Књига о Jудити

Јудита је једна од књига Светог писма, део Старог завета. Припада девтероканонским књигама. Скраћеница књиге је Јдт.

Име Јудита (хебр. יְהוּדִית — „славна”), је женски извод од имена Јуда. Књига садржи анахронизме, хронолошке недоследности, па неки научници верују да то није истинита прича, већ алегорија или можда први историјски роман.

Прича

Кристофано Алори : Јудита са главом Холоферна, око 1580. године.

Према библијском предању, Јудита је била Мераријева ћерка и Манасијина жена, а њена генеалогија се протеже кроз 16 генерација и једна је од најдужих у Старом завету, што такође говори о важности овог лика у предању. Била је дивна и прелепа удовица, која је била забринута за судбину свог јеврејског народа, који је био у рукама страних освајача због своје неверности Богу. Користећи своју лепоту, у пратњи своје верне слушкиње, храбро је намамила Олоферна, Навуходоносоровог генерала, и одсекла му главу, коју је однела својим сународницима. На тај начин је спасила јеврејски народ од предстојеће пропасти, јер су се Асирци повукли након што су изгубили свог генерала Олоферна. Поред тога, њена побожност и херојство требало је да послуже као узор.

Јудита као симбол јеврејског народа

Име „Јудита” значи Јеврејка, а само име показује да је она симбол јеврејског народа који је био приморан да води ратове против многих непријатеља који су угрожавали њихове животе. Када се сазна о Јудитиној судбини, како нам је доноси библијски текст, нимало се неће изненадити да је кроз историју инспирисала многе сликаре, вајаре, писце и музичаре. Тако је и отац хрватске књижевности, Марко Марулић, био инспирисан тим библијским текстом када је писао свој истоимени религиозни еп Јудита, својом верношћу Закону и непоколебљивим поверењем у Бога, он постаје средство Божје правде. Она је описана као идеалан представник свог народа, други Данило, узор за одржавање Закона и инспирација за безгранично поверење у Бога . Јудита персонификује јеврејски народ који делује беспрекорно као и она сама. Разлог за ову идеализацију лежи у чињеници да је књига написана у 3. или 2. веку. пре нове ере када је јеврејски народ био угрожен и када га је требало охрабрити у борби за опстанак пре хеленизације. Познато је да народи у невољи често имају потребу за симболичним фигурама у којима могу препознати себе и које их могу охрабрити својом храброшћу и изузетним врлинама. Такав је лик Јудите.

Као и Књига о Јестири, Књига о Јудити описује избављење Јевреја кроз жену. Оно што је заједничко обема књигама јесте да описују како је цела заједница спасена од стране једне жене и да обе осветљавају истину да Бог не напушта свој народ, али су ипак прилично различите са становишта.

Јудита у уметности

Тема Јудите се појављивала много пута у књижевности, музици, визуелним уметностима, филму итд.

Јудита се помиње у неколико дела енглеске књижевности, нпр. у делу „Кентерберијске приче” писца Џефрија Чосера . У ренесанси, прича о Јудити је пример храбрости локалног становништва у борби против страних освајача. Хрватски писац Марко Марулић написао је 1501. године старозаветну нарацију у својој књизи „ Јудита ”, која се сматра једним од најважнијих хрватских књижевних дела. Он даје народу пример Јудите, да види шта поверење у Бога и вечну правду може учинити у време опасности од турске инвазије.

У ликовним уметностима, Јудита је инспирисала велики број уметника као што су: Микеланђело, Донатело, Каравађо, Сандро Ботичели, Андреа Мантења, Ђорђоне, Лукас Кранах Старији, Тицијан, Густав Климт, Артемизија Ђентилески, Јан Сандерс ван Хемесен, Трофим Бигот итд.

У музици, тема Јудите и Олоферна појављује се у ораторијумима Антонија Вивалдија и Волфганга Амадеуса Моцарта, у мотету Томаса Талиса итд. Године 2007, Француз Филип Фенелон написао је оперу „Јудита” у једном чину и пет сцена.

Године 1909. снимљен је француски филм „Јудита и Олофер”, а 1980. хрватски ТВ филм „Јудита” у режији Марина Царића, заснован на истоименом делу Марка Марулића .

Галерија

• 
  Каравађо : Јудита одсеца главу Олоферну
• 
  Микеланђело : Јудита
• 
  Артемизија Ђентилески : Јудита одсеца главу Холеферну
• 
  Насловница „Јудите“ Марка Марулића

Литература

• HARRINGTON, W. J.: Uvod u Stari zavjet. Spomen obećanja,  II. izdanje, Mato Zovkić (prev.), KS, Zagreb, 1987., str. 435.
• MATKOVIĆ-VLAŠIĆ, Lj.: Velike žene Staroga zavjeta, Teovizija, Zagreb, 1998., str. 93.