Књижара (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Књижара
Постер филма
Жанрдрама
РежијаИзабел Коишет Кастиљо
СценариоИзабел Коишет Кастиљо
ПродуцентЏауме Банаколоча, Џоан Бас, Адолфо Бланко, Крис Карлинг
Темељи се наромана Пенелопе Фицџералд Књижара
Главне улогеЕмили Мортимер, Патриша Кларксон, Бил Нај
НараторЏули Кристи
СтудиоDiagonal Televisió, A Contracorriente Films, Zephyr Films, One Two Films
ДистрибутерCelsius Entertainment
Година2017.
Трајање112 минута
ЗемљаНемачка, Шпанија, Уједињено Краљевство
Језикенглески
Буџет3.4 милиона долара
Зарада9.7 милиона долара[1]
IMDb веза

Књижара је драма филм из 2017. године који је режирала Изабела Коишет по истоименом роману Пенелопе Фицџералд. [2] Главне улоге у филму тумаче Емили Мортимер, Патриша Кларксон и Бил Нај.

Филм је сниман у лето 2016. године у Барселони и Северној Ирској.

Синопсис[уреди | уреди извор]

Радња филма се дешава крајем педесетих година прошлог века. Флоренс Грин, удовица, одлучила је отворити књижару у малом приморском градићу Хардбру, у својим просторијама куће која је била пре тога влажна и напуштена некретнина која је била дуги низ година празна. Након што је реновирала и уселила се, она сазнаје да је Виолет Гамарт, утицајна и амбициозна локална становница, приватно одредила ту исту кућу за свој пројекат кућних љубимаца, локални уметнички центар - пројекат који нема намеру да одбаци иако имање више није празно. Уз помоћ неколико грађана, гђа Гамарт покушава да избаци Флоренс, покушавајући да затвори књижару.

Флоренс посао иде довољно добро али јој помаже у књижари млада комшиница Кристина. Она је веома ефикасна, иако каже да не воли много да чита књиге. Њихов најбољи купац је богати човек Едмунд Брундиш, који почиње имати осећања за Флоренс док је упознаје са новим ауторима. Сазнавши за претње у пословању књижаре, он добровољно изађе да посети госпођу Гамарт и каже јој да одустане. Труд који је у то уложио превише је за њега и он умире.

Нећак гђе Гамарт, заступник у Парламенту, спонзорише нацрт закона којим се локалним већима омогућује откуп било које историјске зграде која је остала неискоришћена пет година. Рачун се доноси, кућа се обавезно купује, а Флоренс је избачена из радње. Флоренс креће из града трајектом, а Кристина је махала са кеја. Како се чамац удаљава схватила је да је Кристина запалила Стару кућу.

Сцена се пребацује у данашњи дан и постаје јасно да је приповедач одрасла Кристина, која сада води своју књижару.

Критика[уреди | уреди извор]

На веб страници агрегатора за рецензије Ротен томејтоуз, филм има оцену одобравања од 57% на основу 72 рецензије и просечну оцену 5,2 / 10. Критични консензус веб локације гласи: "Адаптација која је тако слична изворном роману.[3] Филм на Метакритику има просечну оцену од 62 од 100, засновану на 22 критичара, што указује на "опште повољне критике". [4]

Награде[уреди | уреди извор]

Режисерка и сценаристкиња овог филма, Изабел Коишет је на церемонији доделе награда Гоја добила награде за најбољи филм, режију и сценарио 2018. године. [5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Bookshop (2017) - Financial Information”. The Numbers. Приступљено 2. 9. 2019. 
  2. ^ „Isabel Coixet drama 'The Bookshop' readies for August shoot”. Screen (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2019. 
  3. ^ „The Bookshop (2018)” (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2019. 
  4. ^ „The Bookshop”. Приступљено 2. 9. 2019. 
  5. ^ RAMÓN, ESTEBAN (4. 2. 2018). „'La librería', de Isabel Coixet, triunfa en los Goya de las mujeres”. RTVE.es (на језику: шпански). Приступљено 2. 9. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]