Пређи на садржај

Кјести Калио

С Википедије, слободне енциклопедије
Кјести Калио
портрет
Лични подаци
Датум рођења(1873-04-10)10. април 1873.
Место рођењаИливиеска, Руска Империја
Датум смрти19. децембар 1940.(1940-12-19) (67 год.)
Место смртиХелсинки, Финска
Занимањеполитичар, пољопривредник
СупружникКаиса Калио
Деца6
Политичка каријера
СтранкаАграрни савез
1. март 1937 — 19. децембар 1940.
ПретходникПехр Евинд Свинхуфвуд
НаследникРисто Рити

Кјести Калио (фин. Kyösti Kallio; 10. април 1873 — 19. децембар 1940) био је фински политичар и државник, четврти председник Републике Финске, једна од кључних личности Аграрног савеза и припадник генерације која је учвршћивала финску парламентарну демократију након стицања независности. У политици је био препознат као дугогодишњи парламентарац и „сељачки“ лидер који је градио мостове између друштвених група у периоду након грађанског рата, а као председник је водио земљу кроз најтежу кризу Финске, Зимски рат од 1939. до 1940. године[1]

Калио је у међуратном периоду више пута предводио владу као премијер и обављао низ министарских дужности, посебно у ресорима који су се тицали аграрне политике и организације државе.[2] У историографији се често истиче његов допринос политици насељавања и решавању питања сиромаштва у руралним подручјима, које је кулминирало законом из 1922. познатим као Lex Kallio.[3][4]

Поднео је оставку на месту председника услед нагло погоршаног здравља у завршници свог мандата; преминуо је 19. децембра 1940. у Хелсинкију, непосредно након свечаног опроштаја приликом повратка на породично имање.[5][6]

Рани живот и успон у политици

[уреди | уреди извор]

Калио је по образовању и идентитету остао снажно везан за фински рурални свет, што је обележило и његов политички профил и приоритете: питања земљишта, насељавања, пољопривреде, социјалне интеграције и улоге парламента у управљању државом. У првим деценијама 20. века финска политика се развијала у условима руске власти над Великим кнежевством, у доба сукоба између руске политике и финских захтева за аутономијом и грађанским правима, а потом у доба распада Руског царства и финског пута ка независности 1917. године.[1]

Био је члан сталежа и парламента у раздобљу од 1904. до 1937. године , те је у више наврата био председник парламента и истакнути носилац највиших државних функција пре избора за председника.[5]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Парламентарни и министарски мандати

[уреди | уреди извор]

Кјести је припадао политичарима који су у међуратном периоду више пута позивани да преузму одговорност у нестабилним коалиционим околностима. Укупно је као министар провео 2527 дана и обављао више ресора, укључујући: премијера у четири наврата: 14. новембар 1922 — 18. јануар 1924; 31. децембар 1925 — 13. децембар 1926; 16. август 1929 — 4. јул 1930; 7. октобар 1936 — 15. фебруар 1937; министра одбране кратко током 1923 године, и поново од 1929. до 1930; више дужности у ресору пољопривреде укључујући и ране дужности у владиним структурама од 1917. до 1918. и у годинама након грађанског рата.[2]

Поред извршне власти, Калио је деценијама био и једна од водећих личности парламента. Као председник парламента (у више мандата) био је важан фактор у утврђивању парламентарних процедура и политичког компромиса у раздобљу у ком су се смењивале мањинске и коалиционе владе.[5][1]

Један од најчешће навођених елемената Калијевог политичког наслеђа јесте земљишна и насељеничка политика, посебно закон из 1922. године — Laki maan hankkimisesta asutustarkoituksiin (278/1922), познат као Lex Kallio.[3] Иако је закон данас укинут, у своје време је био део шире политике којом је држава настојала да олакша приступ земљишту и стварање малих поседа за становништво које је било без земље или у несигурном закупном статусу, што је имало и социјалну и политичку димензију у Финској након грађанског рата.[4]

Председнички мандат

[уреди | уреди извор]

Калио је постао председник Републике у другој половини међуратног периода, у тренутку када је Финска већ имала изграђене демократске институције, али је истовремено живела под снажним притиском европске безбедносне кризе, успона тоталитарних режима и све нестабилнијих односа са Совјетским Савезом.[1] Калио је у кључним годинама од 1939. до 1940. био председник државе и да је након погоршања здравља поднео оставку, након чега га је наследио Ристо Рити.[7]

У време Зимског рата од 30. новембра 1939 до 13. марта 1940, Финска је била изложена совјетској инвазији након неуспешних преговора који су трајали од 1938. до 1939. године; сукоб је завршен Московским миром и значајним територијалним уступцима Финске, као и великим расељавањем становништва из уступљених области. У таквим околностима, улога председника се испољила у одржавању политичког јединства и легитимитета одлука које су биле тешке и непопуларне, укључујући и прихватање мира под неповољним условима.[1]

Током кризе, председник је учествовао у реформирању владе и у кадровским решењима која су требала да стабилизују систем управљања. У првим данима рата, 1. децембра 1939, Калио је заједно са министром финансија Вајном Танером имао активну улогу у настојању да се Ристо Рити ангажује као председник владе ради формирања новог кабинета и отварања простора за мировне преговоре а влада је истог дана формирана и започела рад у ванредним условима.[8]

Као симбол отпора и континуитета државности у условима ваздушних напада и ратне опасности, Калио је 2. децембра 1939. издао наредбу да се фински парламент састане у Каухајокију, што је представљало једну од мера континуитета законодавне власти у кризним условима.[9]

По окончању Зимског рата и потписивању мира у Москви 1940. године, Финска је била суочена са тешким територијалним и демографским последицама: уступљене су значајне области, а становништво из уступљених територија у великој мери је евакуисано у преостали део земље.[1] У политичком смислу, то је био врхунац притиска на председника и институције, али и почетак периода у ком Калијево здравље нагло слаби, што је убрзало питање наследника и функционалног преузимања дела председничких обавеза.[5][7]

Оставка и смрт

[уреди | уреди извор]

Калио је, проценио да би нарушено здравље могло да компромитује његову способност да реагује на напрегнуту међународну ситуацију, због чега је поднео оставку током мандата. Преминуо је 19. децембра 1940. на Хелсиншкој железничкој станици, у тренутку када је након опроштајних церемонија требао да крене возом ка породичном дому, међутим колабирао је пред почасном стражом и умро у наручју пратње. Овај догађај је добио и материјални меморијални траг: на станици је 2000. године постављена спомен-плоча у част места његове смрти.[5]

Савремени страни медији су такође бележили смрт председника као значајан међународни догађај.[6]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Solsten, Eric; Meditz, Sandra W., ур. (1990). Finland: A Country Study (PDF). Federal Research Division, Library of Congress (Area Handbook Series). 
  2. ^ а б „Kyösti Kallio — ministeritehtävät (Ministeriöiden tietokanta)” (на језику: фински). Valtioneuvosto (Finnish Government). 
  3. ^ а б „Laki maan hankkimisesta asutustarkoituksiin (kumottu) 278/1922 („Lex Kallio”)” (на језику: фински). Finlex (Ministry of Justice, Finland). 
  4. ^ а б Vitikainen, A. (2013). Kiinteistöjärjestelmä ja perusrekisterit (PDF) (Извештај) (на језику: фински). Aalto University (Aaltodoc). 
  5. ^ а б в г д „Kyösti Kallio Memorial” (на језику: енглески). HAM Helsinki Art Museum. 
  6. ^ а б „Finland: Death of a President” (на језику: енглески). TIME. 1940-12-30. 
  7. ^ а б „Finland — History: The years of independence” (на језику: енглески). Encyclopaedia Britannica. 
  8. ^ Bank of Finland 200 years — Part II: Parliament, banking, and financial powers (PDF) (на језику: енглески). Bank of Finland. 2014. 
  9. ^ „Kallion määräys eduskunnan kokoontumispaikaksi (Eduskunta Kauhajoella)” (на језику: фински). Eduskunta. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кјести_Калио&oldid=30651670”