ЛГБТ стереотипи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЛГБТ стереотипи су поједностављене претпоставке, судови, веровања и мишљења везана за секусалне оријентације и родне идентитете ЛГБТ особа. Стереотипне перцепције могу се стећи кроз интеракције са родитељима, наставницима, вршњацима и мас-медијима[1] или, генерално, кроз недостатак блискости из прве руке, што резултира повећаним ослањањем на генерализације.[2]

Негативни стереотипи су често повезани са хомофобијом, лезбофобијом, бифобијом или трансфобијом.[3]

Религија[уреди]

Док су ЛГБТ особе повезане са нерелигиозношћу, кампања за људска права промовише став да појединац може бити геј и религиозан. Мада многе лезбејке, геј и бисексуалне (ЛГБ) особе осећају да је већина вероисповести непријатељски настројена према њиховој заједници, већина ЛГБ одраслих особа је верски повезана, наводи се у новој студији Пју центра за истаживање.[4]

Медији[уреди]

Медији углавном имају сензационалистички приступ овој теми. Често се указује на то да новинари треба да буду обучени за извештавање о ЛГБТ особама и њиховим правима али и да ЛГБТ заједница, такође, треба да научи како да на најбољи начин медијима представи проблеме са којима се суочавају и дискриминацију којој су изложени.[5]

Хомосексуалност је болест[уреди]

Психолози, психијатри и други стручњаци за ментално здравље слажу се у томе да истополна оријентација не спада у менталне болести, поремећаје или емоционалне проблеме. Светска здравствена организација донела је одлуку пре 1990. године да хомосексуалност није болест.[6] Етички комитет Српског лекарског друштва се 2008. јавно изјаснио да хомосекусалност није болест.[7]

Хомосексуалност је у порасту[уреди]

Према различитим истраживањима, особе истополне сексуалне оријентације чине око 10% популације без обзира на нове законе или друштвене ставове, различите моралне вредности и стандарде одређене културе. Повећање видљивости хомосексуалних особа у јавности и одржавање параде поноса не доводи до повећања ЛГБТ популације, већ до повећања толеранције и „изласка из ормара” оних који своју сексуалну оријентацију сакривају од породице, пријатеља и окружења.[8]

Бисексуалност је само корак до хомосексуалности[уреди]

Мада хомосексуални људи могу себе прво аутовати као бисексуалне или схватити своју привлачност према истом полу као бисексуалност, ово не мора бити тачно – неки људи схвате да су бисексуални и такви остану заувек. Такође, једна од великих предрасуда је и да су бисексуалци само збуњени.

Бисексуални људи су полиаморни, желе тројке и варају[уреди]

Ништа у самој бисексуалној оријентацији не води ка изричитој жељи према иједној од ових ствари. Бисексуалност значи волети више од једног пола, али не и нужно у исто време. Такође не означава жељу за што више секса. Такође, у самој бисексуалности ништа не говори да ће те особа преварити са другим, или пак истим полом.[9]

Трансродност је болест[уреди]

Донедавно је трансродност карактерисана као ментална болест од стране Светске здравствене организације. СЗО је најавила да у новом издању Међународне класификације болести, родна неусаглашеност особе ће од сада бити третирана као стање које се тиче сексуалног здравља.[10]

Трансродне особе су особе које мењају пол[уреди]

Многи сматрају да су трансродне само оне особе које популарно речено „мењају пол” односно прилагођавају пол свом родном осећају, међутим, не ради се само о томе. Трансродне особе обухватају читај спектар идентитета свих оних идентитета који надилазе родне норме које су устаљене у нашем друштву. Неким транс особама је јако важно да свој пол прилагоде свом родном осећају. Доста транс особа је јако задовољно својим телом и јако им је важно да родни идентитет буде прихваћен онакав какав јесте.[11]

Једна од честих предрасуда према транс женама је претпоставка да су оне аутоматски и дрег краљице.[12]

Референце[уреди]

  1. ^ Stangor, Charles (ed.) (2000). Stereotypes and Prejudice: Essential Readings. Philadelphia, Pa.: Psychology Press. ISBN 978-0-86377-588-8. 
  2. ^ McCrady, Richard; Jean Mccrady (август 1976). „Effect of direct exposure to foreign target groups on descriptive stereotypes held by American students”. Social Behavior and Personality. 4 (2): 233. doi:10.2224/sbp.1976.4.2.233. [мртва веза]
  3. ^ „The Face of Homophobia/Heterosexism”. Carlton University Equity Services. Архивирано из оригинала на датум 27. 09. 2007. Приступљено 7. 04. 2007. 
  4. ^ Inquiries, DC 20036USA202-419-4300. „Lesbian, gay and bisexual Americans differ from general public in their religious affiliations”. Pew Research Center.  Текст „ Main202-857-8562 ” игнорисан (помоћ); Текст „ Fax202-419-4372 ” игнорисан (помоћ); Текст „ Media ” игнорисан (помоћ)
  5. ^ „Rušenje stereotipa je preduslov za toleranciju prema LGBT zajednici | Kancelarija za ljudska i manjinska prava”. ljudskaprava.gov.rs. 
  6. ^ „WHO | Proposed declassification of disease categories related to sexual orientation in the International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems (ICD-11)”. WHO. 
  7. ^ „"Homoseksualnost nije bolest". B92.net (на језику: српски). 
  8. ^ „Ко је стрејт, а ко геј?” (PDF). Лабрис; Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу. 
  9. ^ Zlatović, Autor: Danijela Nikolić i Anja (21. 3. 2015). „Biseksualnost: raskrinkavanje mitova”. Kultur!Kokoška. 
  10. ^ „Being transgender no longer classified as mental illness. Here's why”. USA TODAY (на језику: енглески). 
  11. ^ „Ulićević: Transrodnim osobama teško zbog društvenih predrasuda”. Antena M (на језику: српски). 
  12. ^ Lopez, German (13. 5. 2016). „Myth #10: Drag queens and kings are transgender”. Vox.