex taeniorhynchus.jpg

 
 
Brachycera
 

Tabanomorpha (коњске муве, итд) Tabanus lineola female.jpg

 
Muscomorpha
 

Друге Muscomorpha (грабежнице, итд) Promachus vertebratus 1908.jpg

 
 
 

Syrphoidea (осолике муве) Tubifera tenax f.jpg

 
Schizophora
 

Acalyptratae (мочварне муве, итд) Pipunculus fuscus.jpg

 
Calyptratae
 

Hippoboscoidea Mastoptera guimaraesi.jpg

 
 
 

Oestroidea Gasterophilus intestinalis f.jpg

 
Muscoidea
 

Fanniidae, Scathophagidae, Anthomyiidae

 
Muscidae
 

Azeliinae

 
Muscinae
 

Stomoxyini

 
 
 

Polietina

 
 
 

Morellia

 
 

Musca Musca domestica female.jpg

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Кладограм приказује класификацију вишег нивоа[27][28][29] и положај рода Musca у породици Muscidae[30]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Appendix C: The State Emblem of India (Prohibition of Improper Use) Act, 2005”, Righteous Republic, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-06728-8, Приступљено 6. 3. 2020 
  2. ^ Bryant EH (septembar 1977). „Morphometric adaptation of the housefly, Musca domestica L., in the United States”. Evolution; International Journal of Organic Evolution. 31 (3): 580—596. PMID 28563484. doi:10.1111/j.1558-5646.1977.tb01046.x. 
  3. ^ Alves SM, Bélo M (2002). „Morphometric variations in the housefly, Musca domestica (L.) with latitude”. Genetica. 115 (3): 243—51. PMID 12440563. doi:10.1023/a:1020685727460. 
  4. ^ Johnston I (15. 9. 2013). „Q. Why is it so hard to swat a housefly? A. It sees you coming in slow motion”. The Independent. Приступљено 4. 12. 2017. 
  5. ^ Healy K, McNally L, Ruxton GD, Cooper N, Jackson AL (oktobar 2013). „Metabolic rate and body size are linked with perception of temporal information”. Animal Behaviour. 86 (4): 685—696. PMC 3791410 Слободан приступ. PMID 24109147. doi:10.1016/j.anbehav.2013.06.018. 
  6. ^ Gullan PJ, Cranston PS (2010). The Insects: An Outline of Entomology (4th изд.). Wiley. стр. 41, 519. ISBN 978-1-118-84615-5. 
  7. ^ Mehlhorn H (2001). Encyclopedic Reference of Parasitology: Biology, Structure, Function. Springer Science & Business Media. стр. 310. ISBN 978-3-540-66819-0. 
  8. ^ Dessì G (8. 1. 2017). „Morphology and anatomy of adults: Mouthparts”. Flies. Приступљено 27. 9. 2017. 
  9. ^ Deonier CC, Richardson CH (1935). „The Tarsal Chemoreceptor Response of the Housefly, Musca Domestica L., to Sucrose and Levulose”. Annals of the Entomological Society of America. 28 (4): 467—474. doi:10.1093/aesa/28.4.467. 
  10. ^ Ray CC (17. 12. 2002). „Q&A; Gleeful Flies?”. The New York Times. Приступљено 4. 12. 2017. 
  11. ^ Gorb SN (2005). „Uncovering Insect Stickiness: Structure and Properties of Hairy Attachment Devices”. American Entomologist. 51 (1): 31—35. doi:10.1093/ae/51.1.31. 
  12. ↑ 12,0 12,1 Hewitt CG (2011). The House-Fly: Musca Domestica Linn: Its Structure, Habits, Development, Relation to Disease and Control. Cambridge University Press. стр. 5—6. ISBN 978-0-521-23299-9. 
  13. ^ Sanchez-Arroyo H, Capinera JL (20. 4. 2017). „House fly: Musca domestica”. Featured Creatures. Приступљено 20. 9. 2017. 
  14. ^ West LS (1951). The Housefly. Its natural history, medical importance, and control (PDF). New York: Comstock Publishing Company. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 7. 12. 2017. Приступљено 15. 3. 2020. 
  15. ^ Paterson HE (2009). „The Musca domestica complex in Sri Lanka”. Journal of Entomology Series B, Taxonomy. 43 (2): 247—259. doi:10.1111/j.1365-3113.1975.tb00134.x. 
  16. ^ Tumrasvin W, Shinonaga S (1977). „Report of Species Belonging to the Genus Musca Linné, Including the Taxonomic Key (Diptera: Muscidae)” (PDF). Bull. Tokyo Med. Dent. Univ. 24: 209—218. 
  17. ^ Dahlem GA (2009). „House Fly (Musca domestica)”. Ур.: Resh VH, Carde RT. Encyclopedia of Insects (2 изд.). Elsevier. стр. 469—470. 
  18. ^ Thom C, Gilley DC, Hooper J, Esch HE (septembar 2007). „The scent of the waggle dance”. PLoS Biology. 5 (9): e228. PMC 1994260 Слободан приступ. PMID 17713987. doi:10.1371/journal.pbio.0050228. 
  19. ^ „(Z)-9-Tricosene (103201) Fact Sheet” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Приступљено 8. 12. 2017. 
  20. ^ Murvosh CM, Fye RL, LaBrecque GC (1964). „Studies on the mating behavior of the house fly, Musca domestica L.”. Ohio Journal of Science. 64 (4): 264—271. hdl:1811/5017. 
  21. ^ Jiang Y, Lei C, Niu C, Fang Y, Xiao C, Zhang Z (oktobar 2002). „Semiochemicals from ovaries of gravid females attract ovipositing female houseflies, Musca domestica” (PDF). Journal of Insect Physiology. 48 (10): 945—950. PMID 12770041. doi:10.1016/s0022-1910(02)00162-2. 
  22. ^ Breitwart; et al. (2008). „Favorability of conditions in the reproduction and development of the common housefly: a controlled study”. International Journal of Entomology. 21 (11): 157—181. 
  23. ^ Larraín P, Salas C, Salas F (2008). „House fly (Musca domestica L.) (Diptera: Muscidae) development in different types of manure [Desarrollo de la Mosca Doméstica (Musca domestica L.) (Díptera: Muscidae) en Distintos Tipos de Estiércol]”. Chilean Journal of Agricultural Research. 68 (2): 192—197. ISSN 0718-5839. doi:10.4067/S0718-58392008000200009. 
  24. ^ Wiegmann BM, Yeates DK, Thorne JL, Kishino H (decembar 2003). „Time flies, a new molecular time-scale for brachyceran fly evolution without a clock”. Systematic Biology. 52 (6): 745—56. PMID 14668115. doi:10.1093/sysbio/52.6.745. 
  25. ^ Marquez JG, Krafsur ES (juli 2002). „Gene flow among geographically diverse housefly populations (Musca domestica L.): a worldwide survey of mitochondrial diversity”. The Journal of Heredity. 93 (4): 254—9. PMID 12407211. doi:10.1093/jhered/93.4.254. 
  26. ^ Pont AC (1981). „The Linnaean species of the families Fanniidae, Anthomyiidae and Muscidae (Insecta: Diptera)”. Biological Journal of the Linnean Society. 15 (2): 165—175. doi:10.1111/j.1095-8312.1981.tb00756.x. 
  27. ^ Wiegmann BM, Trautwein MD, Winkler IS, Barr NB, Kim JW, Lambkin C, et al. (април 2011). „Episodic radiations in the fly tree of life”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 108 (14): 5690—5. Bibcode:2011PNAS..108.5690W. PMC 3078341 Слободан приступ. PMID 21402926. doi:10.1073/pnas.1012675108. 
  28. ^ Yeates DK, Meier R, Wiegmann B. „Phylogeny of True Flies (Diptera): A 250 Million Year Old Success Story in Terrestrial Diversification”. Flytree. Приступљено 24. 5. 2016. 
  29. ^ „FLYTREE”. Illinois Natural History Survey. Приступљено 22. 7. 2016. 
  30. ^ Couri MS, Carvalho CJ (мај 2003). „Systematic relations among Philornis Meinert, Passeromyia Rodhain & Villeneuve and allied genera (Diptera, Muscidae)”. Brazilian Journal of Biology = Revista Brasleira de Biologia. 63 (2): 223—32. PMID 14509844. doi:10.1590/S1519-69842003000200007 Слободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућна_мува&oldid=23549006”